Pređi na sadržaj

Američki komitet prijateljskih usluga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Američki komitet prijateljskih usluga
Osnivač17 članova Religioznog društva prijatelja
Datum osnivanja30. aprila 1917.
LokacijaFiladelfija
Generalni sekretarDžojs Ajluni
Broj volonteranekoliko hiljada
Veb-sajtwww.afsc.org

Američki komitet prijateljskih usluga (AFSC) je organizacija koju je osnovalo Religiozno društvo prijatelja (Kvekeri). Zalaže se za i radi na stvaranju uslova za mir i socijalnu pravdu u Sjedinjenim Državama i širom sveta. AFSC je osnovan 1917. godine kao združeni napor američkih članova Verskog društva prijatelja da pomognu civilnim žrtvama Prvog svetskog rata. Nastavilo je da se bavi akcijama pomoći u Evropi i Sovjetskom Savezu nakon primirja 1918. godine. Do sredine 1920-ih fokusirala se na poboljšanje rasnih odnosa u SAD, kao i na istraživanje načina da se spreči izbijanje još jednog sukoba pre i posle Drugog svetskog rata. Kako se Hladni rat razvijao, počeo je da zapošljava više profesionalaca, a ne samo kvekerskih volontera, tokom vremena pokušavajući da proširi svoju privlačnost i snažnije odgovori na rasnu nepravdu, ženska pitanja i zahteve seksualnih manjina za jednakim tretmanom.

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

Kvekeri se tradicionalno protive nasilju u svim njegovim oblicima i mnogi odbijaju da služe vojni rok. Prvobitna misija AFSC-a nastala je iz potrebe da se pojedincima koji imaju prigovor savesti pruži konstruktivna alternativa vojnoj službi. Godine 1947. AFSC je dobio Nobelovu nagradu za mir zajedno sa srodnom britanskim organizacijom, sada pod nazivom Quaker Peace and Social Witness u ime svih kvekera širom sveta.[1] Iako su ih osnovali Prijatelji, delujući pojedinačno, AFSC i Društvo prijatelja nemaju nikakve pravne veze, kako je i izjavio njegov dugogodišnji izvršni sekretar Klarens Piket 1945.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

U aprilu 1917 — nekoliko dana nakon što su se Sjedinjene Države pridružile Prvom svetskom ratu objavom rata Nemačkoj i njenim saveznicima — grupa kvekera sastala se u Filadelfiji kako bi razgovarala o vojnom nacrtu koji je na čekanju i kako će to uticati na članove mirovnih crkava kao što su kvekeri, menoniti, Braća i Amiši. Razvili su ideje za alternativnu službu koja bi se mogla obavljati direktno u borbenim zonama severne Francuske.[3]

Istorijski AFSC logo

Takođe su razvili planove za obračun sa vojskom Sjedinjenih Država, pošto je armija tokom prethodnih ratova bila nedosledna u postupanju sa pojedincima koji su imali prigovor savesti na osnovu religijskih ubeđenja. Iako su pravno članovi pacifističkih crkava bili izuzeti od nacrta, pojedinačni državni odbori za nacrte tumačili su zakon na različite načine. Jedan od prvih zadataka AFSC-a bio je da identifikuje prigovorače savesti, pronađe kampove u kojima su se nalazili, a zatim ih poseti kako bi pružio duhovno vođstvo i moralnu podršku. U oblastima gde su pacifističke crkve bile poznatije (kao što je Pensilvanija), jedan broj radnih odbora bio je voljan da pruži mogućnost alternativnog služenja armiji.[4]

AFSC je prikupljao pomoć u vidu hrane, odeće i drugih potrepština za raseljena lica u Francuskoj. Kvekeri su zamoljeni da sakupljaju staru i prave novu odeću; da uzgajaju voće i povrće, mogu ih i poslati u sedište AFSC-a u Filadelfiji. AFSC je zatim otpremio materijale u Francusku na distribuciju. Mladići i devojke poslati na rad u Francusku, radeći sa britanskim kvekerima, pružali su pomoć i medicinsku negu izbeglicama, popravljali i obnavljali domove, pomagali farmerima da ponovo zasade polja oštećena ratom i osnovali porodilište.[5]

