Pređi na sadržaj

Vladan Milojević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladan Milojević
Milojević kao trener Crvene zvezde
Lični podaci
Puno ime Vladan Milojević
Datum rođenja(1970-03-09)9. mart 1970. (56 god.)
Mesto rođenja Aranđelovac, SFRJ
Visina 1,82 m
Pozicija odbrana
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1989—1990. Bečej
1990—1993. Radnički Beograd 57 (10)
1993—1994. PAS Janjina 30 (8)
1994—1995. Kalamata 36 (1)
1996. Crvena zvezda 13 (0)
1996—1997. Apolon Atina 29 (3)
1997—2000. Panatinaikos 61 (5)
2000—2003. Iraklis 69 (3)
2003—2004. Akratitos 9 (1)
Trenerska karijera
Iraklis (mlađe kat.)
Crvena zvezda (mlađe kat.)
2011. Javor
2012—2015. Čukarički
2015—2016. Omonija
2016—2017. Panionios
2017—2019. Crvena zvezda
2020—2021. Al Ahli Džeda
2021. AEK Atina
2021—2022. Al Itifak
2022—2023. APOEL
2023. Apolon Limasol
2023—2025 Crvena zvezda

Vladan Milojević (Aranđelovac, 9. mart 1970) je bivši jugoslovenski i srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Igračka karijera

[uredi | uredi izvor]

Svoje prve fudbalske korake je načinio u omladinskoj školi Crvene zvezde, a prve seniorske minute je zaradio u Bečeju i Radničkom s Novog Beograda. Nakon toga, ovaj defanzivac odlazi u inostranstvo i postaje član Grčkog fudbalskog kluba Janjina, gde sa velikim uspehom nastupa za ovaj tim. Godine 1996. vraća se u Crvenu zvezdu, za koju je nastupao tokom proleća te godine. U svojoj kratkoj karijeri u crveno - belom dresu, odigrao je 13 utakmica za ovaj tim.

Nakon toga se vraća u Grčku gde prelazi u Apolon Smirni. Dobre igre u ovom prvoligašu su ga preporučile da 1997. godine ostvari najveći transfer u svojoj internacionalnoj karijeri. Prelazi u Panatinaikos i postaje prvi strani "libero" u ovom atinskom velikanu koji je doveden iz Grčkog šampionata. Nastupao je u Ligi šampiona i sakupio 61 utakmicu u dresu Panatinaikosa tokom trogodišnjeg staža u njihovim redovima. Nakon "zelenih" iz Atine, seli se za Solun, gde je nastupao za Iraklis početkom ovog milenijuma. Sve ukupno, odigrao je tokom svoje dugogodišnje internacionalne karijere skoro 180 utakmica u najjačem rangu grčkog fudbala, u kojoj je ostavio upečatljiv trag.

Trenerska karijera

[uredi | uredi izvor]

Trenerski posao je započeo u omladinskoj akademiji Iraklisa. Nakon usavršavanja u Solunu, vraća se u Beograd i nastavlja s radom u omladinskoj školi Crvene zvezde. Tokom trogodišnjeg rada u mlađim kategorijama Zvezde, osvaja dominantno prvenstvo Srbije sa omladincima kao najefikasniji tim prvenstva, ostavivši pritom večitog rivala sa velikim bodovnim zaostatkom. Nakon toga kreće sa samostalnim radom i u seniorskom fudbalu.

Debituje na klupi Javora, koji je vodio na svega sedam utakmica. Kratak period u Ivanjici ostavlja iza sebe i preuzima ekipu Čukaričkog, na čijem je čelu bio pune tri i po godine. Napredovao je zajedno sa klubom u tom periodu. Uveo je tim sa Banovog brda u najviši rang i od njih je stvorio stabilnog superligaša. Pod komandom Vladana Milojevića, ovaj klub je dva puta izborio učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope i osvojio je Kup Srbije pobedom nad Partizanom u finalnom meču.[1]

Dobar rad s ekipom Čukaričkog nije ostao nezapažen, pa je u jesen 2015. godine preuzeo Omoniju.[2] Na Kipru se zadržao do kraja sezone. Klub je preuzeo nakon lošeg starta, uspeo je da obezbedi izlazak na evropsku scenu timu iz Nikozije i da ih odvede u finale nacionalnog Kupa. Iako su u klubu bili zadovoljni njegovim radom, pre svega predsednik kluba, Milojević se opredelio da napusti klub nakon razgovora s Nikosom Dabizasom, koji je u međuvremenu postavljen za tehničkog direktora.

Najveći uspeh na internacionalnom planu, kada je trenerski posao u pitanju, ostvario je kao trener Panioniosa. Veći deo sezone bio na drugom mestu tabele, odmah iza neprikosnovenog Olimpijakosa, kome je naneo prvi poraz na „Karaiskakiju“ u prvenstvu Grčke nakon dve godine i doneo Panioniosu istorijsku pobedu.[3] Savladao je i AEK, PAOK, ostvario dobre rezultate, ali teška finansijska situacija i skroman igrački kadar rezultirali su da Panionios u plej-ofu završi na 4. mestu, ali i izbori kvalifikacije za Ligu Evrope.

