Односи Србије и Немачке
 | |
 Немачка |
 Србија |
|---|---|
Односи Србије и Немачке су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Немачке.
Садржај
Историја односа[уреди]
Односи Краљевине Србије и Немачког царства[уреди]
Односи Југославије и Немачке[уреди]
Милан Стојадиновић је посетио Берлин 1938.
2. јуна 1939. је одржана Војна парада у Берлину, у част посете кнеза намесника Павла Карађорђевића Немачкој.
Билатерални односи[уреди]
Дипломатски односи са Савезном Републиком Немачком су успостављени 1951. године.[1]
Косово и Метохија[уреди]
Немачка је признала једностарано проглашење независности Косова.
Немачка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.
Посете[уреди]
Канцеларка Ангела Меркел је посетила Србију од 22-23. августа 2011. и од 8-9. јула 2015.
Посете Председника Владе Р. Србије Александра Вучића:
- Званична посета Берлину од 11-12. јуна 2014. на позив немачке канцеларке Ангеле Меркел.
- посетио је Берлин и 30. јуна 2014, 18. маја 2015. и 7. септембра 2015.
- посетио немачку покрајину Баден-Виртемберг од 3-4. фебруара 2015.
- посетио немачку покрајину Баварска 27. јула 2015.[1]
- посетио немачку покрајину Хамбург 31. октобра 2016.[2]
Дипломатски представници[уреди]
 | Овај чланак је недовршен. |
У Београду[уреди]
Томас Шиб, амбасадор, 2018. -- Аксел Дитман, амбасадор, 2015. - 2018.[3]
- Хајнц Вилхелм, амбасадор, 2012. - 2015.
- Волфрам Мас, амбасадор, 2007. - 2012.
- Андреас Цобел, амбасадор, 2005. - 2007.
- Курт Леонбергер, амбасадор, 2002. - 2004.
- Јоаким Шмит, амбасадор, 2000. - 2002.
- Вилфрид Грубер, амбасадор, 1996. - 1999.
- / Хансјерг Ајф, амбасадор, 1988. - 1992.
- Гизела Рекер, амбасадор, 1984. - 1987.
- Хорст Граберт, амбасадор, 1979. - 1984.
- Јеско фон Путкамер, амбасадор, 1975. - 1979.
- Јоаким Јенике, амбасадор, 1970. - 1974.
- Петер Блакстајн, амбасадор, 1968. - 1969.
- Карл Георг Флајдерер, амбасадор Западне Немачке, 1955. - 1957.
- Ханс Крол, амбасадор Западне Немачке, 1953. - 1954.
- Хајнрих фон Харденберг, амбасадор, 1952. - 1953.
- Роберт Улрих, амбасадор, 1951. - 1952.
Виктор фон Херен, посланик, 1933. - 1941.
Улрих фон Хасел, 1930. - 1932.- Адолф Кестер, посланик, 1928. - 1930.
- Франц Олзхаузен, посланик, 1926. - 1927.
- Фридрих фон Келер, посланик, 1921. - 1924.
Јулиус фон Гризингер, посланик, 1911. - 1914.- Франц фон Рајхенау, посланик, 1909. - 1911.
- Лудвиг фон Векен-Готер, посланик, 1891. - 1902.
- Хиполит фон Браи-Стајнбург, посланик, 1876. - 1891.
- Антон Заурма фон дер Јелч, конзул, 1875. - 1976.
Феликс Јозеф Лауберау, конзул 1863. - 1867.
У Берлину и Бону[уреди]
- Душан Црногорчевић, амбасадор, 2015. -
- Боро Шупут, отправник послова
- Јасмина Величковић, отправник послова
- Иво Висковић, амбасадор, 2009. - 2013.
- Огњен Прибићевић, амбасадор, 2005. - 2009.
- Милован Божиновић, амбасадор, 2001. - 2005.
- Драган Јеремић, амбасадор
- Борис Фрлец, амбасадор, 1989. - 1991.
- Милан Драговић, амбасадор, - 1989.
- Будимир Лончар, амбасадор, 1973. - 1977.
- Руди Чачинович, амбасадор, 1968. - 1973.
- Душан Кведер, амбасадор, 1956. - 1957.
- Младен Ивековић, амбасадор, 1952. - 1956.
- Иво Андрић, 1939. - 1941.
- Александар Цинцар-Марковић, 1935. - 1939.
- Живојин Балугџић, посланик, 1927. - 1935.
- Јосип Смодлака
- Јован Т. Марковић, посланик, 1922. -
- Бранко Лазаревић, отправник послова, 1922.
- Милутин Јовановић, отправник послова
- Михаило Вујић, посланик, 1906.
- Михаило Милићевић, посланик у Берлину и Хагу
- Михаило Богићевић
- Милан Богићевић, посланик
- Стеван Пантелић, посланик
- Милан Петронијевић, 1880. - 1888.
Занимљивости[уреди]
1189. године, цар Светог римског царства немачке нације Фридрих Барбароса на крсташком походу срео се са оснивачем најпознатије средњовековне српске династије великим жупаном Стефаном Немањом.
За време цара Душана на његовом двору је служио немачки витез Палман Брахт.
Поређење[уреди]
 Немачка
|
 Србија
| |
|---|---|---|
| Становништво | 81.197.500 | 9.024.734 (са КиМ) |
| Површина | 357.111 km² | 88.361 km² |
| Престоница | Берлин - 3.397.469 (5.000.000 шире подручје) | Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје) |
| Облик владавине | Савезна република | Парламентарна република |
| Званични језик | Немачки | Српски |
Слике[уреди]
Александар Вучић председник Србије
Франк Валтер Штајнмајер председник Немачке
Ана Брнабић председник владе Србије
Ангела Меркел савезни канцелар Немачке
Маја Гојковић председник народне скупштине Србије
Норберт Ламерт председник немачког Бундестага
Malu Dreyer председник немачког Бундесрата
Председник владе Стојадиновић у разговору са немачким министром иностраних послова фон Нојратом, јануара 1938
На паради у Берлину, Хитлер и принц Павле, иза њих Иво Андрић, у јуну 1939. године
Драгиша Цветковић и Јоахим фон Рибентроп потписују бечки протокол 25. марта 1941.
Тито и Вили Брант у Бону, 1970.
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit.
- Митровић, Андреј (1984). Србија у Првом светском рату. Београд: Српска књижевна задруга.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
Спољашње везе[уреди]
- Амбасада Републике Србије Берлин - Савезна Република Немачка
- Амбасада СР Немачке Београд
- Генерални конзулат Републике Србије Диселдорф - Савезна Република Немачка
- Генерални конзулат Републике Србије Минхен - Савезна Република Немачка
- Генерални конзулат Републике Србије Франкфурт - Савезна Република Немачка
- Генерални конзулат Републике Србије Хамбург - Савезна Република Немачка
- Генерални конзулат Републике Србије Штутгарт - Савезна Република Немачка
| Азија |  | |
|---|---|---|
| Америке | ||
| Африка | ||
| Европа |
| |
| Океанија | ||
| Међународне организације |
| |
1Немачка је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово. | ||
 | Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