Nakon završetka rata 1918. godine, pripadnici AFSC su počeli da rade u Rusiji, Srbiji i Poljskoj sa siročićima, gladnima i bolesnima, kao i u Nemačkoj i Austriji, gde su postavljali kuhinje za ishranu gladne dece.[5] Na kraju je predsednik Herbert Huver unajmio AFSC da obezbedi pomoć Nemcima koju sponzorišu Sjedinjene Države.[6]

Tokom 1930-ih i tokom Drugog svetskog rata, AFSC je pomagao izbeglicama da pobegnu iz nacističke Nemačke, pomažući ljudima kojima druge organizacije nisu pomagale, prvenstveno nereligioznim Jevrejima i Jevrejima venčanim sa nejevrejima.[7] Takođe su pružili pomoć deci sa obe strane Španskog građanskog rata [8] i izbeglicama u Višijevskoj Francuskoj.[9] Istovremeno, AFSC je upravljao sa nekoliko kampova civilnih javnih službi za novu generaciju CO. Kada su Amerikanci Japana „evakuisani“ sa zapadne obale u unutrašnje koncentracione logore, AFSC je predvodio napore da pomogne studentima da se prebace u škole na srednjem zapadu i istočnoj obali kako bi izbegli logor, i radio je sa Amerikancima Japana koji su se preseljavali u nekoliko gradova tokom i posle rat.[10] Nakon završetka rata, radili su na pomoći i obnovi u Evropi, Japanu, Indiji i Kini.

Godine 1947. radili su na preseljavanju izbeglica tokom podele Indije.[traži se izvor] Između 1937. i 1943. godine, AFSC je izgradio distrikt za nezaposlene rudare uglja u okrugu Fejet, Pennsilvania.[11] Godine 1947. AFSC je dobio Nobelovu nagradu za mir kao priznanje za njihove napore u pružanju pomoći u ratu.[5] Ubrzo nakon toga, AFSC je postala jedna od prvih nevladinih organizacija kojoj je dat konsultativni status pri Ujedinjenim nacijama. Osnovana je Kancelarija Ujedinjenih nacija kvekera. Dana 7. decembra 1948. generalni sekretar UN Trigve Li je zvanično pozvao AFSC da učestvuje u jednogodišnjem programu hitne pomoći Palestincima izvan novoosnovane države Izrael. Program je imao budžet od 32 miliona dolara, od čega je 16 miliona iz SAD. AFSC je dobio odgovornost za pojas Gaze. Oni koji su raseljeni u Liban, Siriju i Jordan gde su dodeljeni IFRC-u i oni koji su na Zapadnoj obali, kao i oni koji su ostali u Izraelu, došli su pod brigu MKCK-a.[12] Egipatska vojska je u Pojasu Gaze uspostavila 8 improvizovanih izbegličkih kampova u kojima je bilo najmanje 200.000 ljudi, uglavnom u šatorima, 56% je došlo iz okruga Gaze, 42% iz okruga Lida. Nadležnost AFSC-a bila je distribucija hrane, javno zdravlje i obrazovanje. Imali su politiku zapošljavanja ljudi iz logora i imali su preko 1000 Palestinaca na platnom spisku. Jedan od prvih zadataka bila je registracija izbeglica, koju su radila sela porekla, i uspostavljanje sistema racioniranja i programa mleka za bebe. Cilj je bio da svako dobije 2000 kalorija dnevno.[13] Potom je usledilo osnivanje klinika za distribuciju lekova, prskanje za suzbijanje malarije i distribuciju vode. Do 30. marta 1949. godine stvorena su osnovna školska mesta za 16.000 dece.[14] U nedostatku bilo kakvog političkog napretka u repatrijaciji raseljenih lica sa kojima su radili i u nedostatku sredstava ili spremnosti da se posvete dugoročnom programu pomoći, u aprilu 1950. AFSC je preneo ceo njihov program na novostvorenu UNRWA.[15]

