Vejn Grecki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vejn Grecki
Vejn Grecki
Lični podaci
Nadimak Veliki
Datum rođenja (1961-01-26)26. januar 1961. (63 god.)
Mesto rođenja Brantford, Kanada
Državljanstvo Kanada
Visina 1,83 m
Igračke informacije
Pozicija centar
Pro karijera 1978–1999
Trenerska karijera 2005–2009
Seniorska karijera
Godine Klub
1978—1988
1988—1996
1996
1996—1999		 Edmonton ojlersi
Los Anđeles kingsi
Sent Luis bluz
Njujork rendžersi
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
1981—1998 Kanada
Trenerska karijera
2005—2009 Feniks kojotsi
Nagrade i medalje
Svetski kup
Srebrna medalja — drugo mesto Kanada 1996. Kanada
Kup Kanade
Zlatna medalja — prvo mesto Kanada 1991. Kanada
Zlatna medalja — prvo mesto Kanada 1987. Kanada
Zlatna medalja — prvo mesto Kanada 1984. Kanada
Srebrna medalja — drugo mesto Kanada 1981. Kanada
Svetska prvenstva
Bronzana medalja — treće mesto Finska 1982. Kanada
Juniorsko svetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto Kanada 1978. Kanada

Vejn Daglas Grecki[1] (engl. Wayne Douglas Gretzky; Brantford, 26. januar 1961) bivši je kanadski profesionalni hokejaš i trener.

Grecki, zvani Veliki (engl. The Great One), važi za jednog od najboljih hokejaša svih vremena i najboljeg hokejaša NHL lige svih vremena.[2] U vreme odlaska u penziju, 18. aprila 1999. godine, držao je 40 rekorda u regularnoj sezoni, 15 u plejofu, te šest rekorda u Ol star utakmicama. Jedini je koji je uspeo da u jednoj sezoni NHL lige postigne preko 200 poena, što je njemu pošlo za rukom četiri puta, a petnaest puta je postigao više od 100 poena. Čak devet puta je proglašavan za najkorisnijeg igrača lige u deset vezanih sezona (od 1979/80 do 1986/87, i 1988/89).[3] Vejnov dres sa brojem 99 jedini je dres koji su iz upotrebe povukli svi NHL klubovi.

Rođen i odrastao u Brantfordu, Ontario, Grecki je svoje veštine usavršavao na klizalištu koje je njegov otac napravio u dvorištu porodične kuće, te je oduvek igrao na višem nivou nego njegovi vršnjaci.[4] Iako krhkije građe koja je limitirala i njegovu snagu i okretnost, Vejnova inteligencija i čitanje igre bili su nenadmašivi. Vešto je izbegavao nalete hokejaša protivničke ekipe, ali i bio u stanju da predvidi gde će se pak odbiti, te odabrati pravi potez u pravo vreme.[5]

U NHL ligi je igrao za klubove: Njujork rendžerse, Sent Luis bluz, Los Anđeles kingse i Edmonton ojlerse sa kojima je osvojio četiri Stenli kupa. Za kanadsku reprezentaciju je nastupio na jednim olimpijskim igrama i jednom svetskom prvenstvu u hokeju, kada je osvojio bronzanu medalju.

Detinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Pre Prvog svetskog rata, Vejnov deda, Anton Grecki, emigrirao je zajedno sa svojom porodicom u Kanadu preko Sjedinjenih Država iz Ruske Imperije, današnjeg grada Grodno, Belorusija.[6] Posle rata, Anton je oženio Meri, koja je emigrirala iz grada Pidhajci, tadašnje Druge Poljske Republike, današnje Ukrajine.[7] Anton i Meri posedovali su farmu krastavca od 10 hektara u Keningu, Ontario,[8] gde je rođen i odrastao Volter Grecki, Vejnov otac, i gde je upoznao Vejnovu majku, Filis Hokin.[8] Venčali su se 1960. godine, a živeli u stanu u Brantfordu, u Ontariju, gde je Volter radio za jednu kanadsku telekomunikacijsku kompaniju.[7] Sedam meseci posle Vejnovog rođenja, porodica se preselila u kuću na Varadija aveniji u Brantfordu, a glavni razlog je bilo ravno zemljište, jer su svake zime mogli da naprave klizalište.[8] Nakon Vejna, Volter i Filis dobili su ćerku Kim, kao i sinove Kita, Glena i Brenta. Čitava porodica bi redovno išla kod Volterovih roditelja na farmu, gde su preko televizije zajedno gledali Hockey Night in Canada, subotnju hokejašku utakmicu. Tokom igre sa igračkom u obliku hokejaškog štapa, Vejn je pokušavao da dâ golove svojoj babi Meri, a u dobi od dve godine i 10 meseci prvi put se klizao na ledu.[7]

Prema majčinoj strani, Vejn je Englez, a prema očevoj ima beloruske, ukrajinske i poljske krvi.[9] Godine 1999, tokom konferencije za novinare povodom primanja u Hokejašku kuću slavnih Grecki je na komentare o njegovom škotskom kiltu koji je tada nosio izjavio „Hvala Bogu što sam Poljak.“[10] U intervjuima, Vejnov otac Volter je izjavio da su njegovi roditelji bili Belorusi,[11] dok je, sa druge strane, nekada izjavljivao kako je poreklo njegove porodice poljsko.[12] Anton Grecki je opisan kao čovek koji je rođen u Rusiji sa ukrajinskim poreklom, a da jedini slovenski jezik koji se govori u porodici Grecki je ukrajinski.[9] Vejnova majka Filis je engleskog porekla i u srodničkoj je vezi sa britanskim generalom ser Ajzakom Brokom, herojem rata iz 1812. godine.[8]

Volter je učio Vejna, Kita, Brenta, Glena i njihove prijatelje da igraju hokej na klizalištu koje je napravio u dvorištu porodične kuće, a simbolično ga je nazvao „Voli koloseum“.[12] Vežbe su uključivale klizanje oko flaša i limenki, kao i okretanje paka preko razbacanih hokej palica. Pored toga, Volter im je dao savet da kližu tamo gde pak ide, a ne gde je bio.[12] Vejn je bio klasično čudo od deteta čije su izvanredne sposobnosti postale meta ogovaranja ljubomornih roditelja.[13]

Vejnov prvi tim, kada je imao šest godina, bio je tim sastavljen od desetogodišnjaka, što je dokaz da je Grecki uvek igrao na nivou koji je znatno napredniji od svojih vršnjaka.[14] Njegov prvi trener, Dik Martin, primetio je da on upravlja bolje pakom nego njegovi desetogodišnji saigrači.[15] Martin je izjavio da Vejn toliko dobro igra, da kada bi imao dete koje je odličan hokejaš, pustio bi da se ugleda na Greckog.[16] Dres za desetogodišnjake bio je prevelik za njega, te ga je kopčao za desnu stranu pantalona, a to je radio čak i u NHL ligi.[17]

U uzrastu od deset godina, postigao je 378 golova i 139 asistencija u jednoj sezoni za Brantford Nadrofski stilerse.[18] Sa ovakvom igrom privukao je medijsku pažnju van njegovog rodnog grada Brantforda, između ostalog, u oktobru 1971, Džon Ajaboni je napisao članak o njemu za Toronto telegram.[19] Do uzrasta od trinaest godina, postigao je više od hiljadu golova.[20] Sa druge strane, njegova igra je privukla veliki broj negativnih komentara od ljubomornih roditelja drugih hokejaša, uključujući i svojih saigrača, te su mu ponekad zviždali s tribina.[21] Volter je objasnio da se to desilo na „danima Brantforda“ u Mepl Lif gardensu u Torontu, u februaru 1975. godine.[20]

Sa četrnaest godina, porodica mu je obezbedila da igra hokej u Torontu, delom zbog boljih mogućnosti za dalju karijeru, a delom zbog neprijatnih pritiska u rodnom gradu. Greckijevi su na sudu protiv Kanadske amaterske hokej asocijacije uspeli da obezbede Vejnu da igra van svog rodnog grada, pošto to tada nije bilo dozvoljeno.[22] Nakon toga, Vejn Grecki je zaigrao za Toronto nešenelse u Juniorskoj B ligi. Osvojio je nagradu za najboljeg novajliju za sezonu 1975/76 sa 60 golova u 28 utakmica. Sledeće sezone, kao petnaestogodišnjak, postigao je 72 gola na 32 utakmice u istom klubu, koji je preimenovan u Seneka nešenelsi.[23] U ovoj sezoni je, takođe, odigrao tri utakmice za Piterboro pitse u Hokejaškoj asocijaciji Ontarija, kao zamena za povređene igrače. Uprkos slaboj strukturi tela i godinama, impresionirao je skaute svojim mogućnostima, te je zatim potpisao ugovor sa Bobom Benkijem, svojim prvim agentom.

