Трешња

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Трешња (вишезначна одредница).

Трешња
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Rosales
Породица:
Rosaceae
Род:
Prunus
Подрод:
Cerasus
Врсте

Види текст

Трешња (Prunus subg. Cerasus), раније црешња/чрешња (од лат. cerasia) je листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Prunoideae, чији се истоимени плодови користе у људској исхрани као воће. Најчешће је висока око 20 m. У Европи се све ређе може наћи у природи па је ова врста дрвећа данас угрожена. Трешња је припитомљена и има велики значај у воћарској производњи.

Изглед и грађа[уреди | уреди извор]

Лист, цвијет, плод трешње

Трешња може достићи висину од 30 до 32 метра, а пречник стабла може бити 50 или више cm. Кора је свијетло до тамносмеђа са карактеристичним хоризонталним линијама, које временом све више дебљају и на тим мјестима се јављају пукотине. Испочетка, док је дрво још младо, линије се скоро и не примјећују, да би с временом и кора задебљала, а линије прелазе иу пукотине. Кора може и да се љушти у хоризонталне траке. Листови су елиптичног, односно више јајастог облика, на ободу су тестерасти, дуги око 10, а широки око 5 cm и перасте су нерватуре. Имају карактеристичне црвенкасто-смеђе жлијезде на петељци, у близини лиске. Цвијет је бијеле боје и налази се на дугој петељци. Пупови су елипсоидни и зашиљени, тамносмеђе су боје и прекривени са више љуспи. Цвјетови се јављају у великом броју и густо су распоређени и груписани. Карактеристика цијеле потфамилије, па и трешње, је грађа цвијета, који има један оплодни листић. У плоднику има два сјемена заметка, од којих се често само један развија у сјеме[1]. Плод је типична монокарпна коштуница, лоптаст је и има тамноцрвену, ружичасту или жуту боју. Пречник му је око 1 cm, а у културних сорти може бити крупнији. Плод трешње је изузетно меснат и слатког је укуса.

Животни услови[уреди | уреди извор]

На Балкану се јавља у мезофилним шумама у природи. Хелиофитна је врста и захтијева пуно свјетлости на станишту. Успијева на сувљем, осунчаном земљишту, али више јој одговарају богата и умјерено влажна тла[2].

Распрострањеност и значај[уреди | уреди извор]

Стабло трешње - кора

Трешња је широко распрострањена у средњем и западном дијелу Европе, на Балкану, Апенинском и сјеверном дијелу Пиринејског полуострва. Има је и на Медитерану, али се рјеђе среће. У најјужнијим дијеловима Европе расте на нешто већим надморским висинама. У Азији се може наћи на Кавказу, Криму и дијеловима Мале Азије[2]. Трешња има велики значај као пољопривредна биљка, јер је припитомљена и једна је од најзаступљенијих биљака у воћарству, због својих укусних плодова, који се користе у свјежем и прерађеном стању. Данас је вјештачком селекцијом и оплемењивањем створен велики број сорти трешања који су врло честе воћарске културе у цијелом свијету. Бројни су разлози: не захтијева посебну конструкцију приликом узгоја, није захтјевна ни у погледу резидбе, а отпорна је на многе болести и штетнике[3]. Трешња је позната још из праисторије, кад су за њу знали људи из бронзаног доба, тачније 2000 година п. н. е. У 8. вијеку п. н. е. трешња је већ била припитомљена и људи су користили њене плодове. Сматра се да су прве трешње гајене на територији Мале Азије и Грчке. Поред тога што се користе у људској исхрани, плодове трешње једу и животиње и на тај начин доприносе размножавању трешње у природи.

Култивари[уреди | уреди извор]

Трешње сорте ”Рејнир” из државе Вашингтон, САД
Сорте трешања црвене и беле боје

Следеће култиваре је Краљевско хортикултурно друштво наградило Наградом за заслуге у врту:

Име Висина Ширина Реф.
Accolade 8m 8m [4]
Amanogawa 8m 4m [5]
Autumnalis (P. × subhirtella) 8m 8m [6]
Autumnalis Rosea (P. × subhirtella) 8m 4m [7]
Avium Grandiflora see Plena
Colorata (P. padus) 12m 8m [8]
Grandiflora see Plena
Kanzan 12m 12m+ [9]
Kiku-shidare-zakura 4m 4m [10]
Kursar 8m 8m [11]
Morello (P. cerasus) 4m 4m [12]
Okamé (P. × incam) 12m 8m [13]
Pandora 12m 8m [14]
Pendula Rosea 4m 4m [15]
Име Висина Ширина Реф.
Pendula Rubra 4m 4m [16]
Pink Perfection 8m 8m [17]
Plena (Grandiflora) 12m 8m+ [18]
Praecox (P. incisa) 8m 8m
Prunus avium (дивља трешња) 12m+ 8m+
Prunus × cistena 1.5m 1.5m [19]
Prunus sargentii (Саргентова трешња) 12m+ 8m+ [20]
Prunus serrula (Тибетанска трешња) 12m 8m+ [21]
Shirofugen 8m 8m [22]
Shirotai 8m 8m [23]
Shōgetsu 8m 8m [24]
Spire 12m 8m [25]
Stella 4m 4m [26]
Ukon 8m 8m+ [27]

Производња[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак земаља по производњи трешања
Водеће нације произвођачи слатких трешања 2014. године (тоне)
Ранг Земља Продукција
1 Турска 445.556
2 Сједињене Државе 329.852
3 Иран 172.000
4 Шпанија 118.220
5 Италија 110.766
6 Чиле 83.903
7 Румунија 82.808
8 Узбекистан 80.000
9 Русија 77.000
10 Грчка 73.380
Свет 2.245.826
Source: UN Food & Agriculture Organization[28]
Водеће нације произвођачи киселих трешања 2014. године (тоне)
Ранг Земља Продукција
1 Русија 198.000
2 Ukraine 182.880
3 Турска 182.577
4 Пољска 176.545
5 Сједињене Државе 137.983
6 Иран 111.993
7 Србија 93.905
8 Мађарска 91.840
9 Узбекистан 45.000
10 Азербејџан 25.669
World 1.362.231
Source: UN Food & Agriculture Organization[28]

Године 2014, светска продукција слатких трешања је била 2,25 милиона тона, при чему је Турска произвела 20% укупне количине. Други већи произвођачи слатиких трешања су били Сједињене Државе и Иран. Светска продукција киселих трешања је 2014. износила 1,36 милиона тона, а водећи произвођачи су били Русија, Украјина, Турска и Пољска.

Европа[уреди | уреди извор]

Највећи комерцијални воћњаци трешње у Европи су у Турској, Италији, Шпанији и другим земљама медитеранског региона, и у мањој мери у Балтичким земљама и јужној Скандинавији.

У Француској од 1920-их, прве трешње сезоне приспевају у априлу/мају из региона Сере (Источни Пиринеји),[29] где локални произвођачи шаљу, по традицији од 1932, прву гајбу трешања председнику републике.[30]

Северна Америка[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, највећи део слатких трешања се узгаја у Вашингтону, Калифорнији, Орегону, Висконсину, и Мичигену.[31] Значајне сорте трешње су Бинг, Алстер, Рејнир, Брукс, Тулери, Кинг, и Свитхарт.[32] Орегон и Мичиген производе светло обојене Ројал Ан (Наполеон; алтернативно Квин Ан) трешње за процес марашино трешње. Већина киселих трешања (које се исто тако називају тарт) узгаја се у Мичигену, коме следе Јута, Њујорк, и Вашингтон.[31] Неке од сорти су Нанкинг и Еванс. Траверс Сити у Мичигену се назива „светском престоницом трешања”,[33] и у њену се одржава Национални фестивал трешања и прави највећа пита од трешања на свету. Специфични регион северног Мичигена познат по продукцији тарт трешања се назива „Траверс Беј” регионом.

Већина сорти трешње има захтев за хлађењем од 800 или више сати, што значи да би изашле из дормантног стања, процветале и формирале плод, зимска сезона мора да има најмање 800 сати са температурама испод 45 °F (7 °C). Сорте „мале хладноће” које захтевају 300 сати или мање су Мини Ројал и Ројал Ли, којима је неопходно унакрсно опрашивање, док се сорта Ројал Кримзон самоопрашује.[34] Ови варијетети обухватају широк опсег узгојних услова у САД. Сорте „мале хладноће” узгајају калифорнијски произвођачи трешања, при чему је Калифорнија други по величини произвођач слатких трешања у САД.[35]

Домаће и увезене сорте трешања добро успевају у канадским провинцијама Онтарио и Британска Колумбија, где се годишњи фестивал трешања одржава већ седам деценија у Оканаганској долини у граду Осојус.[36] Осим Оканагена, други региони узгоја трешања у Британској Колумбији су Симилкаминска долина и Кутенејска долина, при чему ова три региона заједно произведу 5,5 милиона kg годишње или 60% укупне канадске продукције.[37] Сорте слатких трешања у Британској Колумбији су Рејнир, Ван, Чилан, Лапинс, Свитхарт, Скина, Стакато, Кристалина и Бинг.