Kako je Hladni rat eskalirao, AFSC je bio uključen u napore za pružanje pomoći i usluga, često podržavajući civile na obe strane sukoba širom sveta, uključujući Korejski rat, Mađarsku revoluciju 1956, Alžirski rat i Građanski rat u Nigeri. Počevši od 1966. godine, AFSC je razvio programe za pomoć deci i obezbedio medicinski materijal i veštačke udove civilima u Severnom Vijetnamu i Južnom Vijetnamu. U nemogućnosti da dobije odobrenje američkog Stejt departmenta za slanje medicinskog materijala u Severni Vijetnam, komitet je poslao robu preko Kanade. AFSC je takođe podržao savetovanje za mlade američke muškarce tokom sukoba.[16]

Godine 1955. komitet je objavio Speak Truth to Power: A Quaker Search for an Alternative to Violence.[17] Sa fokusom na Hladni rat, u pamfletu od 71 stranice se navodi da je nastojalo da se „praktično pokaže delotvornost ljubavi u ljudskim odnosima“.[18] To je bilo naširoko komentarisano u štampi, i sekularnoj i verskoj, i pokazalo se kao glavna pisana izjava hrišćanskog pacifizma.

U Sjedinjenim Državama, AFSC je podržao Američki pokret za građanska prava i prava Afroamerikanaca, Indijanaca, Meksičkih Amerikanaca i Amerikanaca Azije. Od 1970-ih AFSC je takođe intenzivno radio kao deo mirovnog pokreta, posebno na zaustavljanju proizvodnje i raspoređivanja nuklearnog oružja.

Budžet

[uredi | uredi izvor]

U fiskalnoj 2020. godini, AFSC je imao prihod od 37,2 USD miliona i troškove od 33,8 USD miliona.[19] AFSC je imao neto imovinu od 100,6 USD miliona.[20]

Programi i projekti

[uredi | uredi izvor]

AFSC zapošljava više od dve stotine osoba koje radi u desetinama programa širom Sjedinjenih Država i radi u trinaest drugih zemalja.[21] AFSC je podelio programe organizacije između 8 geografskih regiona, od kojih svaki vodi programe koji se odnose na mir, prava imigranata, restorativnu pravdu, ekonomsku pravdu i druge ciljeve.[22] Međunarodni programi AFSC-a često rade u saradnji sa Quaker Peace and Social Witness (ranije Britanskim savetom za usluge prijatelja) i drugim partnerima.

Organizacija sprovodi mnoge programe širom sveta. Godišnji izveštaj organizacije za 2010.[23] opisuje rad u nekoliko afričkih zemalja, Haitiju, Indoneziji i Sjedinjenim Državama. AFSC je otvorio putujuću umetničku izložbu pod nazivom Vindovs & Mirrors, ispitujući uticaj rata u Avganistanu na civile.[24]

Projekat Cost of War

[uredi | uredi izvor]

Cost of War su eksponati za procenu troškova u realnom vremenu, od kojih svaki sadrži brojač/procenu za rat u Iraku i rat u Avganistanu . Ove izložbe održava Projekat nacionalnih prioriteta.[25] Od 1. juna 2010, oba rata su imala zbirnu procenjenu cenu od preko 1 triliona dolara. Rat u Iraku je imao procenjenu cenu od 725 milijardi dolara, a rat u Avganistanu je procenjen na 276 milijardi dolara koštanja. Brojke su zasnovane na izveštajima američkog Kongresa i ne uključuju buduću medicinsku negu za vojnike i veterane ranjene u ratu.[26]

Eksponati

[uredi | uredi izvor]

