Ацебуринска киселина
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
4-(Ацетилокси)бутанска киселина | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | ацид.хтмл Монографија |
| Идентификатори | |
| CAS број | 26976-72-7  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 176865 |
| ChemSpider | 154039 |
| UNII | F777XEP0LL |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C6H10O4 |
| Моларна маса | 146,141 |
| |
| |
Ацебуринска киселина (ИНН), такође позната као 4-ацетоксибутаноинска киселина или 4-хидроксибутирна киселина ацетат, је лек описан као аналгетик који никада није пласиран на тржиште.[1] То је ацетил естар гама-хидроксибутирата (ГХБ, који је 4-хидроксибутанска киселина),[1] и базирано је на његовом структурном односу са ГХБ, вероватно ће се понашати као његов пролек.[2]
Особине[уреди | уреди извор]
Ацебуринска киселина је органско једињење, које садржи 6 атома угљеника и има молекулску масу од 146,141 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 0,1 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -0,7 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 63,6 |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ganellin CR, Triggle DJ (21. 11. 1996). Dictionary of Pharmacological Agents. CRC Press. стр. 1052—. ISBN 978-0-412-46630-4.
- ^ Dardoize F, Goasdoue C, Goasdoue N, Laborit HM, Topall G (1989-01-01). „4-Hydroxybutyric acid (and analogues) derivatives of D-glucosamine”. Tetrahedron. 45 (24): 7783—7794. ISSN 0040-4020. doi:10.1016/S0040-4020(01)85793-8.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
