Пређи на садржај

Нигероза

С Википедије, слободне енциклопедије
Нигероза[1]
Називи
IUPAC назив
(2R,3S,4S,5R,6R)-2-(hidroksimetil)-6-[(3R,4S,5R,6R)-2,3,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)oksan-4-il]oksioksan-3,4,5-triol
Други називи
3-О-α-D-глукопиранозил-D-глукоза
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
МеСХ Нигеросе
  • O([C@H]1[C@H](O)[C@H](OC(O)[C@@H]1O)CO)[C@H]2O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]2O)CO
Својства
C12H22O11
Моларна маса 342,29648
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Нигероза, такође позната као сакебиоза, је шећер који се не може ферметисати. Он се добија парцијалном хидролизом нигерана, полисахарида присутног у црној плесни, а исто тако се може екстраховати из декстрана присутних у пласни пиринча и многих других ферментишучих мицроорганизама[4], као што је на пример L. mesenteroides[5]. Она је дисахарид формиран од два глукозна остатка, повезана 1->3 везом. Она је производ карамелизације глукозе.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nigerose - Compound Summary, PubChem.
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Matsuda, Kazuo; H. Wanatabe; et al. (1961). „Исолатион оф Нигеросе анд Којибиосе фром Деxтранс”. Натуре. 191 (4785): 278. ПМИД 13768213. дои:10.1038/191278а0. 
  5. ^ Матсуда, Казуо; Хиросхи Wатанабе; Киyосхи Асо (10. 03. 1962). „Ацетолyсис оф полyсаццхаридес I. Исолатион оф нигеросе фром тхе ацетолyсате оф а деxтран продуцед бy Леуцоностоц месентероидес НРРЛ Б-421”. Тохоку јоурнал оф агрицултурал ресеарцх. Фацултy оф Агрицултуре, Тохоку Университy. 12 (4): 351–357. Приступљено 21. 11. 2008. [мртва веза]
  6. ^ Сугисаwа, Хирqсхи; Едо, Хиросхи (1966). „Тхе Тхермал Деградатион оф Сугарс I. Тхермал Полyмеризатион оф Глуцосе”. Јоурнал оф Фоод Сциенце. 31 (4): 561. дои:10.1111/ј.1365-2621.1966.тб01905.x. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]