AFSC je pokrenuo je izložbu pod nazivom Cost of War u maju 2007. godine, sa deset budžeta prikazanih na banerima u punoj boji veličine 3k7 stopa. AFSC koristi troškove rata u Iraku koje su procijenili ekonomisti Linda Bilmes i Džosef Stiglic u članku „Ekonomski troškovi rata u Iraku: procena tri godine nakon početka sukoba“, napisanom u januaru 2006. godine, koji procjenjuje ukupne dnevne troškove rat u Iraku na 720 miliona dolara.[27] AFSC koristi jedinične troškove The National Priorities Project za ljudske potrebe kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje da bi napravio poređenja budžeta između američkog budžeta za ljudske potrebe i „Jedan dan rata u Iraku“.[28] Na deset banera je pisalo:[29]

  • Jedan dan rata u Iraku = 720 miliona dolara, kako biste ih potrošili?
  • Jedan dan rata u Iraku = 84 nove osnovne škole
  • Jedan dan rata u Iraku = 12.478 nastavnika u osnovnim školama
  • Jedan dan rata u Iraku = 95.364 mesta za decu u obrazovnim institucijama
  • Jedan dan rata u Iraku = 1.153.846 dece sa besplatnim školskim ručkom
  • Jedan dan rata u Iraku = 34.904 četvorogodišnje stipendije za studente
  • Jedan dan rata u Iraku = 163.525 ljudi sa zdravstvenom zaštitom
  • Jedan dan rata u Iraku = 423.529 dece sa zdravstvenom zaštitom
  • Jedan dan rata u Iraku = 6.482 porodice sa domovima
  • Jedan dan rata u Iraku = 1.274.336 domova sa obnovljivom energijom

Realizovano je 22 izložbe o troškovima rata po državama SAD.

Eyes Wide Open projekat

[uredi | uredi izvor]

2004. godine AFSC je započeo projekat Eies Vide Open u Čikagu . Oči širom otvorene je izložba o ljudskoj ceni ratova u Iraku i Avganistanu. Na izložbi su bile predstavljene čizme u vojnom nizu koje predstavljaju smrt SAD u Iraku i Avganistanu, i cipele koje predstavljaju iračke i avganistanske civile. Izlagana je u 48 država i okrugu Kolumbija, privlačeći nacionalnu pokrivenost.[30][31]

Aktuelna ključna pitanja

[uredi | uredi izvor]

AFSC u fokusu ima nekoliko ključnih pitanja:[32]

  • Unapređenje mirotvorstva
  • Humane migracijske reakcije
  • Lekovita, ne kaznena, pravda
  • <a href="https://en.wikipedia.org/wiki/Economic_justice" rel="mw:ExtLink" title="Economic justice" class="cx-link" data-linkid="340">Just economies</a>

Kritika

[uredi | uredi izvor]

Tokom većeg dela istorije grupe, američki Federalni istražni biro i druge vladine agencije pratili su rad ove i mnogih drugih sličnih organizacija.[33][34]

Od 1970-ih, kritike su stizale i od liberala unutar organizacije, koji tvrde da se AFSC udaljio od svojih kvekerskih korena i postao nerazlučiv od drugih interesnih grupa. Kvekeri su izrazili zabrinutost zbog toga što je AFSC ukinuo njihove omladinske radne kampove tokom 1960-ih i što su neki videli kao pad učešća kvekera u organizaciji.

U junu 1979, naslovni članak u The New Republic napao je AFSC zbog napuštanja tradicije pacifizma.[35] Kritike su postale istaknute nakon skupa Generalne konferencije prijatelja u Ričmondu, Indijana, u leto 1979. kada su se mnogi Prijatelji udružili sa istaknutim liderima, kao što je Kenet Bolding, da bi pozvali na čvršću orijentaciju kvekera prema javnim pitanjima.[36] Nakon sastanka FGC-a, pismo u kojem se navode tačke kritike potpisalo je 130 članova i poslato Upravnom odboru AFSC-a. Godine 1988, knjiga konzervativnog naučnika Guenter Levija Mir i revolucija[37] ponovila je optužbe da je AFSC napustio pacifizam i religiju.[35] Kao odgovor na Levijevu knjigu, Čak Fejger je objavio Quaker Service at the Crossroads [36] 1988.[38]