Нутритивна вредност[уреди | уреди извор]

Трешње, киселе, црвене, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија209 kJ (50 kcal)
12,2 g
Шећери8,5 g
Прехрамбена влакна1,6 g
0,3 g
1 g
Витамини
Витамин А екв.
(8%)
64 μg
(7%)
770 μg
85 μg
Тиамин (Б1)
(3%)
0,03 mg
Рибофлавин (Б2)
(3%)
0,04 mg
Ниацин (Б3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,143 mg
Витамин Б6
(3%)
0,044 mg
Фолат (Б9)
(2%)
8 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(12%)
10 mg
Витамин К
(2%)
2,1 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
16 mg
Гвожђе
(2%)
0,32 mg
Магнезијум
(3%)
9 mg
Манган
(5%)
0,112 mg
Фосфор
(2%)
15 mg
Калијум
(4%)
173 mg
Натријум
(0%)
3 mg
Цинк
(1%)
0,1 mg
Остали конституенти
Вода86 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Трешње, слатке, црвене, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија263 kJ (63 kcal)
16 g
Шећери12,8 g
Прехрамбена влакна2,1 g
0,2 g
1,1 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
3 μg
(0%)
38 μg
85 μg
Тиамин (Б1)
(2%)
0,027 mg
Рибофлавин (Б2)
(3%)
0,033 mg
Ниацин (Б3)
(1%)
0,154 mg
Витамин Б5
(4%)
0,199 mg
Витамин Б6
(4%)
0,049 mg
Фолат (Б9)
(1%)
4 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(8%)
7 mg
Витамин К
(2%)
2,1 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
13 mg
Гвожђе
(3%)
0,36 mg
Магнезијум
(3%)
11 mg
Манган
(3%)
0,07 mg
Фосфор
(3%)
21 mg
Калијум
(5%)
222 mg
Натријум
(0%)
0 mg
Цинк
(1%)
0,07 mg
Остали конституенти
Вода82 g
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сирове слатке трешње садрже 82% воде, 16% угљених хидрата, 1% протеина, и занемарљиве количине масти (табела). Као сирово воће, слатке трешње пружају мали хранљиви садржај по сервирању од 100 g, и једино дијететска влакна и витамин Ц су присутни у умереним количинама, док други витамини и дијетарни минерали сваки доприноси са мање од 10% дневно потребних количина (ДВ) по сервирању, респективно (табела).[38]

У поређењу са слатким трешњама, сирове киселе трешње садрже 50% више витамина Ц по сервирању од 100 g (12% ДВ) и око 20 пута више витамина А (8% ДВ), посебно бета-каротена (табела).[39]

Друге употребе[уреди | уреди извор]

Дрво трешње је цењено због његове богате боје и равних зрна у производњи финог намештаја, посебно радних и трпезаријских столови, и столице.[40][41]

Трешња у традицији и митологији[уреди | уреди извор]

Главни чланак: лилање

Кора трешње је основни материјал који се користи за прављење лила током обреда под називом Лилање или Паљење петровданских лила. Ово је обичај који је вековима присутан код сточарског становништва на подручју западне Србије. Везан је за празник Петровдан посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, који се прославља 12. јула.[42] Овај народни обичај се код Срба, осим на Петровдан, упражњава и пред Велике покладе, уочи Ивањдана, Спасовдана и Ђурђевдана. Сличан обичај присутан је код свих Словенских народа, али и код многих других.[43]

Да би се направиле лиле кора трешње се тракасто ољушти, савије кружно попут "ветрењаче" и причврсти на врх лесковог штапа дужине око 1 метар. Да би била спремна за употребу, односно лако запаљива, овако направљена лила суши се неколико дана. Централни догађај светковине је паљење лила и праћен је низом обичаја.[42]

Године 2017, на предлог Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице, обичај паљења петровданских лила или лилање уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[42]