Vejnov dres sa brojem 99

Uprkos sjajnoj statistici, dva kluba nisu ga izabrala na OMJHL draftu za šesnaestogodišnjake. Ošava dženeralsi su izabrali Toma Makartija, dok su Nijagara Fols flajersi izabrali Stiva Pitersa. Treći klub, Su Sen Mari grejhaundsi izabrali su Greckog kao trećeg pika, iako je njegov otac Volter izjavio kako njegov sin neće preći u Su Sen Mari, jer bi morao stalno da putuje. Greckijevi su se dogovorili sa jednom lokalnom porodicom da prime šesnaestogodišnjeg Vejna, te je odigrao jednu sezonu za Grejhaundse u Hokejaškoj asocijaciji Ontarija.[24] U Grejhaundsima, Vejn je prvi put nosio svetski prepoznatljivi dres sa brojem 99. Isprva, želeo je broj 9, kao što je imao njegov uzor Gordi Hou, ali taj broj je već nosio njegov saigrač Brajan Gualaci. Na predlog trenera, Vejn je pristao da nosi broj 99.[25] Sa šesnaest godina, za samo sezonu igranja u OMJHL, poboljšao je rekord u postignutim golovima, te osvojio nagradu za novajliju godine i srčanost.[26]

Svetska hokejaška asocijacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1978, WHA (Svetska hokejaška asocijacija) liga se već uveliko borila sa novoosnovanom NHL, u kojoj pravila nisu dozvoljavala potpisivanje ugovora sa igračima mlađim od dvadeset godina, što nije važilo i u Svetskoj hokejaškoj asocijaciji. Tako je nekoliko WHA klubova želelo Greckog u svojim redovima, a posebno su zainteresovani bili klubovi Indijanapolis rejsersi i Birmingem bulsi. Tadašnji vlasnik Rejsersa Nelson Skalbanija je tada sedamnaestogodišnjem Greckom ponudio sedmogodišnji ugovor vredan 1,75 miliona američkih dolara.[27] Skalbanija je Greckom ponudio profesionalni ugovor prema kojima je vezao njega kao igrača za sebe (kao menadžera) jer je bio upoznat sa detaljima dogovora između čelnika tadašnje dve hokejaške asocijacije a po kojem je nekim od timova iz VHA asocijacije bilo garantovano mesto u novoosnovanoj NHL ligi. Pošto mesto nije bilo garantovano ekipi Rejsersa koja je bila pred bankrotom Skalbanija je želeo na taj način da veže za sebe buduću svetsku hokejašku zvezdu. Prvi pogodak za novi tim, a ujedno i prvi profesionalni pogodak u karijeri Grecki je postigao u tek petoj utakmici protiv Edmonton ojlersa (na toj utakmici postigao je dva gola).

Iako je za Rejserse odigrao svega 8 utakmica, Grecki je takođe bio deo Ol-star tima lige koji je u januaru 1979. igrao utakmice sa ekipom moskovskog Dinama. Grecki je tada po prvi put u karijeri dobio priliku da igra u istoj ekipi sa svojim idolom Gordijem Hovom.

Na svoj 18. rođendan 26. januara 1979. Vejn Grecki je sa tadašnjim vlasnikom ekipe iz Edmontona Piterom Poklingtonom potpisao ugovor na 10 godina vredan 3 miliona kanadskih dolara, sa opcijom produženja na još 10 godina. Bio je to najduži ugovor u profesionalnom hokeju na ledu u to doba.[traži se izvor] Grecki je tu sezonu (prvu, a ujedno i jedinu u VHA asocijaciji koja se rasformirala po okončanju sezone) završio sa ukupno 110 poena i nagradom za najboljeg debitanta sezone. Ojlersi su ujedno osvojili prvo mesto u ligaškom delu takmičenja.[28]

NHL karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon što se VHA asocijacija rasformirala 1979. Edmonton ojlersi su se sa još tri ekipe pridružili NHL asocijaciji.[29] Novopridošli klubovi su dobili pravo da u svojim redovima zadrže po dva golmana i dva igrača, i to je bio jedini razlog zašto je Grecki ostao u Ojlersima i nije učestvovao na draftu 1979. godine.[30] Pre početka nove NHL sezone, prve za Vejna Greckog bilo je mnogo onih koji su sumnjali u njegove mogućnosti u ligi koja je mnogo kvalitetnija od one u kojoj je započeo karijeru. Vejn ih je svojim igrama tokom budućih sezona žestoko demantovao.[31]

Edmonton ojlersi 1979/88.[uredi | uredi izvor]

Grecki je već u svojoj prvoj NHL sezoni nastavio sa sjajnim igrama i osvojio Hartov memorijal kao najkorisniji igrač u sezoni (prvi od 8 u nizu). Za malo mu je izbegao Art Ros za najboljeg poentera u ligi, koju je osvojio igrač Kingsa Marsel Dion. Iako su obojica imali jednak broj bodova na kraju 137, a Grecki utakmicu manje, nagrada je ipak dodeljena Dionu koji je ima dva gola više na svom kontu.[32] Ipak ostao je upamćen kao najbolji debitant NHL-a svih vremena po broju osvojenih poena. Ujedno sa 51 postignutim pogotkom postao je i najmlađi igrač u istoriji (tada imao svega 18 godina) koji je uspeo da postigne više od 50 pogodaka tokom jedne sezone. Zbog činjenice da je sezonu ranije igrao takođe u profesionalnom timu, nagrada za najboljeg debitanta lige nije otišla u ruke Vejna Greckog već na adresu odbrambenog igrača Bruinsa Reja Burkea.[33][34]

Spomenik posvećen Greckom ispred Reksal Plejsa u Edmontonu u koji je Vejn doneo 4 titule Stenli kupa.

Već u narednoj sezoni osvojio je Rosov trofej (prvi od sedam) sa tada rekordna 164 poena, premašivši tako rekord Fila Espozita od 152 poena tokom jedne sezone, ali i rekord Bobija Ora u broju asistencija (102).[35] Iste sezone osvojio je i drugi u nizu Hartov memorijal.[36] U prvoj utakmici doigravanja iz 1981. protiv Kanadijensa Grecki je sa 5 asistencija postavio rekord u ovoj statistici na jednoj utakmici plej-ofa.[37] Sledeća sezona bila je sezona ličnih rekorda Vejna Greckog.

Tokom sezone 1981/82 uspeo je da uradi „novo hokejaško čudo“ - oborio je 35 godina star rekord Morisa Rišara (iz sezone 1944/45) i Majka Bosija (sezona 1980/81) od 50 golova na 50 odigranih utakmica. Grecki je brojku od 50 pogodaka dostigao „već“ nakon 39 odigranih utakmica, a u narednih 11 utakmica postigao je još 11 pogodaka (61 gol na 50 utakmica je rekord koji niko nikada nije uspeo da obori). Jubilarni 50. pogodak te sezone Grecki je postigao u pobedi protiv Flajersa od 7:5 30. decembra 1981. godine, bio je to ujedno njegov peti pogodak te večeri.[38] Tri gola u mreži golmana Sejbersa od 24. februara 1982. Ojlersima su donela ubedljivu pobedu, a Vejnu novi rekord. Espozitov rekord od 76 golova u sezoni je srušen.[39] Vejn je sezonu završio sa neverovatna 92 pogotka, 120 asistencija i „magičnih“ 212 bodova u 80 odigranih utakmica, postavši tako prvi i jedini igrač u istoriji NHL sa više od 200 osvojenih bodova.[40] Gotovo neverovatne rezultate na sportskom polju tokom te sezone pratila su priznanja za „sportistu godine“ magazina Sports Illustrated[41] i sportistu godine u izboru Asošijeted presa[42] Udruženje novinara Kanade dodelilo mu je nagradu Newsmaker of the Year za medijski najeksponiraniju ličnost tokom 1982. godine.

Tokom igračke karijere Grecki je više puta popravljao vlastite svetske rekorde. Broj asistencija tokom jedne sezone popravljao je na 125 (sezona 1982/83), potom na 135 (sezona 1984/85) pa sve do 163 u sezoni 1985/86. kada je vlastiti rekord u broju bodova popravio na 215.[43][44] U 9 sezona koliko je proveo igrajući za tim iz Edmontona, oborio je ili izjednačio čak 49 NHL rekorda.

