Односи Србије и Палауа

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Палау–Србија

Палау
Србија

Односи Србије и Палауа су билатерални односи Палауа и Србије. Обе нације су чланице Уједињених нација. Две земље сарађују преко својих нерезидентних амбасада у Токију.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Током периода Хладног рата, СФР Југославија је била једна од почетних држава чланица Специјалног комитета за деколонизацију, где је заједно са Индијом ова земља критиковала одбијање административних овлашћења територија под уверењем Уједињених нација (укључујући и у случају повереничке територије Пацифичких острва) да сарађују са органима.[2]

Почетни подстицај за унапређење билатералних односа две земље дошао је са састанка министра спољних послова Србије Ивице Дачића и председника Палауа Томаса Ременгесауа Млађег на Седамдесет трећој седници Генералне скупштине Уједињених нација на којој су усаглашени билатерални састанци.[3]

Формални билатерални односи између две државе успостављени су у јануару 2019. током прве посете Београду председника Палауа Томаса Ременгесауа Млађег.[4][5][6] Између осталих званичника, председник Палауа се састао са председником Србије Александром Вучићем, председницом Владе Србије Аном Брнабић, председницом Народне скупштине Србије Мајом Гојковић и министром спољних послова Ивицом Дачићем.[7][8][9] Српске власти одлучиле су да укину визе за грађане Палауа уочи посете.[10][11][12][13]

Односи су успостављени у контексту одлуке Палауа да повуче признање Косова која је уследила након исте одлуке Папуе Нове Гвинеје, Соломонских Острва и неких других земаља.[14][15][16][17] Палау је првобитно признао Косово у марту 2009. као 56. држава која је то учинила.[18] Палау је признао Косово током посете председника Џонсона Торибионга Сједињеним Државама, земљи са којом је Палау потписао Пакт о слободном удруживању након што је територија под уверењем Пацифичких острва стекла независност 1994.[19] Радио Слободна Европа довео је у питање улогу Русије у одлуци Палауа из 2019. године, а српски министар Дачић је негирао њихову директну улогу.[20] Председник Палауа је изјавио да је његова земља одлучила да преиспита ранији став да призна Косово и позвао на наставак свеобухватног дијалога.[21] Министарство спољних послова Косова прво је медијима демантовало одлуку Палауа, док је српска страна одбила да коментарише уочи званичног билатералног састанка.[22][23]

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изразио је самокритику и жаљење што после смрти Јосипа Броза Тита и распада Југославије његова земља није успела да одржи пријатељске односе са пацифичким народима.[24] Докторка Нина Марковић, предавач на Универзитету Маквори, изразила је уверење да ће формални односи донети подршку Србији пацифичким нацијама у оквиру форума Уједињених нација о питањима која се тичу ефеката климатских промена на острвске земље.[25] У билатералном сусрету две земље су истакле значај заједничке посвећености заштити животне средине.[26] Пошто су обе земље ратификовале Париски споразум 2015. и обе земље учествују у раду Програма Уједињених нација за животну средину, председник Палауа је изразио уверење да Србија може да пружи значајну подршку његовој земљи како на мултилатералном нивоу, тако и директним ангажовањем.[26] Такође је препознао резултате Србије у управљању чврстим отпадом, што представља озбиљан проблем у његовој земљи.[26]

Два председника поново су се састала у Њујорку 25. септембра 2019. године где су истакли потребу за даљом сарадњом у мултилатералним организацијама.[27] Министар омладине и спорта Србије Вања Удовичић учествовао је на свечаности поводом обележавања 25. годишњице независности од 29. септембра до 4. октобра 2019. године.[28] Српски министар, и сам бивши ватерполиста, посетио је ватерполо репрезентацију Палауа где је одиграо утакмицу са локалном репрезентацијом.[29] Током посете Србија је обећала 600.000 долара за помоћ Палауу око одржавања конференције Наш океан.[29]