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Којић М. 2003. Ботаника. Бард-фин: Београд.
  2. ^ а б Photoforest, Мултимедијални атлас дрвећа и грмља Републике Српске
  3. ^ Брзица К. 1978. Практично воћарство за свакога. НИРО „Глас": Бања Лука.
  4. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Accolade' (d) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  5. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Amanogawa' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  6. ^ „RHS Plant Selector Prunus × subhirtella 'Autumnalis' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  7. ^ „RHS Plant Selector Prunus × subhirtella 'Autumnalis Rosea' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  8. ^ „RHS Plant Selector Prunus padus 'Colorata' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  9. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kanzan' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  10. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kiku-shidare-zakura' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  11. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kursar' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  12. ^ „RHS Plant Selector Prunus cerasus 'Morello' (C) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  13. ^ „RHS Plant Selector Prunus × incam 'Okamé' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  14. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Pandora' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  15. ^ „RHS Plant Selector Prunus pendula 'Pendula Rosea' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  16. ^ „RHS Plant Selector Prunus pendula 'Pendula Rubra' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  17. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Pink Perfection' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  18. ^ „RHS Plant Selector Prunus avium 'Plena' (d) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  19. ^ „RHS Plant Selector Prunus × cistena AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  20. ^ „RHS Plant Selector Prunus sargentii AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  21. ^ „RHS Plant Selector Prunus serrula AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  22. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Shirofugen' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  23. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Shirotae' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  24. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Shogetsu'”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2013. г. Приступљено 29. 5. 2013. 
  25. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Spire'”. Архивирано из оригинала 06. 06. 2013. г. Приступљено 29. 5. 2013. 
  26. ^ „RHS Plant Selector Prunus avium 'Stella' (F) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  27. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Ukon'”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 29. 5. 2013. 
  28. ^ а б „Crops/Regions/Production of Cherries by Countries (from pick lists)”. UN Food & Agriculture Organization, FAOSTAT, Statistics Division. 2014. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017. 
  29. ^ Cardenas, Fabricio (24. 8. 2014). „Premières cerises de Céret et d'ailleurs” [First cherries from Céret and elsewhere]. Vieux papiers des Pyrénées-Orientales (на језику: француски). Архивирано из оригинала 27. 6. 2015. г. 
  30. ^ Cardenas, Fabricio (1. 6. 2014). „Des cerises de Céret pour le président de la République en 1932” [Ceret cherries for the President of the Republic in 1932]. Vieux papiers des Pyrénées-Orientales (на језику: француски). Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. 
  31. ^ а б Cherry Production (PDF) (Извештај). National Agricultural Statistics Service, USDA. 23. 6. 2011. ISSN 1948-9072. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 4. 2012. г. Приступљено 6. 10. 2011. 
  32. ^ „Cherry Varieties”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  33. ^ „Traverse City- Cherry Capital”. Michigan History. Приступљено 27. 3. 2018. 
  34. ^ Lazaneo, Vincent (21. 1. 2011). „New cherry tree varieties thrive in mild climate”. San Diego Tribune (на језику: енглески). Приступљено 6. 6. 2018. 
  35. ^ „Cherry”. fruitandnuteducation.ucdavis.edu (на језику: енглески). Department of Plant Sciences, University of California, College of Agricultural & Environmental Sciences. Приступљено 6. 6. 2018. 
  36. ^ „Cherry Fiesta 2017”. Osoyoos Festival Society. 2016. Архивирано из оригинала 21. 11. 2016. г. Приступљено 6. 6. 2018. 
  37. ^ „Cherries”. BC Ministry of Agriculture. 2013. Архивирано из оригинала 2. 2. 1999. г. Приступљено 28. 6. 2014. 
  38. ^ „Nutrition facts, cherries, sweet, raw, 100 g”. US Department of Agriculture National Nutrient Database, Standard Reference 21. Nutritiondata.com. Архивирано из оригинала 11. 02. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  39. ^ „Nutrition facts, cherries, sour, red, raw, 100 g”. US Department of Agriculture National Nutrient Database, Standard Reference 21. Nutritiondata.com. Архивирано из оригинала 31. 03. 2013. г. Приступљено 19. 2. 2013. 
  40. ^ „Types of Ontario wood: Black cherry”. Queen's Printer for Ontario, Canada. 2016. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  41. ^ „Selecting wood furniture” (PDF). Utah State University. 1987. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  42. ^ а б в „Паљење петровданских лила, лилање”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Етнографски музеј у Београду. Приступљено 9. 8. 2019. 
  43. ^ Група аутора, Српски митолошки речник, НОЛИТ, Београд, 1970.г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трешња&oldid=27245280”