Iako su Ojlersi u NHL ligu ušli kao najbolja ekipa VHA asocijacije, prošle su četiri sezone dok nisu došli u situaciju da se bore za Stenlijev trofej.[45] Ekipa je bila sastavljena od mladih, kvalitetnih i veoma perspektivnih igrača od kojih su mnogi docnije postali članovi hokejaške kuće slavnih. Pored Greckog koji je bio kapiten tima od 1983—88 za Ojlerse su igrali još i Mark Mesje, Glen Anderson, Jari Kuri, Pol Kofi i golman Grant Fjur. U prvom finalu Stenli kupa 1983. izgubili su od trostrukog branioca titule Njujork ajlandersa.[46] Već naredne sezone ponovo se sreću sa Ajlandersima u finalu, ali ovaj put osvajaju titulu (prvu od 5 u narednih 7 godina).[47] Tim iz Edmontona je predvođen Vejnom Greckim osvojio još tri titule 1985, 1987. i 1988. godine.[48]

Greckom je 25. juna 1984. godine dodeljen Orden Kanade za izvanredne zasluge u hokejaškom sportu. Zanimljivo je da pošto je orden dodeljivan na ceremoniji koja se poklapala sa hokejaškom sezonom, Grecki je to priznanje službeno primio tek nakon punih 13 godina i 7 meseci.[49] Godine 2009. obrazloženje o dodeli ordena je dopunjeno „za nastavak doprinosa u hokejaškom sportu, najboljem hokejašu svih vremena, za društveni angažman na polju filantropije, volontarizma i pružanje zdravog uzora mladim ljudima.“[50]

Istorijski NHL „trejd“[uredi | uredi izvor]

Svega dva sata nakon što su Ojlersi osvojili trofej Stenli kupa 1988, Grecki je od oca saznao da uprava kluba njemu iza leđa dogovara transfer u drugi klub i da se tajno pregovara sa vlasnicima ekipa iz Los Anđelesa, Vankuvera, Detroita i Njujorka.[51] Vejnov otac, Volter je znao za te pregovore već duže vreme, ali je skrivao informacije od sina da bi ga poštedio bespotrebne nervoze. Razlog za odricanje od najboljeg igrača ležao je u činjenici da je tadašnji vlasnik kluba bio u veoma teškoj finansijskoj situaciji, a novac od prodaje bi umnogome rešio taj problem pošto je bilo očito da će vrednost transfera dostići ogromne svote.[52]

U početku je Vejn odbijao svaku diskusiju o selidbi iz Edmontona, ali se predomislio kada je dobio i zvaničnu ponudu od vlasnika Kingsa Brusa Meknala. Kao preduslov za selidbu u Los Anđeles naveo je želju da i u novom klubu nastupa sa svojim aktuelnim saigračima iz Ojlersa Martijem Maksorlijem i Majkom Krušeljnickim. Nakon što su pregovori između dva vlasnika uspešno završeni, Grecki je i službeno mogao da zatraži prelazak u Kingse. Kada je tadašnji trener Ojlersa Glen Sater upoznat sa planovima o prodaji svog najboljeg igrača, prvo je na sve moguće načine želeo da spreči transfer, ali kada je saznao da je i Grecki učestvovao u tim pregovorima, promenio je mišljenje.[53]

Grecki, Maksorli i Krušeljnicki su prešli u Kingse 9. avgusta 1988. godine. Ekipa iz Edmontona je za ovaj transfer dobila 15 miliona američkih dolara u gotovini, Džimija Karsona i Martina Želinasa, prednost prvog pika na draftu Kingsa 1989. (koji su kasnije prepustili Devilsima koji su odabrali Džejsona Milera), 1991. (izabran Martin Ručinski) i 1993. (Nik Stajduhar).[44] Bio je to najveći i najspektakularniji transfer u dotadašnjoj istoriji Nacionalne hokejaške lige a sam događaj je postao poznat jednostavno kao „Trejd“ "engl. The Trade). Reakcija navijača Edmontona je u početku bila jako negativna. Poklington (vlasnik kluba) je smatram glavnim krivcem za nastalu situaciju i u znak protesta navijači su ispred dvorane gde su Ojlersi igrali domaće utakmice spaljivali njegove slike,[54] a neki od lokalnih političara čak su zahtevali od vlade da spreče taj transfer.[55] Mnogi Kanađani su samog Greckog smatrali čak i nacionalnim izdajnikom, a bilo je i glasina o tome da je prešao u Los Anđeles na nagovor supruge Dženet Džouns koja je tamo planirala da gradi glumačku karijeru.[56]

Uprkos razumljivom negodovanju domaćih navijača, na prvoj utakmici koju je odigrao u Edmontonu nakon odlaska iz kluba, Grecki je doživeo prave ovacije domaće publike koja je četiri minuta aplaudirala njemu u čast.[57] Dvorana je bila krcata, a broj od 17.503 gledalaca u dvorani je bio rekord svih vremena za tim Ojlersa.[57] Svaki njegov kontakt sa pločicom praćen je burnim aplauzima publike, a razumljivo najviše ovacija dobio je kada ga je Mark Mesije čekingom saterao uz ogradu.[57] Nakon utakmice, Vejn je pozdravio domaće navijače i rečima „ponosan sam što sam Kanađanin“ utišao sve glasine oko „izdaje“.[57]

„Ponosan sam što sam Kanađanin! Nikada nisam dovodio u pitanje ljubav prema ovoj zemlji. Preselio sam se jer sam profesionalac i jer je ovo moj posao. Ali i dalje sam Kanađanin do srži. Nadam se da me moji sunarodnici shvataju.“[57]

Godine 1989. je ispred dvorane Nortlends kolisijum (danas Reksal plejs) postavljena bronzana statua Vejna Greckog u prirodnoj veličini sa trofejom Stenli kupa visoko iznad glave (slika gore).[58]

Los Anđeles kingsi 1988/96.[uredi | uredi izvor]

Greckijev šlem koji je nosio u sezoni 1993/94

Stručni štab Kingsa je Greckog odmah po dolasku u Los Anđeles proglasio za zamenika kapitena tima, a on je već u prvoj utakmici nove sezone uputio prvi šut ka golu protivnika.[59] Kingsi su te sezone startovali odlično, sa četiri vezane pobede na startu, a plasman u doigravanje se nije dovodio u pitanje. U polufinalu doigravanja tadašnje divizije Smajt, Kingsi su igrali upravo protiv branioca titule, ekipe Ojlersa. Grecki je predvodio svoj novi tim do potpunog preokreta od 4:3 protiv svoje nekadašnje ekipe koja je vodila 3:1 u pobedama nakon prve četiri utakmice. Vejn je postao nova legenda tima iz Los Anđelesa. Iako se pribojavao reakcije svojih nekadašnjih navijača tokom polufinalne serije, u Edmontonu je dočekan na najlepši mogući način.[60] Ipak te sezone Grecki nije uspeo da osvoji titulu najboljeg strelca lige (samo dva puta u karijeri nije bio najbolji strelac). Od njega je bio bolji igrač Pengvinsa Mario Lemju kome je i pripao Hartov trofej za tu sezonu.[61] Asošijeted pres ga je ponovo 1990. izabrao za najboljeg sportistu godine.[62]

Njegove sjajne partije tokom prve sezone u Kingsima umnogome su dovele do pravog hokejaškog buma u sunčanoj Kaliforniji. Sve utakmice Kingsa su bile rasprodate a interes za NHL ligu je naglo rastao iz dana u dan na celoj teritoriji Sjedinjenih Država. Koliko je hokej postao popularan sport u Kaliforniji najbolje svedoči podatak da su u toj državi ubrzo osnovana dva nova kluba Anahajm daksi i San Hoze šarksi.[63]

Veći deo regularne sezone 1992/93. je proveo van igre zbog povrede leđa ali je zato pružao jako dobre partije tokom doigravanja. Posebno se istakao u sedmoj utakmici finala zapadne konferencije kada je postigao tri gola na utakmici protiv Mejpl lifsa.[35] Zahvaljujući toj pobedi Kingsi su po prvi put u svojoj istoriji igrali za trofej Stenli kupa. U prvoj finalnoj utakmici protiv Kanadijansa slavili su sa 4:1, ali su izgubili naredne četiri utakmice i tako ostali bez trofeja.[64]

U naredne tri sezone ekipa je beležila loše rezultate uprkos dobrim igrama Greckog. Na vlastiti zahtev napustio je klub 1996. godine.

Tokom štrajka u sezoni 1994/95. zajedno sa nekim od najvećih hokejaša tada, kao što su Mario Lemju, Marti Maksorli, Bret Hal i Stiv Izerman osnovao je grupu Ninety Nine All Stars Tour koja je tokom pauze igrala brojne egzibicione utakmice širom Evrope sa ciljem dalje popularizacije hokejaškog sporta ali i zarad prikupljanja novca u humanitarne svrhe.

Sent Luis bluz 1996.[uredi | uredi izvor]

Nakon što je objavio da želi da promeni sredinu, kao glavne zainteresovane strane su se pojavile ekipe iz Njujorka i Sent Luisa, a ekipa iz Misurija je na kraju pristala da ispuni finansijske zahteve igrača.[65] Grecki se 27. februara 1996. pridružio ekipi Bluza u zamenu za Patrisa Tardifa, Romana Vopata, Krega Džonsona i dva mesta na draftu.[44] Odmah po dolasku u novu ekipu proglašen je za njenog kapitena. Tokom polusezone u Bluzima uspeo je da postigne 37 poena u 31 utakmici[43] a ekipu je na kraju samo jedna utakmica delila od konferencijskog finala.[66] Međutim, međuigrački odnosi u ekipi su bili jako loši, a posebno je loša bila komunikacija između Greckog i Breta Hala, a to je verovatno bio i jedan od glavnih razloga zašto je na kraju sezone odbio trogodišnji ugovor vredan 15 miliona dolara.[67] Kao slobodan igrač 22. juna 1996. je potpisao dvogodišnji ugovor sa njujorškim Rendžersima vredan 8 miliona dolara, uz mogućnost produžetka saradnje.[68]

Grecki u dresu Rendžersa 1997. godine

Njujork rendžersi 1996/99.[uredi | uredi izvor]

Rendžersi, u kojima je proveo tri sezone, su bili poslednji klub u njegovoj profesionalnoj igračkoj karijeri. Najveći klupski uspeh tokom te tri godine bilo je konferencijsko finale 1997.[69] u kojem je njujorški tim poražen od Flajersa. Vejn je tokom doigravanja te sezone zabeležio solidnih 10 pogodaka i 10 asistencija.[43] Mesjeovim odlaskom iz tima po okončanju sezone ekipa je znatno oslabljena, a sav pritisak koji je nosio epitet „prve zvezde tima“ ponovo je pao na Vejnova pleća.

