Пређи на садржај

Aceburinska kiselina

С Википедије, слободне енциклопедије
Aceburinska kiselina
IUPAC ime
4-(Acetiloksi)butanska kiselina
Klinički podaci
Drugs.comacid.html Monografija
Identifikatori
CAS broj26976-72-7 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 176865
ChemSpider154039 ДаY
UNIIF777XEP0LL ДаY
Hemijski podaci
FormulaC6H10O4
Molarna masa146,141
  • CC(=O)OCCCC(=O)O
  • InChI=1S/C6H10O4/c1-5(7)10-4-2-3-6(8)9/h2-4H2,1H3,(H,8,9) ДаY
  • Key:GOVNVPJYMDJYSR-UHFFFAOYSA-N ДаY

Aceburinska kiselina (INN), takođe poznata kao 4-acetoksibutanoinska kiselina ili 4-hidroksibutirna kiselina acetat, je lek opisan kao analgetik koji nikada nije plasiran na tržište.[1] To je acetil estar gama-hidroksibutirata (GHB, koji je 4-hidroksibutanska kiselina),[1] i bazirano je na njegovom strukturnom odnosu sa GHB, verovatno će se ponašati kao njegov prolek.[2]

Aceburinska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 146,141 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 0,1
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -0,7
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 63,6
  1. ^ а б Ganellin CR, Triggle DJ (21. 11. 1996). Dictionary of Pharmacological Agents. CRC Press. стр. 1052—. ISBN 978-0-412-46630-4. 
  2. ^ Dardoize F, Goasdoue C, Goasdoue N, Laborit HM, Topall G (1989-01-01). „4-Hydroxybutyric acid (and analogues) derivatives of D-glucosamine”. Tetrahedron. 45 (24): 7783—7794. ISSN 0040-4020. doi:10.1016/S0040-4020(01)85793-8. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]