Asklepije
Asklepije grčki (Ασκληπιός) lat.[1] (Aesculapius) je bog medicine u antičkoj grčkoj mitologiji.[2] Roditelji su mu bili bog Apolon i nimfa Koronida, ili prema nekima Arsinojin, odrastao je uz kentaura Hirona. Negov kult prenet je u Rim, gde se poštovao pod imenom Eskulap. Sa Apolonom je delio epitet iscelitelj.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Asklepije je vladao medicinom, hirurgijom i lečenjem prirodnim travama, govori se, da mu je boginja Atina, nakon što je Persej Meduzi odrubio glavu, dala Meduzinu krv. Štaviše, krv koja je potekla sa njene desne strane bila je lekovita, da je Asklepije uspevao da oživi i mrtve.
Imao je više svetilišta u staroj Grčkoj, a glavno je bilo u Epidauru u Argolidi i sagrađen je u 4. veku p. n. e. Tu su dolazili mnogi bolesni da nađu leka, prinoseći žrtve i noseći poklone kako bi dobili savete i lečenje. Znanja su prenosili Asklepijevi sveštenici, a sa oca na sina. Među njima je bio i danas najpoznatiji, Hipokrat sa Kosa.
Pošto je Asklepije nosio štap oko koga je bila prepletena zmija, ta ista neotrovna vrsta zmije se koristila i u ritualima lečenja u asklepijima, gde su te zmije slobodno boravile u svetilištu i spavaonama gde su spavali bolesni i povređeni.
Asklepije se naučio lečenju od boga Apolona i kentaura Hirona i to tako da je sve bolesti umeo lečiti i čak vaskrsavati iz mrtvih, ali kako niko zbog toga nije umirao, Tanatos, bog smrti se na njega požalio Zevsu, a on ga je, kao nekog ko ruši svetski poredak ubio munjom. Apolon je, pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao Kiklope. Asklepijeva supruga je bila Ipiona (Heriona ili Epiona). Ona mu je pomagala tako što je ublažavala bolove pacijentima. Sa njom je imao tri sina: Podalerija i Mahaona, koji su oboje bili lekari i učestvovali su i u pohodu na Troju i Telesfora. Takođe imao je i pet kćerki, poznate pod zajedničkim imenom Asklepide: Akeso, Iaso, Panakeja, Egli i Higija (Higieja).[3] Hefija je ljude darivala zdravljem, dok je Panakeja ljude oslobađala svih bolesti. Sin Telesfor je bio patuljak koji je ubrzavao lečenje bolesti.
Nakon svoje smrti, Asklepije se pretvorio u sazvežđe Ofiuhus (Zmijonoša), da bi kasnije na Apolonov zahtev Zevs vaskrsao Asklepija kao boga i dao mu mesto na Olimpu.[4]
Asklepije je učestvovao i u lovu na kalidonskog vepra.
Mit o Asklepiju sačuvan je u svim granama umetnosti. U književnosti ga pominje Homer, a u vajarstvu ga je ovekovečio Trazimides.
Najstariji asklepion (hram isceljenja) se, prema geografu iz 1. veka p. n. e. Strabonu nalazio u Trikali.
Asklepije je bio prikazan na poleđini grčke novčanice od 10.000 drahmi koja je štampana u periodu od 1995. godine do 2001. godine.
Asklepije se pominje i u izvornoj verziji Hipokratove zakletve:
Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem, Higejom i Panakejom i za svedoke uzimam sve bogove i sve boginje,
da ću se u skladu sa svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem držati ove Zakletve.[5]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Eskulap na zidu apoteke na železničkoj stanici, Beograd -
Asklepije i Higija primaju ponude, Mahdija (Muzej Bardo).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 41.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 75. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Opšte obrazovanje”.
- ^ „Bog medicine Asklepije”.
- ^ „Medicinar”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
- Sofija Suli (Σοφια Σουλι) Grčka mitologija, 2007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