Godine 1997. ekipa hokejaških stručnjaka okupljena od strane magazina Hoki njuz (The Hockey News) sastavila je spisak 50 najboljih NHL igrača svih vremena. Na tom spisku na mesto broj jedan postavljen je upravo Vejn Grecki.[70]

Njegova poslednja igračka sezona obeležena je veoma skromnim golgeterskim učinkom od svega devet postignutih pogodaka. To je ujedno bila jedina sezona u njegovoj celoj karijeri u sa prosekom ispod jednog poena po utakmici. Ipak poslednji gol te sezone i ujedno cele karijere doneo mu je novi svetski rekord. Bio je to njegov ukupno 1.072 pogodak u celoj karijeri, čime je prestigao legendarnog Gordi Houa za svega jedan pogodak.[35] Poslednju utakmicu u rodnoj Kanadi (a pretposlednju u karijeri) odigrao je 15. aprila 1999. godine protiv ekipe Otava senatorsa.[71] Sa titulom najboljeg igrača utakmice[72]ekipa se vratila u Njujork gde je Grecki objavio vest o završetku svoje profesionalne igračke karijere.[73]

Svoju poslednju utakmicu odigrao je u Medison skver gardenu 18. aprila 1999. godine protiv ekipe Pitsburg pengvinsa. Sama utakmica je ostala u senci spektakularnog oproštaja koji je priređen njemu u čast. Prilikom izvođenja himne Kanade njemu u čast, muzičar Brajan Adams je umesto dela „O Canada, we stand on guard for thee“ dodao „We're going to miss you, Wayne Gretzky“ („nedostajat ćeš nam Vejn“).[74] Džon Amirante koji je izvodio Američku himnu, takođe je, njemu u čast u tekst dodao reči „in the land of Wayne Gretzky“ („u zemlji Vejna Greckog“).[75] Grecki je kasnije izjavio da je ovo bio najveličanstveniji događaj njegove karijere. Karijeru je zaključio asistencijom Brajanu Liču za jedini pogodak njegove ekipe na toj utakmici. U trenutku povlačenja, Grecki je bio tek jedan od dva aktivna igrača koji su karijeru započeli u VHA asocijaciji. Drugi je bio Mark Mesje.[76]

„Poslednja utakmica u Njujorku je za mene bila najveličanstveniji događaj u celoj mojoj karijeri... Sve ono zbog čega sam cele karijere voleo hokej, od vožnji na treninge i utakmice sa mamom i tatom, pogleda na tribine tokom utakmice na kojima su se nalazili meni dragi ljudi, sve to je doživelo vrhunac ovde u Njujorku.“

Grecki u intervjuu Skotu Morisonu nakon oproštajne utakmice.[77]

Fotografija Vejna Greckog kako pozdravlja publiku u Medisonu koju je napravio fotograf Džordž Kalinski postala je jedan od simbola veličine svih navijača njujorške ekipe i uopšte ljubitelja hokeja širom sveta i označena je kao jedan od najveličanstvenijih momenata u Medison skver gardenu.[78] (Fotografija se može videti ovde - treći red, treća fotografija).

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni debi Vejn Grecki je imao sa 16 godina na Svetskom juniorskom prvenstvu koje je održano u Montrealu 1978. godine. Sa 17 poena Grecki je predvodio Kanadu do bronzane medalje, izabran je u najbolju ekipu prvenstva uz titulu najboljeg napadača.[79][80]

Prvi seniorski nastup imao je na Kupu Kanade 1981. godine na kome je reprezentacija Kanade osvojila srebrnu medalju, izgubivši u finalu od moćnog Sovjetskog Saveza sa 8:1.[79] Svega sedam meseci kasnije igrao je i na Svetskom prvenstvu u Finskoj. Na tom prvenstvu Grecki je imao učinak od 14 poena u 10 utakmica, uključujući i po dva gola i asistencije u odlučujućoj utakmici finalne faze protiv Švedske koja je Kanađanima donela bronzanu medalju.[79] Prvo zlato osvojio je na kupu Kanade 1984. nakon pobeda protiv Švedske u finalnoj seriji. Na istom takmičenju izabran je i u idealnu postavu.[79]

Ubedljivo najbolje nastupe u nacionalnom dresu pružao je tokom Kupa Kanade 1987. godine, čak je i sam Grecki izjavljivao da je to bio „najbolji hokej u njegovom životu“.[81] Na devet utakmica Grecki je sa 21 poenom postavio rekord turnira. U finalnoj seriji Kanada je igrala protiv selekcije Sovjetskog Saveza koji je i dobio prvu utakmicu (igralo se na dve pobede u finalu). Grecki je sa pet asistencija, uključujući i asistenciju ka Lemjuu u produžetku za pobednički gol Kanade, bio jedan od glavnih aktera druge utakmice finalne serije. U trećoj, odlučujućoj utakmici, pri rezultatu 5:5 svega 1:26 minuta pre kraja utakmice nakon prekida Grecki je uspeo da osvoji pak i krene u kontra napad zajedno sa Lemjuom i Marfijem. U Sovjetskoj trećini nalazio se samo jedan igrač Igor Kravčuk, klasična 3 na 1 situacija. Grecki u poslednjem trenutku menja odluku o pasu ka Marfiju, lepom fintom izbacuje Kravčuka iz igre i šalje asistenciju ka Lemjuu koji se nalazio pred protivničkim golom. Lemju sa lakoćom postiže pogodak i donosi svom timu pobedu. Ova akcija koja je Kanađanima donela pobedu kasnije je od strane kanadske hokejaške asocijacije proglašena jednim od najupečatljivijih trenutaka u istoriji kanadskog reprezentativnog hokeja na ledu.[82][83] Zanimljivo je da su sve tri utakmice finalne serije te godine završene rezultatom 6:5. Grecki je sa ukupno 21 poenom (3 gola i čak 18 asistencija) proglašen za najboljeg igrača turnira.

Isti uspeh Kanađani su ponovili i na poslednjem izdanju tog takmičenja 1991. godine. Grecki je tada odigrao 7 utakmica i postigao 12 poena (4 gola), ali je ipak morao da propusti finalnu utakmicu protiv Sjedinjenih Država zbog povrede leđa.[79]

Pošto profesionalnim igračima iz NHL-a nije bilo dozvoljeno nastupanje na Olimpijskim igrama sve do 1988. godine, Grecki je na Olimpijskom turniru nastupio tek na Igrama u Naganu 1988. Iako je Kanada važila za glavnog favorita turnira, ekipa je izgubila polufinalni duel protiv tima Čehoslovačke.[84] Česi su utakmicu dobili nakon izvođenja penala, a zanimljiva je bila odluka tadašnjeg selektora Kanađana da Greckom ne dozvoli da izvode penal.[traži se izvor] Kanađani su kasnije izgubili i utakmicu za bronzanu medalju od Finske rezultatom 3:2.[85]

Nastup na Olimpijskim igrama, osmi po redu u nacionalnom dresu, bio je ujedno i oproštaj od reprezentacije za Vejna Greckog. Grecki je ostao rekorder Kanade po broju odigranih utakmica (45), broju golova (20), asistencija (28) i osvojenih poena (48) sve do danas.[86]

Uticaj i veštine[uredi | uredi izvor]

Vejnove osnovne atletske sposobnosti i telesna građa nisu smatrane kao nešto specijalno. Novopečeni osamnaestogodišnji igrač u NHL bio je visok 180 cm, a težak 73 kilograma, dok je na kraju karijere 1999. godine imao 84 kilograma. Na početku Vejnove karijere, mnogi kritičari su ocenili „da je premalen, žilav i suviše spor za uspeh u NHL-u“. U vreme igranja sa Ojlersima, Vejn je dva puta godišnje imao merenje fizičke sposobnosti i izdržljivosti. Grecki je i sam izjavio da je bio najlošiji na ispitivanju perifernog vida, pokretljivosti i snage, te da je mogao da podigne samo 64 kilograma iz benča.[87] Međutim, njegova inteligencija i sposobnost da čita igru bili su neverovatni; stalno je uspevao da predvidi kretanje paka, tako da je s lakoćom stizao do njega.[88] Nekoliko puta je izjavio da je „igrao kao da ima oči na potiljku“ i da je „imao talenat za izbegavanje sudara“.[89] Komentatori su njegovu sposobnost objasnili rečima: „Vejn je mogao da stvori sliku celog klizališta u svom umu i igrače kako se kreću u okviru njega“. Zbog ove mogućnosti, Vejna su nazvali hokejaškim Ajnštajnom.[90]