Godine 2010, Fejger je opisao da je AFSC „razveden“ od života kvekera kao verske zajednice zbog „sve izraženijeg skretanja ka levičarskom sekularizmu“ od 1970-ih.[35] Saopšteno je da je Komitet 1975. godine usvojio "zvaničnu odluku da Bliski istok postane glavno pitanje".[39][40]

Neke pristalice politike izraelske vlade optužile su AFSC da ima antijevrejsku pristrasnosti.[41] Pojedinci su tvrdili da je komitet „najmilitantnija i najagresivnija od hrišćanskih antiizraelskih grupa“.[42]

Stav AFSC-a na svojoj veb stranici je da „podržava upotrebu kampanja bojkota i dezinvestiranja koje ciljaju samo na kompanije koje podržavaju okupaciju, naselja, militarizam ili bilo koje drugo kršenje međunarodnog humanitarnog prava ili zakona o ljudskim pravima. Naš stav ne poziva na potpuni bojkot Izraela niti kompanija jer su ili Izraelci ili posluju u Izraelu. Naše akcije se takođe nikada ne fokusiraju na pojedince.“[43]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Nobel Peace Prize”. 2010-04-10. Pristupljeno 2016-06-28. 
  2. ^ H. Larry Ingle (2016). „'Truly Radical, Non-violent, Friendly Approaches': Challenges to the American Friends Service Committee”. Quaker History. 105 (Spring): 1—21. S2CID 163984864. doi:10.1353/qkh.2016.0004. 
  3. ^ „Origin of the American Friends Service Committee”. 2010-03-29. Arhivirano iz originala 21. 04. 2016. g. Pristupljeno 2016-07-01. 
  4. ^ Origin of AFSC Arhivirano 2010-12-09 na sajtu Wayback Machine by former AFSC Archivist Jack Sutters
  5. ^ a b v „American Friends Service Committee – History”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 2016-07-01. 
  6. ^ „The Nobel Peace Prize 1947 – Presentation Speech”. www.nobelprize.org. Pristupljeno 2016-07-01. 
  7. ^ United States Holocaust Memorial Museum. „Quakers”. Holocaust Encyclopedia. United States Holocaust Memorial Museum. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  8. ^ Maul, Daniel (2016-01-02). „The politics of neutrality: the American Friends Service Committee and the Spanish Civil War, 1936–1939”. European Review of History: Revue Européenne d'Histoire. 23 (1–2): 82—100. ISSN 1350-7486. doi:10.1080/13507486.2015.1121972 Slobodan pristup. 
  9. ^ All in the Same Boat: Non-French Women and Resistance in France, 1940–1944 Arhivirano 2012-03-16 na sajtu Wayback Machine, Hillary Mohaupt, Spring 2010.
  10. ^ Austin, Allan W. "American Friends Service Committee" Densho Encyclopedia. Accessed July 10, 2014.
  11. ^ „National Historic Landmarks & National Register of Historic Places in Pennsylvania”. CRGIS: Cultural Resources Geographic Information System. Arhivirano iz originala (Searchable database) 21. 07. 2007. g. Pristupljeno 23. 10. 2022.  Note: This includes Louis Orslene and Susan Shearer (februar 1989). „National Register of Historic Places Inventory Nomination Form: Penn-Craft Historic District” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2014-07-14. g. Pristupljeno 2012-01-29. 
  12. ^ Gallagher 2007, str. 51
  13. ^ Gallagher 2007, str. 66, 68, 161
  14. ^ Gallagher 2007, str. 86
  15. ^ Gallagher 2007, str. 110
  16. ^ „Frances Crowe to read from her memoir at First Churches in Northampton on Sunday”. 3. 1. 2015. Pristupljeno 2016-07-01. 
  17. ^ „Wendy Chmielewski, "Speak Truth to Power: Religion, Race, and Sexuality, and Politics During the Cold War"”. Arhivirano iz originala 2011-02-18. g. Pristupljeno 2011-01-27. 
  18. ^ Speak truth to power: a Quaker search for an alternative for violence Arhivirano 2017-08-30 na sajtu Wayback Machine from AFSC's archives
