Волтер Норман Хауорт
| Волтер Норман Хауорт | |
|---|---|
 Норман Хауорт | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. март 1883. |
| Место рођења | Чорли, Ланкашир,  Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 19. март 1950. (67 год.) |
| Место смрти | Барнт Грин, Вустершир, Уједињено Краљевство |
| Држављанство | Уједињено Краљевство |
| Образовање | Универзитет у Манчестеру Универзитет у Гетингену |
| Научни рад | |
| Поље | органска хемија |
| Институција | Универзитет у Дараму Универзитет у Бирмингему |
| Ментори | Вилијам Хенри Перкин, Јр., Ото Валах, нобеловац (1910) |
| Познат по | истраживања угљених хидрата (Хауортова пројекција) витамина C |
| Награде | Нобелова награда за хемију (1937) |
Волтер Норман Хауорт (енгл. Norman Haworth; Чорли (Ланкашир), 19. март 1883 Барнт Грин (Вустершир), 19. март 1950) био је британски хемичар. Најпознатије је његово истраживање аскорбинске киселине (витамина C) док је радио на универзитету у Бирмингему[1] и по својим тзв. Хауортовим пројекцијама угљених хидрата. Управо за то је примио Нобелову награду за хемију 1937. године, како се наводи „за његова изучавања угљених хидрата и витамина Ц“. Награду је поделио са швајцарским хемичаром Паулом Карером за његов рад на другим витаминима.
Хауорт је утврдио коректну структуру већег броја шећера. Он је познат у пољу органске хемије по развоју Хауортове пројекције која транслира тридимензионе структуре шећера у подесне дводимензионе графичке форме.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Од своје четрнаесте године је радио у локалној фабрици линолеума код свог оца, али када је положио пријемни испит на Универзитету у Манчестеру, 1903. године почиње да студира хемију. Био је истрајан, упркос томе што није имао подршку родитеља. Дипломирао је уз похвале 1906. године и одмах наставио магистарско школовање код Вилијама Хенрија Перкина, Јр. Докторске студије је радио на Универзитету у Гетингаму, где је после само годину дана стекао звање. Ментор му је био проф. др Ото Валах, нобеловац.
Оженио се са 39 година, 1922. године и са супругом Виолетом Чилтон Доби је имао двојицу синова, Џејмса и Дејвида.
Одликован је витешким редом 1947. године.
Умро је изненада, од срчаног удара, 19. марта 1950. године, на свој 67. рођендан.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Давиес Мицхаел Б.; Јохн, Аустин; Партридге Давид А. (1991). Витамин C: Итс Цхемистрy анд Биоцхемистрy. Тхе Роyал Социетy оф Цхемистрy. стр. 48. ИСБН 978-0-85186-333-7.
- ^ Грисхам, Гарретт Р. C. M. (2005). Биоцхемистрy (3рд изд.). Белмонт, ЦА: Тхомсон Броокс/Цоле. стр. 207. ИСБН 0-534-49011-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
