Бетазол

Бетазол
Називи
	IUPAC назив 2-(2H-pirazol-3-il)etanamin
Идентификација
CAS број	105-20-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:59170 ;
ChemSpider	7455 ;
ECHA InfoCard	100.002.981
PubChem C ID	7741;
УНИИ	1Ц065П542О ;
	SMILES n1ccc(n1)CCN; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C5H9N3
Моларна маса	111,145 g/mol
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Бетазол је агонист хистаминског Х₂ рецептора. Он је познат као Аметазол. Бетазол хидрохлорид је познат као гастрамин и хисталог.

Он се коришти као желудачни стимуланс за тестирање максималне продукције желудачне секреторне активности.^[3] Тај тест се може користити за дијагнозу болести попут Золингер-Елисоновог синдрома код кога се јавља прекомерна продукција желудачне киселина, што је узроковано превеликом продукцијом гастрина. Запремина излучене киселине се мери након администрације бетазола. Дијагноза је секреција већа од 60% максималне. Ова процедура може да узрокује компликације, те је треба избегавати код пацијената са лоронарном артеријском болешћу.^[4] Бетазол се такође користи за дијагнозу гастритиса заједно са тестом за активности секретина.

Бетазол се користи као стимуланс уместо хистамина јер је специфичан за Х₂ рецептор те не производи непожељне нуспојаве које би хистамин индуковао. Употреба бетазола не захтева истовремену примену антихистаминских једињење за блокирање дејства хистамина на друге типове хистаминских рецептора.

Његово дејство у стимулацији ослобађања хистамина се може користити за тестирање ефикасности лекова који блокирају Х2 рецептор као што је низатидин.^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Wрубле ЛД Цумминс АЈ Голденберг Ј Сцхапиро Х (1967). „Тхе еффецт оф интравеноус хисталог он гастриц сецретион ин ман”. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес. 12 (11): 1087—1090. ПМИД 6057052. дои:10.1007/БФ02233873. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 22. 06. 2012.
^ Столлер ЈЛ Холубитскy ИБ Харрисон РЦ Мунро АИ (1970). „Цомплицатионс оф тхе хисталог тест оф гастриц ацид сецретион”. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес. 15 (7): 647—651. ПМИД 4951403. дои:10.1007/БФ02236024. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 22. 06. 2012.
^ Хаммонд ЈБ, Оффен WW (1988). „Еффецт оф низатидине анд циметидине он бетазоле-стимулатед гастриц сецретион оф нормал субјецтс: цомпарисон оф еффецтс он ацид, wатер, анд пепсин.”. Ам Ј Гастроентерол. 83 (1): 32—6. ПМИД 2892392.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[3] Wрубле ЛД Цумминс АЈ Голденберг Ј Сцхапиро Х (1967). „Тхе еффецт оф интравеноус хисталог он гастриц сецретион ин ман”. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес. 12 (11): 1087—1090. ПМИД 6057052. дои:10.1007/БФ02233873. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 22. 06. 2012.

[4] Столлер ЈЛ Холубитскy ИБ Харрисон РЦ Мунро АИ (1970). „Цомплицатионс оф тхе хисталог тест оф гастриц ацид сецретион”. Дигестиве Дисеасес анд Сциенцес. 15 (7): 647—651. ПМИД 4951403. дои:10.1007/БФ02236024. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 22. 06. 2012.

[5] Хаммонд ЈБ, Оффен WW (1988). „Еффецт оф низатидине анд циметидине он бетазоле-стимулатед гастриц сецретион оф нормал субјецтс: цомпарисон оф еффецтс он ацид, wатер, анд пепсин.”. Ам Ј Гастроентерол. 83 (1): 32—6. ПМИД 2892392.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]