Nakon penzionisanja[uredi | uredi izvor]

Greckijeva vitrina u Hokejaškoj kući slavnih

Grecki je 22. novembra 1999. ušao u Hokejašku kuću slavnih, postavši time deseti igrač koji je pristupio Kući slavnih nakon najmanje tri sezone sportske penzije.[91] Nakon njegovog ulaska, Hokejaška kuća slavnih izdala je obaveštenje da je to poslednji slučaj tako brzog pristupanja Kući slavnih.[92] Sledeće godine, 2000. godine, uvršten je i u Kuću slavnih Međunarodne hokejaške federacije.[93] Pored toga, Greckijev dres sa brojem 99, godine 2000. povučen je iz celog NHLa. To je bilo drugi put da je nečiji broj penzionisan u severnoameričkoj profesionalnoj ligi, jer je pre Vejnovog, dres sa brojem 42 Džekija Robinsona povučen iz Glavne lige bejzbola.[94] Grad Edmonton je u oktobru 1999. godine Greckog počastvovao preimenovanjem puta koji prolazi pored hale Ojlersa, jednog od najprometnijih u gradu, nazvavši ga Wayne Gretzky Drive.[traži se izvor] Takođe, lokalno saobraćajno preduzeće uvela je autobusku liniju 99, koja saobraća na „putu Vejna Greckog“.[95] Godine 2002, Los Anđeles kingsi organizovali svečanost povodom penzionisanja dresa, te su podigli statuu Greckog u prirodnoj veličini ispred Stejpls centra. Ceremonija je odložena do tada, kako bi Brus Maknal, koji je tada završavao zatvorsku kaznu, mogao da prisustvuje.[96] Njegov rodni grad Brantford, preimenovao je jedan park u „park Vejna Greckog“, takođe, jedan rekreativni centar preimenovan je u „sportski centar Vejn Grecki“. Nakon toga, 2004. godine, grad Brantford je uvrstio Vejna u svoju Aleju slavnih.[97]

Finiks kojotsi[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon njegovog odlaska u penziju, nekoliko NHL klubova nudilo mu je vlasništvo u klubu.[98] U maju 2000. godine, odlučio je da kupi 10% Finiks kojotsa u partnerstvu sa većinskim vlasnikom Stivom Elmanom, postavši pritom potpredsednik, član odbora i šef hokejaških operacija.[99] Kojotsi su se našli u procesu prodaje i Elman je ubedio Greckog da učestvuje u kupovini, čime je sprečeno moguće izmeštanje franšize u Portland.[99] Dogovor je sklopljen 15. februara 2001. godine, nakon dve propuštene prilike, jer je Elmanu i Greckom trebalo još finansijskih sredstava. Nakon što je potpisan ugovor sa Džerijem Mojsom o finansijskoj saradnji, on je postao treći vlasnik.[100] Grecki je ubedio njegovog dugogodišnjeg menadžera Majkla Barneta da se pridruži timu kao generalni direktor.[101]

Godine 2005, pojavile su se glasine da bi trener kluba mogao biti Grecki, ali tu vest su demantovali čelnici kluba, kao i sam Grecki.[102] Dana 8. avgusta iste godine je da Vejn bude trener,[103] a na trenerskoj poziciji je debitovao 5. oktobra,[104] pobedivši ekipu Minesota vajldsa.[105] Dana 17. decembra zbog bolesti majke privremeno je napustio poziciju trenera, dva dana nakon toga, 19. decembra, Filis Grecki je umrla od raka pluća.[106] Grecki je 28. decembra ponovo preuzeo funkciju trenera.[107]

Godine 2006, Mojs je postao većinski vlasnik kluba, a Elman većinski vlasnik Glendejl arene i kompanije Vestgejt development.[108] Bilo je neizvesnosti oko Vejnove pozicije,[109] ali 4. maja 2006, njegov trenerski ugovor potpisan je na još pet godina.[traži se izvor]

Dana 5. maja 2009. godine, holding kompanija Kojotsa, Dewey Ranch Hockey LLC, pala je u stečaj. Bilo je spora oko vlasništva kompanije Research in Motion Džima Balsilija, koje je naumila da preseli klub u drugi grad, te se sama NHL pobunila, a slučaj je završio na sudu. Grecki nije prisustvovao pripremnom kampu kluba, koji je vodio pomoćni trener Ulf Samjuelson, zbog neizvesnog statusa ugovora sa klubom, čiji je stečajni postupak bio u toku. Pretendenti za vlasništvo kluba su izjavili da Vejn više neće biti član tima nakon što klub izađe iz finansijske krize, a 24. septembra 2009. godine, Grecki je podneo ostavku na mesto trenera.[110]

Zimske olimpijske igre[uredi | uredi izvor]

Stiv Neš, Katriona Lemej Doan, Nensi Grin i Grecki tokom paljenja Olimpijskog plamena Zimskih olimpijskih igara 2010.

Grecki je bio izvršni direktor kanadske reprezentacije na Zimskim olimpijskim igrama 2002. godine u Solt Lejk Sitiju. Dana 18. februara ljutito je napustio konferenciju za novinare i fanove, vidno iznerviran komentarima o rezultatima reprezentacije u prvom kolu, kada je zabeležila jednu pobedu, poraz i remi.[111] Posle remija, 3:3 sa reprezentacijom Češke, shvativši da kanadski tim se ne tretira kao drugi timovi, glasine o svađama u svlačionici opisao je kao rezultat američke propagande. Rečima kako obožavaju da vide kako kanadskom timu ide loše, indirektno se obratio američkim navijačima.[111] Nakon toga, američki fanovi su ga na forumima nazvali plačljivkom, dok su njegove pristalice govorile kako je to taktika prethodnog trenera, Glena Satera, kojom je pokušao da smanji pritisak na svoje hokejaše.[112] Posle pedeset godina, na hokejaškom turniru na Zimskim olimpijskim igrama 2002, kanadski tim je osvojio prvu olimpijsku zlatnu medalju.[113]

Takođe, na Zimskim olimpijskim igrama 2006. u Torinu preuzeo je ulogu izvršnog direktora, ali ovog puta ekipa nije postigla značajniji uspeh, jer je eliminisana u četvrtfinalu i ostala bez medalje.[114] Trebalo je da vodi tim na Svetskom prvenstvu 2005, ali je odbio zbog lošeg zdravstvenog stanja majke.[115]

Grecki je bio uključen u proces dobijanja organizacije Vankuvera za Zimske olimpijske igre 2010., te je putovao u Prag kako bi učestvovao u promociji kandidature.[116]

Vejn je bio poslednji nosilac baklje Zimskih olimpijskih igara, te jedan od četvoro koji su na Bi-Si plejs stadionu upalili Olimpijski plamen. Odmah nakon toga odvezen je policijskim kolima u centar Vankuvera, gde je zapalio spoljašnji Olimpijski plamen.[117] Brzo se proširila vest da će kroz centar Vankuvera proći Vejn sa Olimpijskom bakljom, te su ljudi trčeći išli za policijom kako bi pozdravili i podržali Greckog.[118] Pored toga, na ovim Olimpijskim igrama bio je i specijalni savetnik kanadskog hokejaškog tima.[119]

Heritidž klasik[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: NHL Heritidž klasik

Iako je Grecki prethodno tvrdio da neće učestvovati ni u kakvim utakmicama za veterane,[120] dana 22. novembra 2003. godine zaigrao je povodom dvadesetpetogodišnjice igranja Edmonton ojlersa u NHLu. NHL Heritidž klasik 2003., koji je održan na Komonvelt stadionu u Edmontonu, bio je prva NHL utakmica odigrana na otvorenom.[121] Pred utakmicu, odigrana je egzibiciona utakmica između veterana Edmonton ojlersa i Montreal kanadijansa, uključujući i igrače poput Gija Leflera i Kloda Lemjua. Uprkos niskim temperaturama, na stadionu je bilo 57.167 gledalaca, a milioni su utakmicu pratili preko televizije.[122] Veterani Edmontona pobedili su sa 2:0,[traži se izvor] dok su igrači Montreala pobedili sa 4:3 u regularnom delu utakmice.[traži se izvor]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Grecki se pojavio u nekoliko televizijskih emisija, između ostalog, bio je sudija emisiji Dance Fever, kao i glumac u seriji Mladi i nemirni 1981. godine.[7] Godine 1984, putovao je u Sovjetski Savez, gde je snimao televizijski program o ruskom golmanu Vladislavu Tretjaku.[7] Godine 1989, bio je domaćin komične emisije Saturday Night Live.[123] Godine 1991, pojavio se kao lik u animiranoj crtanoj seriji ProStars,[124][125] a ukupno je nastupao u preko četrdeset filmova i predstava.[126]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Kao sudija u emisiji Dance Fever, Vejn je upoznao svoju sadašnju suprugu, američku glumicu Dženet Džons, mada je on izjavio se ona ne seća da je on učestvovao.[127] Nakon toga su se redovno viđali, a da su par ozvaničili su 1987, kada su se sreli na košarkaškoj utakmici Los Anđeles lejkersa.[128] Verili su se u januaru 1988,[127] a 17. jula iste godine, na luksuznoj ceremoniji, koju je kanadska štampa nazvala Kraljevsko venčanje, stupili su u brak.[129] Ceremonija je prenošena preko televizije iz katedrale Sv. Josipa u Edmontonu, a pretpostavlja se da je Vejna venčanje koštalo milion američkih dolara.[130]

