Опиоидни пептид
Опиоидни пептиди су кратке секвенце аминокиселина које се везују за опиоидне рецепторе у мозгу. Опијати и опиоиди опонашају дејство тих пептида. Опиоидни пептиди могу да буду произведени у самом телу, на пример ендорфини. Ефекти тих пептида варирају, мада они подсећају на опијате. За системе можданих опиоидних пептида је познато да учествују у мотивацији, емоцијама, приврженом понашању, одговору на стрес и бол, и контроли уноса хране.
Опиоидима слични пептиди могу да буду апсорбовани из парцијално сварене хране (казоморфини, ексорфини, и рубисколини), али они имају ограничену физиолошку активност. Опиоидни пептиди из хране су типично дуги 4-8 аминокиселина. Телесни опиоиди су генерално много дужи.
Опиоидни пептиди произведени у телу[уреди | уреди извор]
Људски геном садржи три хомологна гена за која је познато да кодирају ендогене опиоидне пептиде. Сваки ген кодира велики протеински прекурзор који може да буде трансформисан чиме настају мањи пептиди који имају опијатима сличну активност.
- Нуклеотидна секвенца људског гена за проопиомеланокортин (POMC) је била карактерисана 1980[1]. POMC ген кодира ендогене опијате као што су β-ендорфин и гама-ендорфин[2]. Пептиди са опијатном активношћу који су изведени из проопиомеланокортина обухватају класу ендогених опиоидних пептида под називом ендорфини.
- Људски ген за енкефалине је био изолован и његова секвенца је описана 1982.[3]
- Људски ген за динорфине (оригинално познате као Енкефалин Б ген због секвентне сличности са енкефалинским геном) је била изолована и његова секвенца је описана 1983.[4]
- Адренорфин и амидорфин су откривени 1980-их.
- Опиорфин, нађен у људској пљувачки, је инхибитор енкефалиназе, и.е. он спречава метаболизам енкефалина.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Chang AC, Cochet M, Cohen SN. "Structural organization of human genomic DNA encoding the pro-opiomelanocortin peptide." Proceedings of the National Academy of Sciences 1980 Aug;Chang, A. C.; Cochet, M.; Cohen, S. N. (1980). „Structural organization of human genomic DNA encoding the pro-opiomelanocortin peptide”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 77 (8): 4890—4894. Bibcode:1980PNAS...77.4890C. PMC 349954
. PMID 6254047. doi:10.1073/pnas.77.8.4890 .(8):4890-4.
- ^ Ling N, Burgus R, Guillemin R. "Isolation, primary structure, and synthesis of α-endorphin and γ-endorphin, two peptides of hypothalamic-hypophysial origin with morphinomimetic activity." Proceedings of the National Academy of Sciences 1976 Nov;Ling, N.; Burgus, R.; Guillemin, R. (1976). „Isolation, primary structure, and synthesis of alpha-endorphin and gamma-endorphin, two peptides of hypothalamic-hypophysial origin with morphinomimetic activity”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 73 (11): 3942—3946. Bibcode:1976PNAS...73.3942L. PMC 431275 . PMID 1069261. doi:10.1073/pnas.73.11.3942 .(11):3942-6.
- ^ Noda M, Teranishi Y, Takahashi H, Toyosato M, Notake M, Nakanishi S, Numa S. "Isolation and structural organization of the human preproenkephalin gene." Nature 1982 Jun 3;Noda, M.; Teranishi, Y.; Takahashi, H.; Toyosato, M.; Notake, M.; Nakanishi, S.; Numa, S. (1982). „Isolation and structural organization of the human preproenkephalin gene”. Nature. 297 (5865): 431—434. Bibcode:1982Natur.297..431N. PMID 6281660. S2CID 4371340. doi:10.1038/297431a0.(5865):431-4.
- ^ Horikawa S, Takai T, Toyosato M, Takahashi H, Noda M, Kakidani H et al. "Isolation and structural organization of the human preproenkephalin B gene." Nature Nature. 1983 Dec 8-14; Horikawa, S.; Takai, T.; Toyosato, M.; Takahashi, H.; Noda, M.; Kakidani, H.; Kubo, T.; Hirose, T.; Inayama, S.; Hayashida, H.; Miyata, Takashi; Numa, Shosaku (1983). „Isolation and structural organization of the human preproenkephalin B gene”. Nature. 306 (5943): 611—614. Bibcode:1983Natur.306..611H. PMID 6316163. S2CID 4315441. doi:10.1038/306611a0.(5943):611-4.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
