Andronik III Paleolog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Andronik Paleolog.
Andronik III Paleolog
Lični podaci
Datum rođenja(1297-03-25)25. mart 1297.
Mesto rođenjaCarigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrti15. jun 1341.(1341-06-15) (44 god.)
Mesto smrtiCarigrad, Vizantijsko carstvo
Porodica
SupružnikIrina od Braunšvajga, Ana Savojska
PotomstvoJovan V Paleolog, Mihajlo Paleolog, Marija-Irina Paleolog, Irena Paleolog, Marija Irina Paleolog
RoditeljiMihajlo IX Paleolog
Rita od Jermenije
DinastijaPaleolozi
PrethodnikAndronik II Paleolog
NaslednikJovan V Paleolog

Andronik III Paleolog (grč. Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος, rodio se 25.03. 1297. godine u Carigradu, umro 15.06. 1341. godine u Carigradu) je bio vizantijski car (1328—1341) iz porodice Paleologa,[1] pretendent na presto od 1321. godine, sin Mihajla (IX) i jermenske princeze Marije (Ksenije).[2] Započeo je svoju vladavinu pobedom u građanskom ratu protiv dede Andronika II (1282—1328), da bi posle njegove smrti Vizantija ponovo ušla u građanski rat dvojice Jovana oko regenstva nad njegovim maloletnim sinom Jovanom (V) (1341—1376, 1379 — 1390, 1390—1391).

Najmarkantnija ličnost njegove vladavine bio je njegov najbolji prijatelj i de facto savladar Jovan (VI) Kantakuzin (pretendent 1341—1347, car 1347—1354), a njegovu vladavinu karakterišu i reforme vizantijske mornarice i pravosuđa uvođenjem institucije generalnih sudija Romeja. Pod vlast Carigrada vratio je deo današnje Grčke i obezbedio Vizantiji kontrolu nad Trakijom, Epirom i Tesalijom.

Bio je oženjen Irinom (Adelaidom) od Braunšvajga i Anom od Savoje sa kojima je imao nekoliko dece, od kojih je najbitniji njegov sin i naslednik Jovan V.

Poreklo i porodica[uredi | uredi izvor]

Andronik je bio sin Mihajla (IX) i jermenske princeze Marije (Ksenije), koji su pored njega imali još troje dece:

  • despota Manojla (koga su greškom 1320. godine ubili Andronikovi ljudi)
  • Teodoru (koja je bila udata za Teodora Svetoslava i Mihajla Šišmana)
  • Anu (koja je bila udata za Tomu Epirskog i Nikolu Orsinija)

Ženio se dva puta. Prvi put 1318. godine Irinom (Adelaidom) od Braunšvajga koja je preminula 1324. godine i sa kojom je imao jednog sina koji je umro po rođenju 1321. godine. Drugi put se oženio 1326. godine Anom Savojskom sa kojom je imao četvoro dece:

  • Jovana V
  • Mihajla
  • Irinu (Mariju) (koja je bila udata za Mihajla Asena)
  • Mariju (Irinu) (koja je bila udata za Frančeska I Gatiluzija)

Vladavina[uredi | uredi izvor]

Andronik III rano je određen za naslednika prestola i dobio je titulu cara savladara, ali kada su ljudi Andronika III greškom ubili njegovog brata, Andronik III izgubio je naklonost svog deda i glavnog cara Andrinika II. Ubrzo posle smrti Mihajla IX († 1320), oca Andronik III, počeo je građanski rat između Andronika III i Andronika II. Rat je počeo na Vaskrs 1321. godine kada je Andronik III napusio Carigrad i otišao vojsci koju su sakupili njegovi prijatelji Jovan Kantakuzin i drugi u Jedrenu.[3] Građanski rat je završen pobedom Andronika III, koji je bez borbe ušao u Carigrad 1328. godine, a njegov deda Andrinik II morao je predati vlast unuku.[4]

Sa vladavinom cara Andronika III Paleologa došlo je do izvesnih uspeha Vizantijskog carstva. Andronik III je uspeo da povrati neke teritorije na koje se carstvo raspalo nakon što su krstaši osvojili Carigrad 1204. godine. Hios je povratio 1329. godine, Lezbos 1335/6. godine, Tesaliju do 1336. godine i Epir do jeseni 1340. godine.[5] On je uspeo privremeno da iskoristi slabljenje Bugarske posle katastrofe kod Velbužda.[6]

Nasuprot tome, Vizantija je potiskivana i dalje u Maloj Aziji od Osmanlija i Srba u Makedoniji, pogotovo posle pobede kod Velbužda i dolaska Dušana Silnog (kralj 1331 — 1346, car 1346—1355) na vlast.[7] Posle neuspeha u ratu od 1332. do 1334. godine car Andronik III sreo se sa kraljem Dušanom blizu Soluna 26. avgusta 1334. godine i tamo sklopilo mir, prepustivši Dušanu Prilep, Ohrid Strumicu i još neke gradove.[8] Prepustio je Srbiji vlast u Makedoniji.[1]

Andronik II umro je 15. juna 1341. godine, a njegov sin Jovan V imao je tek 9 godina.[9]

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Andronik Komnin Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
8. Mihailo VIII Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Teodora Anđelina Paleologina
 
 
 
 
 
 
 
4. Andronik II Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Jovan Duka Vatac
 
 
 
 
 
 
 
9. Teodora Paleologina Dukina Vatacina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Evdonika Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
2. Mihailo IX Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Bela IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Stefan V Ugarski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Marija Laskaris
 
 
 
 
 
 
 
5. Ana Ugarska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šejhan
 
 
 
 
 
 
 
11. Jelisaveta Kumanka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Andronik III Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Constantine, Lord of Baberon
 
 
 
 
 
 
 
12. Hetum I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Partzapert
 
 
 
 
 
 
 
6. Lav II Jermenski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Lav I, kralj Jermenije
 
 
 
 
 
 
 
13. Izabela, kraljica Jermenije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Sibila Lizinjan
 
 
 
 
 
 
 
3. Rita od Jermenije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Hethum of Lampron
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Keran
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 51. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Andronicus III Palaeologus | Byzantine Empire, Ottoman Empire, Reformer | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 
  3. ^ Ostrogorskiй 2011, str. 603–604.
  4. ^ Ostrogorskiй 2011, str. 606.
  5. ^ Nicol 1993, str. 214.
  6. ^ Ostrogorskiй 2011, str. 609–610.
  7. ^ Ostrogorskiй 2011, str. 608, 610.
  8. ^ Logos 2017, str. 298.
  9. ^ Ostrogorskiй 2011, str. 614.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Andronik III Paleolog na Vikimedijinoj ostavi.


Vizantijski carevi
(1328 — 1341)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андроник_III_Палеолог&oldid=27345879”