Par ima petoro dece: Paulinu Meri Džin (1988), Taja Roberta (1990), Trevora Daglasa (1992), Tristana Vejna (2000), te Emu Mari (2003). Taj je igrao hokej za tim svoje škole,[131] ali je prestao i vratio se kući, te sada pohađa Državni univerzitet u Arizoni. Trevor je 2011. godine završio Hrišćansku školu Ouks, gde je igrao bejzbol i fudbal. Potpisao je ugovor da igra za bejzbol tim Državnog univerziteta u San Dijegu, koji trenutno trenira Toni Gvin, član bejzbol kuće slavnih. Trevor trenutno igra za Čikago kjubse, profesionalni tim bejzbola u okviru MLBa.[132]

Poslovni poduhvati[uredi | uredi izvor]

Restoran Vejna Greckog u centru Toronta

Pre nego što je postao suvlasnik Finiks kojotsa, Grecki je u vlasništvu ili suvlasništvu posedovao dve sportske ekipe. Godine 1985, Vejn je kupio Hal olimpikse koji igraju u Velikoj juniorskoj hokejaškoj ligi Kvebeka za 175.000 kanadskih dolara.[133] Tokom njegovog vlasništva, klupske boje su promenjene u srebrnu i crnu boju, što je delimično predstavljalo njegov prelazak u Los Anđeles kingse. U prvoj sezoni posle prelaska u Los Anđeles kingse, dvorana olimpiksa je bila kamp za novajlije.[134] Grecki je prodao klub 1992. godine za 550.000 kanadskih dolara.[135] Godine 1991. je kupio Toronto argonaute iz Kanadske fudbalske lige, kao suvlasnik sa Brusom Maknalom i Džonom Kendijem. U prvoj sezoni, klub je osvojio Kup Kanade, ali u naredne dve sezone klub se našao u krizi, pa je prodat 1994, pre nego što je sezona počela. Samo Maknalovo prezime je zapisano kao vlasničko, ali u novembru 2007, KFL ispravlja grešku i dodaje prezimena Kendija i Greckog.[136] Godine 1992, Grecki i Maknal zajednički su uložili 500.000 dolara u kupovinu retkih cigaret-kartica, koju su ubrzo prodali. Na kraju, kartica je prodata za 2,8 miliona dolara.[137]

Vejnov restoran u centru Toronta otvoren je 1993. godine, u saradnji sa Džonom Bitovim.[138] Grecki je i partner First Team Sports, kompanije koja proizvodi sportsku opremu, kao i Roller Hockey, Inc., kompanije koja kontroliše hokej hale. Pored toga, njegovo ime i slike su korišćeni za čitav niz različitih proizvoda.[139][140] Prema Forbsovoj proceni, Grecki je između 1990. i 1998, zaradio ukupno 93,8 miliona dolara.[141]

Kontroverze sa kockanjem[uredi | uredi izvor]

Dana 7. februara 2006, Rik Tokčet, pomoćni trener kojotsa je uhapšen zbog upravljanja nelegalnih kladionica u Nju Džerziju.[142] Pretpostavlja se da su opklade uzimate od NBA igrača, Vejnove žene Dženet, kao i generalnog direktora kojotsa, Majkla Barneta, koji je potvrdio da se kladio na Superboul.[143] Grecki je povodom toga izjavio kako nije kriv za bilo šta, bilo šta u vezi sa sa klađenjem, kao i da se to nikada nije desilo. Dodao je kako se kladi da se da to nije dogodilo, neće desiti, te ne može desiti, jer je to nešto što on ne radi.[144] Časopis Newark Star-Ledger je objavio da policija Nju Džerzija ima snimke razgovora Greckijevih sa Tokčetom. Izvori novina govore kako nema dokaza da su se Greckiji kladili, ali je policija istraživala da li se kladio umesto supruge.[145] Drugi izvor je kasnije potvrdio da je snimak nastao nakon što je policija posetila Vejnovu kuću, kako bi ispitala njegovu ženu.[traži se izvor] Dana 16. februara iste godine, podnet je izveštaj da tužilaštvo protiv Greckog nije podnelo tužbu, kao ni protiv njegove supruge.[146] U maju sledeće godine, spekulacije su okončane kada se na optužbe Tokčet izjasnio kao kriv, dok su Vejn i Dženet proglašeni nevinim.[147]

Transakcije[uredi | uredi izvor]

Avgust[uredi | uredi izvor]

  • 2. novembar 1978 – Indijanapolis rejsersi ga prodaju, zajedno sa Edijem Miom i Piterom Driskolom Edmonton ojlersima u zamenu za 700.000 dolara.
  • 9. avgust 1988 – Edmonton ojlersi ga prodaju, zajedno sa Majkom Krušelniskim i Martijem Maksorlijem Los Anđeles kingsima u zamenu za Džimija Karsona, Martina Želinas i 15.000.000. dolara.

Septembar[uredi | uredi izvor]

Mart[uredi | uredi izvor]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Vejn Grecki Regularna sezona Plej of
Sezona Ekipa Liga OU G A P KM OU G A P KM
1978/79. Indijanapolis rejsers VHA 8 3 3 6 0 — — — — —
1978/79. Edmonton ojlersi VHA 72 43 61 104 19 13 10 10 20 2
1979/80. Edmonton ojlersi NHL 79 51 86 137 21 3 2 1 3 0
1980/81. Edmonton ojlersi NHL 80 55 109 164 28 9 7 14 21 4
1981/82. Edmonton ojlersi NHL 80 92 120 212 26 5 5 7 12 8
1982/83. Edmonton ojlersi NHL 80 71 125 196 59 16 12 26 38 4
1983/84. Edmonton ojlersi NHL 74 87 118 205 39 19 13 22 35 12
1984/85. Edmonton ojlersi NHL 80 73 135 208 52 18 17 30 47 4
1985/86. Edmonton ojlersi NHL 80 52 163 215 46 10 8 11 19 2
1986/87. Edmonton ojlersi NHL 79 62 121 183 28 21 5 29 34 6
1987/88. Edmonton ojlersi NHL 64 40 109 149 24 19 12 31 43 16
1988/89. Los Anđeles kingsi NHL 78 54 114 168 26 11 5 17 22 0
1989/90. Los Anđeles kingsi NHL 73 40 102 142 42 7 3 7 10 0
1990/91. Los Anđeles kingsi NHL 78 41 122 163 16 12 4 11 15 2
1991/92. Los Anđeles kingsi NHL 74 31 90 121 34 6 2 5 7 2
1992/93. Los Anđeles kingsi NHL 45 16 49 65 6 24 15 25 40 4
1993/94. Los Anđeles kingsi NHL 81 38 92 130 20 — — — — —
1994/95. Los Anđeles kingsi NHL 48 11 37 48 6 — — — — —
1995/96. Los Anđeles kingsi NHL 62 15 66 81 32 — — — — —
1995/96. Sent Luis bluz NHL 18 8 13 21 2 13 2 14 16 0
1996/97. Njujork rendžersi NHL 82 25 72 97 28 15 10 10 20 2
1997/98. Njujork rendžersi NHL 82 23 67 90 28 — — — — —
1998/99. Njujork rendžersi NHL 70 9 53 62 14 — — — — —
NHL ukupno (20 sezona) 1,487 894 1,963 2,857 577 208 122 260 382 66
  • Boldovani brojevi označavaju vodećeg u ligi

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Godina Takmičenje Ekipa OU G A P KM Medalja
1978. Svetsko prvenstvo za juniore Kanada 6 8 9 17 2 Bronza
1981. Kup Kanade Kanada 7 5 7 12 2 Srebro
1982. Svetsko prvenstvo Kanada 10 6 8 14 0 Bronza
1984. Kup Kanade Kanada 8 5 7 12 2 Zlato
1987. Randevu '87 NHL olstars 2 0 4 4 0 Nepoznato
1987. Kup Kanade Kanada 9 3 18 21 2 Zlato
1991. Kup Kanade Kanada 7 4 8 12 2 Zlato
1996. Svetski kup Kanada 8 3 4 7 2 Srebro
1998. Zimske olimpijske igre Kanada 6 0 4 4 2 4. mesto
Reprezentacija ukupno 63 34 69 103 14

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Ekipa Sezona Regularna sezona Plej of
U Pob Por IZP Poeni Pozicija Rezultat
Finiks kojotsi 2005/06. 82 38 39 5 81 5. u Pacifičkoj diviziji Bez plej ofa
Finiks kojotsi 2006/07. 82 31 46 5 67 5. u Pacifičkoj diviziji Bez plej ofa
Finiks kojotsi 2007/08. 82 38 37 7 83 4. u Pacifičkoj diviziji Bez plej ofa
Finiks kojotsi 2008/09. 82 36 39 7 79 4. u Pacifičkoj diviziji Bez plej ofa
Ukupno 328 143 161 24 Poena %.473