  19. ^ „Financial Information”. Tait Weller. 2021-04-21. Arhivirano iz originala 28. 06. 2022. g. Pristupljeno 2021-10-23. 
  20. ^ „2020 Annual Audit of AFSC” (PDF). American Friends Service Committee. Pristupljeno 23. 10. 2021. 
  21. ^ AFSC's Where We Work page Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jul 2011); afsc.org
  22. ^ AFSC's structure page Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2011); Afsc.org
  23. ^ „Building Peace One Community at a Time: Annual Report 2010”. Arhivirano iz originala 01. 10. 2011. g. Pristupljeno 23. 10. 2022. 
  24. ^ The official Windows and Mirrors Arhivirano 2011-12-09 na sajtu Wayback Machine information page.
  25. ^ Official Site; National Priorities Project
  26. ^ „The Cost of War – How we got the numbers”. Arhivirano iz originala 2003-06-01. g. Pristupljeno 2007-02-08. 
  27. ^ Bilmes, Linda; Stiglitz, Joseph E. (januar 2006). „The Economic Costs of the Iraq War: An Appraisal Three Years after the Beginning of the Conflict” (PDF). S2CID 154437352. doi:10.2139/ssrn.832646. KSG Working Paper No. 06-002. 
  28. ^ „Cost of War to the United States”. 
  29. ^ „Cost of War – How would you spend it?”. 2013-02-06. Arhivirano iz originala 2007-08-14. g. Pristupljeno 2013-04-29. 
  30. ^ Mehta, Shreema (21. 10. 2005). „Empty Boots, Ravished Hearts”. 
  31. ^ „Eyes Wide Open”. 2010-03-19. Arhivirano iz originala 28. 06. 2022. g. Pristupljeno 2016-07-17. 
  32. ^ „Key issues”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2016. g. Pristupljeno 2016-07-02. 
  33. ^ „Washington Post article, Monitoring America”. Arhivirano iz originala 2011-04-02. g. Pristupljeno 2011-04-12. 
  34. ^ Documents released under the freedom of information act are hosted on the FBI's website Arhivirano 2014-12-05 na sajtu Library of Congress Web Archives|Web Archives
  35. ^ a b v „AFSC & Quakers I: The Background of a Concern – A Friendly Letter” (na jeziku: engleski). 2010-06-19. Pristupljeno 2016-07-09. 
  36. ^ a b Chuck Fager, ed, Quaker Service at the Crossroads: American Friends, The American Friends Service Committee, and Peace and Revolution, Kimo Press, 1988.
  37. ^ Lewy, Guenter (1988-01-01). Peace & revolution: the moral crisis of American pacifismNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). Grand Rapids, Mich.: W.B. Eerdmans Pub. Co. ISBN 978-0802836403. OCLC 17439651. 
  38. ^ Fager, Chuck (1988). „Quaker Service at the Crossroads” (PDF). Pristupljeno 2016-07-17. 
  39. ^ Romirowsky, Alexander Joffe and Asaf. „The Quakers, No Friends of Israel” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2016-07-17. 
  40. ^ Romirowsky, Alexander Joffe And Asaf (2015-11-06). „The Quakers, No Friends of Israel”. Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2016-07-17. 
  41. ^ Kirk 1979
  42. ^ Neusner 1993, str. 17
  43. ^ Allison Kaplan Sommer (8. 1. 2018). „How a U.S. Quaker Group That Won the Nobel Peace Prize Ended Up on Israel's BDS Blacklist”. Haaretz. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Gallagher, Nancy (2007). Quakers in the Israeli-Palestinian Conflict: The Dilemmas of NGO Humanitarian Activism. The American University in Cairo Press. str. 51. ISBN 978-977-416-105-6. 
  • Kirk, H. David (1979). The Friendly Perversion: Quakers as Reconciliers: Good People and Dirty Work. Americans for a Safe Israel. 
  • Neusner, Jacob (1993). In the aftermath of the Holocaust. Garland. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амерички_комитет_пријатељских_услуга&oldid=28518266”