Заједно са још осам земаља, Србија и Палау предложиле су Унеско-у за дневни ред 214. седнице Извршног одбора тог тела.[30] Исте године нерезидентна амбасадорка Србије у Палау Александра Ковач присуствовала је конференцији Наш океан коју је Палау организовао заједно са Сједињеним Државама након што је догађај првобитно одложен због пандемије Ковида-19.[31] Током конференције амбасадор Ковач се састала са председником Сурангелом Випсом Млађим и Томијем Ременгесауом, председником Представничког дома Сабином Анастацијом, министрима Густавом Аитаром и Џафаром Ухербелауом, председником сенатског одбора за спољне послове Мејсоном Випсом и председником и секретаром Националног комитета Френком Кјотом и Баклај Теменгилом.[31]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Bilateralni odnosi: Palau”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Приступљено 26. 5. 2023. 
  2. ^ O. Miller, William (1969). „THE UNITED NATIONS AND OCEANIA: New Dimensions in the Cold War Refrain”. Naval War College Review. 21 (10): 45—59. JSTOR 44640691. 
  3. ^ „Дачић разговарао са председником Републике Палау”. Socialist Party of Serbia. 26. 9. 2018. Приступљено 27. 5. 2023. 
  4. ^ „Почиње сарадња Србије и Палауа, потписана три споразума”. Radio Television of Serbia. Приступљено 10. 5. 2020. 
  5. ^ „Palau povukao odluku o priznanju Kosova”. Radio Television of Vojvodina. Приступљено 16. 4. 2020. 
  6. ^ „Serbian president grateful for Palau's Kosovo decision”. B92. 21. 1. 2019. Приступљено 10. 5. 2020. 
  7. ^ „Гојковић са председником Републике Палау”. National Assembly of Serbia. 21. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  8. ^ „Vučić: Bićemo lojalan partner Palaua”. Blic. 21. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  9. ^ „NI MANJE DRŽAVE, NI VEĆIH PRIJATELJA Upoznajte Palau, državu od 20.000 stanovnika čijeg su predsednika primili SVI SRPSKI FUNKCIONERI”. Blic. 21. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  10. ^ „Србија укида визе за Свети Китс и Невис и Републику Палау”. Dnevnik (Novi Sad). 19. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  11. ^ „Влада Србије укинула визе за држављане Федерације Сент Китс и Невис и Републике Палау”. Nova srpska politička misao. 19. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  12. ^ „Srbija ukida vize za Sveti Kits i Nevis i Republiku Palau”. Radio Television of Serbia. 19. 1. 2019. Приступљено 26. 5. 2023. 
  13. ^ „Србија - Без виза за Свети Китс и Невис и Палау”. Radio-televizija Republike Srpske. 20. 1. 2019. Приступљено 28. 5. 2023. 
  14. ^ „Palau drops Kosovo recognition in favour of Serbia”. Radio New Zealand. 22. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  15. ^ „Palau suspends recognition of Kosovo”. N1 (TV channel). 21. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  16. ^ „Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo”. Australian Broadcasting Corporation. 29. 1. 2019. Приступљено 10. 5. 2020. 
  17. ^ „Република Палау го повлече признавањето на Косово”. MKD.MK. 29. 1. 2019. Приступљено 10. 5. 2020. 
  18. ^ „Palau is 56th State to Recognise Kosovo”. Balkan Insight. 10. 3. 2009. Приступљено 10. 5. 2020. 
  19. ^ „Tårgas mot serbiska demonstranter - Palau erkänner Kosovo”. AmnestyPress.se. 2009. Приступљено 27. 5. 2023. 
  20. ^ Đurđević, Mila (25. 6. 2019). „'Ruska veza' u navodnom povlačenju priznanja Kosova?”. Radio Slobodna Evropa. Radio Free Europe/Radio Liberty. Приступљено 27. 5. 2023. 
  21. ^ „Palau Delivers a Note to Serbia:Republic Reconsiders Decision to Recognize Kosovo, Supports Dialogue”. Beta News Agency. 21. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  22. ^ „Dačić odbio da komentariše navode da je Republika Palau povukla priznanje Kosova”. KoSSev. 20. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  23. ^ „Dačić: Predsednik Palaua stigao u Beograd, zaključite sami”. Blic. 20. 1. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  24. ^ „Почиње сарадња Србије и Палауа, потписана три споразума”. Radio Television of Serbia. Приступљено 10. 5. 2020. "Почиње сарадња Србије и Палауа, потписана три споразума". Radio Television of Serbia. Retrieved 10 May 2020.
  25. ^ „Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo”. Australian Broadcasting Corporation. 29. 1. 2019. Приступљено 10. 5. 2020. "Palau becomes third Pacific nation to switch allegiance to Serbia over Kosovo". Australian Broadcasting Corporation. 29 January 2019. Retrieved 10 May 2020.
  26. ^ а б в „Srbija i Palau dele strateški odnos prema životnoj sredini”. Politika. 20. 1. 2019. Приступљено 26. 5. 2023. 
  27. ^ „Meeting with the President of the Republic of Palau”. The Office of the President of Serbia. 25. 9. 2019. Приступљено 27. 5. 2023. 
  28. ^ „Bilateralni odnosi: Palau”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Приступљено 26. 5. 2023. "Bilateralni odnosi: Palau". Ministry of Foreign Affairs (Serbia). Retrieved 26 May 2023.
  29. ^ а б „Serbian special envoys visit Palau's water polo team”. The Island Times Palau. 4. 10. 2019. Приступљено 28. 5. 2023. 
  30. ^ „UNESCO and the Ocean”. UNESCO. 28. 3. 2022. Приступљено 28. 5. 2023. 
  31. ^ а б „Koror: Meetings of Ambassador Kovač at the margins of the Our Ocean”. Ministry of Foreign Affairs (Serbia). 19. 4. 2022. Приступљено 26. 5. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Палауа&oldid=27523561”