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Wayne Gretzky (Canadian ice hockey player) -- Britannica Online Encyclopedia”. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  2. ^ „University of Alberta: Honorary Degree Recipients (2000—2007)”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  3. ^ „Hart Memorial Trophy”. NHL.com. 
  4. ^ „ESPN.com: 'Great' and 'Gretzky' belong together”. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  5. ^ „St. Petersburg Times Online: Gretzky's office”. Arhivirano iz originala 22. 5. 2012. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  6. ^ Kukushkin 2007, str. 1 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFKukushkin2007 (help)
  7. ^ a b v g d Redmond 1993
  8. ^ a b v g Gretzky 2001 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFGretzky2001 (help)
  9. ^ a b „Ukrainian Canadian, Eh? - Winnipeg: Communigraphics” (PDF). Pristupljeno 22. 12. 2011. 
  10. ^ „CBS SportsLine - Despite the accolades, Gretzky's still as humble as ever”. Arhivirano iz originala 30. 1. 2012. g. Pristupljeno 22. 12. 2011. 
  11. ^ „CANOE -- SLAM! Sports - Hockey - Phoenix: Family comes first”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2012. g. Pristupljeno 22. 12. 2011. 
  12. ^ a b v Dryden & News 1999
  13. ^ „CBC.ca - The Greatest Canadian - Top Ten Greatest Canadians - Wayne Gretzky”. Arhivirano iz originala 20. 10. 2004. g. Pristupljeno 25. 12. 2011. 
  14. ^ „Wayne Douglas Gretzky, a retired Polish-Canadian professional ice hockey player; head coach of the Phoenix Coyotes of the National Hockey League (NHL); introduced to The Hall of Fame in 2000.”. Pristupljeno 25. 12. 2011. 
  15. ^ Gretzky & Reilly 1990
  16. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 17.
  17. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 18–19.
  18. ^ „Wayne Gretzky: Greatness Ascendant - NHL.com - History”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  19. ^ „No. 9 with big No. 9 aspirations”. Arhivirano iz originala 22. 07. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  20. ^ a b Redmond 1993, str. 16.
  21. ^ Redmond 1993.
  22. ^ Redmond 1993, str. 16–18.
  23. ^ „Gretzky, Wayne -- Statistics, Awards & Career -- Honoured Player -- Legends of Hockey”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  24. ^ „The Sporting News: Hockey Scrapbook - Wayne Gretzky”. Arhivirano iz originala 20. 6. 2010. g. Pristupljeno 27. 12. 2011. 
  25. ^ „99 Reasons Why Wayne Gretzky is "The Great One" - NHL.com - History”. Pristupljeno 27. 12. 2011. 
  26. ^ „World’s Top 10 Athletes of All Time | Sportales”. Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 12. 2011.  Nepoznati parametar |deaadurl= ignorisan (pomoć)
  27. ^ Zeisberger, Mike (22. 11. 1999). „Destined for Greatness”. Toronto Sun. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 7. 9. 2012. 
  28. ^ „1978–79 World Hockey Association (WHA)”. The Internet Hockey Database. Pristupljeno 7. 9. 2012. 
  29. ^ Članovi NHL su još postali i Vilersi, Džetsi i Nordiksi.
  30. ^ McCurdy, Bruce (2010-01-26). „"Happy birthday, Wayne": the 21-year, personal services contract.”. Pristupljeno 21. 12. 2011.  The Copper and Blue
  31. ^ Shouler, Kenneth (1997). „"Lord of the Rink".”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 12. 2011.  Cigar Aficionado. Arhiva originala od 12. oktobra 2007
  32. ^ „"1979-80 Art Ross Trophy Winner".”. Pristupljeno 21. 12. 2011. [mrtva veza] Hockey Hall of Fame
  33. ^ "Gretzky wins 2 NHL honours in first year". The Globe and Mail:. str. 35. 1980-06-06.
  34. ^ „"1979-80 Calder Memorial Trophy Winner".”. Arhivirano iz originala 22. 08. 2004. g. Pristupljeno 21. 12. 2011. Hockey Hall of Fame na dan 22. avgusta 2004.
  35. ^ a b v „"99 Reasons Why Wayne Gretzky is "The Great One"".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  National Hockey League
  36. ^ „"Hart Memorial Trophy Winners".”. Arhivirano iz originala 29. 04. 2008. g. Pristupljeno 21. 12. 2011.  Hockey Hall of Fame
  37. ^ Jenish 2009, str. 243.
  38. ^ "50 goals in 39 games Gretzky does it". The Globe and Mail: p. S1. 1981-12-31.
  39. ^ Clarity, James F. (1982-02-25). „"Gretzky, scoring 3 goals, sets season record at 79".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  The New York Times
  40. ^ "Wayne's Top 10". The Calgary Herald: p. C5. 1999-04-17.
  41. ^ „"Wayne Gretzky, Sportsman of the Year".”. Arhivirano iz originala 07. 02. 2009. g. Pristupljeno 22. 12. 2011. Sports Illustrated: (cover). 1982-12-27 na dan 7. februara 2009.
  42. ^ "Gretzky wins Ontario honour". The Globe and Mail: p. S5. 1983-01-26.
  43. ^ a b v „"Wayne Gretzky: Stats".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  National Hockey League
  44. ^ a b v "Wayne Gretzky: Notes". National Hockey League.
  45. ^ „"Edmonton Oilers (NHL)".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  The Internet Hockey Database
  46. ^ „"1982-83 NHL Playoff Results".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  The Internet Hockey Database
  47. ^ „"1983-84 NHL Playoff Results".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  The Internet Hockey Database
  48. ^ „"Stanley Cup Champions and Finalists".”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2012. g. Pristupljeno 22. 12. 2011.  National Hockey League
  49. ^ „"Order of Canada: Wayne Gretzky, O.C"..”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 22. 12. 2011.  Governor General of Canada. 2005-09-27
  50. ^ „"Governor General announces 60 new appointments to the Order of Canada".”. Pristupljeno 22. 12. 2011.  July 1, 2009
  51. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 177–179.
  52. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 182–183.
  53. ^ „"Ask Matty".”. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 23. 12. 2011.  canada.com. January 18, 2011
  54. ^ „"Top Ten Greatest Canadians – Wayne Gretzky".”. Arhivirano iz originala 18. 11. 2006. g. Pristupljeno 23. 12. 2011.  Canadian Broadcasting Corporation. Dokument arhiviran 18. novembra 2006
  55. ^ "20 Years Ago: Gretzky Deal Shocked the Hockey World". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. januar 2012) The Sports Network. August 9, 2008. Pritupljeno 24. decembra 2011.
  56. ^ Jones, Terry (August 12, 1988). "Telling it like it is". Edmonton Sun.
  57. ^ a b v g d Redmond 1993, str. 66
  58. ^ Redmond 1993, str. 67.
  59. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 202.
  60. ^ Murphy, Austin (April 24, 1989). „"Dynasty Undone".”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 12. 2011. Sports Illustrated na dan 5. decembra 2013.
  61. ^ „"1988-89 Hart Memorial trophy Winner".”. Arhivirano iz originala 29. 08. 2005. g. Pristupljeno 25. 12. 2011.  Hockey Hall of Fame. Arhivirano 29. 8. 2005
  62. ^ Verdi, Bob (January 22, 1990). "Hockey's Babe Ruth is athlete of the '80s". The Sporting News.
  63. ^ Roderick, Kevin (December 2001). „"The Big Chill".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  Los Angeles Magazine
  64. ^ „"1992–93 NHL Playoff Results".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  The Internet Hockey Database
  65. ^ Hickey, Pat (February 28, 1996). "Gretzky's image suffers; Everyone's a big loser in this deal". The Gazette: p. E1.
  66. ^ „"1995-96 NHL Playoff Results".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  The Internet Hockey Database
  67. ^ Casey, Tom (June 29, 1996). "Gretzky gets top billing on big-name free-agent list: Senators continue talks with goalie Damian Rhodes". The Ottawa Citizen: p. G3.
  68. ^ Duffy, Andrew (July 22, 1996). "Great One bound for Broadway: Gretzky signs deal with N.Y. Rangers". The Record: p. D1.
  69. ^ Lapointe, Joe (May 26, 1997). „"Rangers' Surprising Run Comes to a Finish".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  The New York Times
  70. ^ Fall 2000.
  71. ^ Atkins, Harry (April 16, 1999). „"Gretzky good as gone".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  Ludington Daily News. Associated Press
  72. ^ Gretzky & Davidson 1999, str. 218.
  73. ^ Gretzky & Davidson 1999, str. 220.
  74. ^ Brady, Erik (April 19, 1999). „"He loved 'every part of the game".”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2010. g. Pristupljeno 25. 12. 2011. USA Today na dan 5. decembra 2012.
  75. ^ „"Gretzky Gets Assist in Finale".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  National Hockey League. April 18, 1999
  76. ^ Cole 2004, str. 133.
  77. ^ Morrison 2008, str. 66.
  78. ^ Kalinsky 2004.
  79. ^ a b v g d „"Gretzky's International Career".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  National Hockey League. October 2, 2003.
