Asklepije

Asklepije, Pergamon muzej, Berlin

Asklepije

Asklepije grčki (Ασκληπιός) lat.[1] (Aesculapius) je bog lekarstva u antičkoj grčkoj mitologiji. Roditelji su mu bili bog Apolon i nimfa Koronida, ili prema nekima Arsinojin, odrastao je uz kentaura Hirona. Negov kult prenet je u Rim, gde se poštovao pod imenom Eskulap.

Mitologija

Asklepije je vladao medicinom, hirurgijom i lečenjem prirodnim travama, govori se, da mu je boginja Atina, nakon što je Persej Meduzi odrubio glavu, dala Meduzinu krv. Štaviše, krv koja je potekla sa njene desne strane bila je lekovita, da je Asklepije uspevao da oživi i mrtve.

Imao je više svetilišta u staroj Grčkoj, a glavno je bilo u Epidauru u Argolidi. Tu su dolazili mnogi bolesni da nađu leka, prinoseći žrtve i noseći poklone kako bi dobili savete i lečenje. Znanja su prenosili Asklepijevi sveštenici, a sa oca na sina. Među njima je bio i danas najpoznatiji, Hipokrat sa Kosa.

Asklepije se naučio lečenju od boga Apolona i kentaura Hirona i to tako da je sve bolesti umeo lečiti i čak vaskrsavati iz mrtvih, ali kako niko zbog toga nije umirao, Tanatos, bog smrti se na njega požalio Zevsu, a on ga je, kao nekog ko ruši svetski poredak ubio munjom. Apolon je, pak, da bi osvetio smrt svoga sina, poubijao Kiklope. Asklepijeva supruga je bila Ipiona (Heriona ili Epiona). Ona mu je pomagala tako što je ublažavala bolove pacijentima. Sa njom je imao tri sina: Podalerija i Mahaona, koji su oboje bili lekari i učestvovali su i u pohodu na Troju i Telesfora. Takođe imao je i pet kćerki: Akeso, Iaso, Panakeja, Egli i Higija (Higieja). Hefija je ljude darivala zdravljem, dok je Panakeja ljude oslobađala svih bolesti. Sin Telesfor je bio patuljak koji je ubrzavao lečenje bolesti. Nakon svoje smrti, Asklepije se pretvorio u sazvežđe Ofiuhus (Zmijonoša).

Mit o Asklepiju sačuvan je u svim granama umetnosti. U književnosti ga pominje Homer, a u vajarstvu ga je ovekovečio Trazimides.

Galerija

• 

  Eskulap na zidu apoteke na železničkoj stanici, Beograd

• 

  Asklepije i Higija primaju ponude, Mahdija (Muzej Bardo).

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 
• Sofija Suli (Σοφια Σουλι) Grčka mitologija, 2007.