Veliki četvrtak
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Veliki četvrtak je, po biblijskom predanju, jedan od najznačajnijih dana u životu Isusa i njegovih učenika i ujedno poslednji dan Isusove slobode. Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Hronološki, po Bibliji, ovi događaji su se odirali na sledeći način:
Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je na Veliki četvrtak bila Tajna večera.[1] Tajna zbog toga što je na njoj ustanovljena Sveta tajna pričešća. Isus je ustanovio uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28).[2] Ove se reči mogu čuti na svakoj svetoj liturgiji čiji je centralni deo sveto pričešće i obeležava ga, baš kao na tajnoj večeri, ispijanje vina i lomljenje kolača.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jov. 15:12). Dalje je otvoreno govorio o predstojećem stradanju i svemu što će mu se dogoditi. Isus kao bogoliki čovek ili čovek-bog, unapred je znao sve događaje koji će uslediti i vlastito stradanje je prihvatio kao nužnost koja se mora desiti i kojom se zaokružuje njegova misija na zemlji.
Tu izgovara i Prvosvešteničku molitvu u kojoj se pomolio za svoje učenike kao i za sve one koji zbog njihovih reči budu poverovali.
Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar a jedan od njih, Juda, ga je izdao, odnosno, modernim žargonom rečeno, direktno učestvovao u njegovom hapšenju od strane vlasti Rima. Hristos je pred svima rekao: „Zaista vam kažem, jedan od vas izdaće me“ (Mat.26:21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: Da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): "Ti kaza“ (Mat. 26:25). "Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mat. 26:35). Treba reći da je Juda još na Veliku Sredu otišao kod jevrejskih prvosveštenika i rekao: „Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnjaka“ (Mat. 26:15) čime je u stvari već dan pre izdao Isusa. Zbog sećanja na ovo izdajstvo sredom se posti.
Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja mu predstoje moli Ocu svome: „Avaj, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti“ (Mar.14:36). Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao celivajući ga jer im beše rekao: „Koga poljubim, taj je“ (Luka 22:47), Isus ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ sina čovječijega?"(Luka 22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred prvosveštenika da mu sudi.
Te noći, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta ga se od večeri do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom. Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda je, sa druge strane, shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje. Nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi
greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jedan od najvećih apostola) ostao zapamćen samo kao izdajnik .
Prvosveštenici nisu hteli da novac koji je Juda bacio stave u blagajnu hrama. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali "Krvna njiva", zato što je za krvavi novac kupljena.
Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka - Veliki petak.[3]
Običaji
[uredi | uredi izvor]Prema Vukovom "Rječniku", v. č. je "ratarski pir", tj. slava. U Tronoši se prvi put pali "oračka sveća" tj ratarska sveća.[4]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Velika sedmica
- Veliki ponedeljak
- Veliki utorak
- Velika sreda
- Veliki petak
- Velika subota
- Uskrs
- Uskršnji ponedeljak
- Svetla nedelja
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Veliki četvrtak”. SPC. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ „Običaji na Veliki četvrtak: Sećanje na Tajnu večeru i dan kada vam i najveći gresi mogu biti oprošteni”. Opanak. Pristupljeno 3. 2. 2020.[mrtva veza]
- ^ „Veliki četvrtak, dan kada ne zvone crkvena zvona”. RTS. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ "Politika", 8-11. april 1939
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Tajna praznika: Veliki četvrtak (TV Hram - Zvanični jutjub kanal)
- Veliki četvrtak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2012)
- Bogosluženja na Veliki Četvrtak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2012)