  80. ^ Adams, Alan (December 2002). "„The crucible: World Junior Championships test mettle, moxy of young stars".”. Arhivirano iz originala 21. 01. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2011.  Impact! (National Hockey League)
  81. ^ Willes 2007, str. 1.
  82. ^ Willes 2007, str. 149.
  83. ^ „1987: The Final Chapter.”. Pristupljeno 25. 12. 2011. 
  84. ^ Alexander, Rachel (February 21, 1998). „"Hasek Stares Down Canada in Shootout, 2-1".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  The Washington Post
  85. ^ Nadel, Mike (February 21, 1998). „"Finland Stuns Canada, 3-2, to Win Bronze Medal".”. Pristupljeno 25. 12. 2011.  The Washington Post
  86. ^ „"Top Level Hockey World Rankings - Players"/Canada.”. Arhivirano iz originala 25. 01. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2011.  December 25th, 2011
  87. ^ Gretzky & Reilly 1990, str. 87.
  88. ^ „Gretzky, only 16, carries a 'Gold-Orr' label.”. Arhivirano iz originala 20. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 8. 2012. 
  89. ^ „Ordinary guy with extraordinary talent”. Pristupljeno 26. 8. 2012. 
  90. ^ Morrison 2011, str. 49.
  91. ^ „CNN/SI - NHL Hockey - Hall of Fame - Gretzky officially welcomed into Hall of Fame - Tuesday November 23, 1999 09:15 AM”. Arhivirano iz originala 8. 6. 2012. g. Pristupljeno 30. 1. 2012.  Nepoznati parametar |archiveurl= ignorisan (pomoć)
  92. ^ „Induction Showcase – Wayne Gretzky”. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 30. 1. 2012. 
  93. ^ „IIHF Hall of Fame”. Pristupljeno 30. 1. 2012. 
  94. ^ „A to Z Encyclopaedia of Ice Hockey - Retired Jersey/Shirt Numbers”. Arhivirano iz originala 8. 3. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  95. ^ „Route Schedule - Edmonton Transit System: Route 99”. Arhivirano iz originala 20. 1. 2012. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  96. ^ „ESPN.com: NHL - Gretzky jersey ceremony turns into L.A. lovefest”. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  97. ^ „The Brantford Public Library - Famous Local Sportsmen”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2007. g. Pristupljeno 13. 2. 2012. 
  98. ^ Campbell, Kent. „Gretzky turns down offers ; Six NHL teams court him for ownership role”. Toronto Star. Toronto. str. 1. 
  99. ^ a b Gallagher, Tony (28. 5. 2000). „Great One saves hockey in Phoenix”. The Province. str. A81. 
  100. ^ „Gretzky era begins: The Great One, Ellman complete purchase of Coyotes”. The Gazette. Montreal. 16. 2. 2001. str. C12. 
  101. ^ „Barnett joins Gretzky in desert: Former agent new GM in Phoenix”. Calgary Herald. 29. 8. 2001. str. E2. 
  102. ^ „PLUS: N.H.L. -- PHOENIX; Gretzky's Role To Be Limited - New York Times”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  103. ^ „Gretzky to coach Phoenix Coyotes”. Arhivirano iz originala 28. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  104. ^ „TSN.ca Canucks spoil Great One's coaching debut”. Arhivirano iz originala 12. 1. 2009. g. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  105. ^ „Minnesota Wild at Phoenix Coyotes Game Recap - 10/08/2005”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  106. ^ „'Toughest' of the Gretzkys, Phyllis dies at 64 - NHL - ESPN”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  107. ^ „Gretzky to return to Coyotes Wednesday”. Arhivirano iz originala 28. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  108. ^ „NHL approves ownership moves for St. Louis Blues and Phoenix Coyotes”. National Post. Toronto. 22. 6. 2006. str. B10. 
  109. ^ Bagnato, Andrew (14. 4. 2006). „Gretzky ponders his future amid ownership shuffle”. The Globe and Mail. Toronto. str. S4. 
  110. ^ „Phoenix Coyotes coach Wayne Gretzky steps down - ESPN”. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  111. ^ a b „It's us against the world, emotional Gretzky says; The Great One even lashes out against 'American propaganda'”. The Record. 19. 2. 2002. str. D1. 
  112. ^ Scanlan, Wayne (20. 2. 2002). „Gretzky: No regrets: The Canadian hockey team boss says he spoke out, loudly, to 'protect' his players”. The Ottawa Citizen. str. C1. 
  113. ^ „CNNSI.com - 2002 Winter Olympics - Ice Hockey - Canada beats USA 5-2 to win gold medal - Monday February 25, 2002 12:37 AM”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  114. ^ „Canada Fails Unless Men's Hockey Wins Gold | Bleacher Report”. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  115. ^ „TSN.ca Site Map Statement from Wayne Gretzky”. Arhivirano iz originala 12. 1. 2009. g. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  116. ^ „CNN.com - Transcripts-Vancouver Ecstatic Over Winning Olympic Bid”. Pristupljeno 31. 12. 2011. 
  117. ^ 2010 Winter Olympics opening ceremony (television). NBC Sports. 12. 2. 2010. 
  118. ^ „People chase Gretzky through the streets of Vancouver”. The Province. CanWest Publishing. 12. 2. 2010. 
  119. ^ „CANADA ROSTER - 2010 OLYMPIC WINTER GAMES”. Arhivirano iz originala 13. 8. 2012. g. Pristupljeno 28. 1. 2012. 
  120. ^ „ESPN.com: NHL - Great outdoors: Can NHL game really draw 55,000?”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  121. ^ „USATODAY.com - Fans, players bundle up for historic game”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  122. ^ „On frozen pond: the arctic chill of the Heritage Classic was no match for the warm memories of hockey's roots that were kindled by the NHL's first outdoor game | Sporting News, The | Find Articles”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  123. ^ Taylor 1994, str. 120.
  124. ^ „ProStars (TV Series 1991) - IMDb”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  125. ^ „DIC Entertainment”. Arhivirano iz originala 4. 1. 2008. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  126. ^ „Wayne Gretzky - IMDb”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  127. ^ a b Gretzky & Reilly 1990.
  128. ^ „SI.com - Photo Gallery - Power Couples: Athletes And Celebrities”. Arhivirano iz originala 10. 6. 2009. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  129. ^ Jones, Terry (18. 4. 1999). „The Royal Wedding”. Edmonton Sun. Arhivirano iz originala 30. 9. 2004. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  130. ^ McRae, Earl (10. 2. 2006). „The many faces of Miss Jones”. The Ottawa Sun. 
  131. ^ „Tied by great expectations”. Toronto Star. Arhivirano iz originala 12. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  132. ^ „Chicago Cubs sign Trevor Gretzky, son of hockey great Wayne Gretzky, report says - ESPN Chicago”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  133. ^ Gretzky buys Hull juniors, The Montreal Gazette, 8. 3. 1985, str. C9 
  134. ^ Morrissey, Bob (12. septembar 1989), Gretzky brings Kings to Hull, The Montreal Gazette, str. F1 
  135. ^ Warren, Ken; Mayoh, Rick (15. 5. 1992). „Junior Hockey; Gretzky sells his team; There will be at least another three Olympiques years in Hull; Senators want to train in Hull, but Henry not big on idea”. Ottawa Citizen. str. E3. 
  136. ^ „Gretzky, Candy to get names etched on Grey Cup”. Canadian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  137. ^ „Honus Wagner card sells for record $2.8M”. Canadian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  138. ^ „HOCKEY CANADA FOUNDATION BOARD OF DIRECTORS”. Arhivirano iz originala 6. 8. 2011. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  139. ^ „KING OF THE NEW CANADA - NYTimes.com”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  140. ^ „Gretzky talks about Tylenol headache - Canada - CBC News”. Arhivirano iz originala 29. 7. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  141. ^ „ESPN.com: 'Great' and 'Gretzky' belong together”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  142. ^ Westhead, Rick (26. 12. 2011). „Gambling allegations shake hockey world; 'Operation Slapshot' Phoenix assistant coach Rick Tocchet faces charges in what U.S. authorities say is an illegal betting ring; Betting ring alleged”. Toronto Star. Ken Campbell. str. A01. 
  143. ^ „Gretzky's wife to make trip to Turin; NHL boss closely monitors probe into alleged gambling ring financed by Tocchet”. The Record. 26. 12. 2011. str. E02. 
  144. ^ „Gretzky, wife address gambling ring allegations - NHL - ESPN”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  145. ^ Hepp, Rick (9. 2. 2006). „Gretzky talked about betting ring on wiretap”. Newark Star-Ledger. 
  146. ^ Della Santi, Angela (16. 2. 2006). „Gretzky, wife won't be charged criminally, lawyers say”. Beth DeFalco. Associated Press Newswire. 
  147. ^ „Tocchet betting guilty plea pays off”. Winnipeg Free Press. 26. 5. 2007. str. D3. 
  148. ^ „Wayne Gretzky - Notes - NHL.com - Players”. Pristupljeno 26. 12. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вејн_Грецки&oldid=27717475”