Crvena zvezda

[uredi | uredi izvor]

Milojević je 5. juna 2017. postavljen za trenera Crvene zvezde.[4] Već u prvoj sezoni je uspeo da odvede klub do grupne faze Ligu Evrope, nakon što je u plejofu Crvena zvezda eliminisala Krasnodar, pa je tako dobila priliku da zaigra grupnu fazu evropskog takmičenja prvi put nakon deset godina.[5] U grupi sa Arsenalom, BATE Borisovim i Kelnom, Crvena zvezde je zauzela drugo mesto pa je tako uspela da obezbedi evropsko proleće posle 25 godina.[6] U šesnaestini finala crveno-beli su eliminisani od moskovskog CSKA.[7] U domaćim takmičenjima, Milojević je Zvezdu vodio do titule prvaka Srbije, sa 12 bodova prednosti nad drugoplasiranim Partizanom.[8] Jedini neuspeh je imao u Kupu gde je poražen nakon penala u četvrtfinalu od Mačve.[9]

U sezoni 2018/19, Milojević je odveo Zvezdu do plasmana u grupnu fazu Lige šampiona, prvi put nakon 27 godina.[10] U grupi sa Pariz Sen Žermenom, Liverpulom i Napolijem, Crvena zvezda je zauzela poslednje mesto, ali je uspela da na stadionu Rajko Mitić savlada Liverpul (kasnijeg osvajača),[11] i osvoji bod protiv Napolija.[12] Ponovo je osvojena titula prvaka Srbije, sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani niški Radnički.[8] U Kupu su crveno-beli stigli do finala gde su poraženi od Partizana.[13]

U sezoni 2019/20, Milojević po drugi put uzastopno odvodi Crvenu zvezdu u grupnu fazu Lige šampiona.[14] Time je napravljen niz od tri godine u kojima su crveno-beli uzastopno igrali grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. U grupi sa Bajern Minhenom, Totenhemom i Olimpijakosom, Crvena zvezda je zauzela poslednje mesto sa tri osvojena boda (pobeda nad Olimpijakosom u Beogradu). Nakon završetka jesenjeg dela Superlige 2019/20, Milojević je ostavio Zvezdu sa 11 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan.[8]

U decembru 2019. je podneo ostavku na mesto trenera Crvene zvezde.[15] Milojević je na klupi Crvene zvezde bio 897 dana u kojima je na 149 utakmica ostvario 107 pobeda, 24 remija i 18 poraza, što je 71.8% uspešnosti. Na 149 utakmica postignuto je 328, a primljeno 127 pogodaka, što je 2,2 data gola po utakmici, a samo 0.85 primljeniih. Milojević je ujedno i rekorder na Zvezdinoj listi trenera koji su predvodili klub u evropskim mečevima, s obzirom da je 44 puta sedeo na klupi crveno-belih u međunarodnim okršajima.[8]

Al Ahli

[uredi | uredi izvor]

Krajem februara 2020. je postavljen za trenera Al Ahlija iz Džede.[16] Dana 24. marta 2021, Milojević je raskinuo ugovor sa ekipom iz Džede. Vodio je klub na 41 utakmici i zabeležio je 17 pobeda, 18 poraza i šest nerešenih rezultata.[17]

AEK Atina

[uredi | uredi izvor]

Dana 27. maja 2021. godine je postavljen za trenera AEK-a iz Atine, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.[18] Takmičarski debi kao trener AEK-a je imao 22. jula 2021, u drugom kolu kvalifikacija za UEFA Ligu konferencije, kada je njegov klub poražen 2:1 na gostovanju Veležu u Mostaru.[19] Sedam dana kasnije, na revanšu u Atini, AEK je nakon regularnih 90. minuta slavio sa 1:0 nakon čega se otišlo u produžetke a zatim i u jedanaesterce u kojima je Velež bio uspešniji.[20] Milojević je zatim vodio AEK u prvih pet kola grčke Superlige, zabeleživši pritom tri pobede i po jedan nerešen rezultat i poraz, nakon čega je 8. oktobra 2021. sporazumno raskinuo ugovor sa klubom.[21]

Povratak u Crvenu zvezdu

[uredi | uredi izvor]

Dana 22. decembra 2023. godine se vratio u Crvenu zvezdu posle 4 godine i potpisao višegodišnji ugovor. U sezoni 2024/25, Milojević je odveo Crvenu zvezdu u grupnu fazu Lige šampiona posle pobede u plej ofu nad norveškom ekipom Bode/Glimt.

Dana 27. novembra 2024. godine Crvena zvezda je pobedila nemački Štutgart rezultatom sa 5:1 u 5. kolu Lige šampiona predvođena Vladanom Milojevićem.[22]

Dana 20. decembra 2024. godine trener Crvene Zvezde Vladan Milojević je dobio Zlatnu loptu koju dodeljuje FSS za najboljeg trenera u 2024. godini.[2]

Uspesi

[uredi | uredi izvor]

Igrački

[uredi | uredi izvor]
Crvena zvezda

Trenerski

[uredi | uredi izvor]
Čukarički
Crvena zvezda

Pojedinačni

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Чукарички освојио Куп Србије”. rts.rs. 20. 5. 2015. Приступљено 14. 3. 2020. 
  2. ^ a b „Милојевић нови тренер Омоније”. novosti.rs. 12. 11. 2015. Приступљено 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Чудо Милојевића у Пиреју”. mondo.rs. 26. 2. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  4. ^ „Представљени Мркела и Милојевић”. crvenazvezdafk.com. 5. 6. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  5. ^ „Скинута деценијска клетва – Звезда у Лиги Европе!”. b92.net. 24. 8. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  6. ^ „Звезди европско пролеће после 25 година”. politika.rs. 7. 12. 2017. Приступљено 14. 3. 2020. 
  7. ^ „Лига Европе: Црвена звезда елиминисана у шеснаестини финала”. dnevnik.rs. 21. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  8. ^ a b v g „Милојевић – Синоним Звездиних успеха”. crvenazvezdafk.com. 19. 12. 2019. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Мачва избацила Звезду!”. mondo.rs. 14. 3. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Ben, Borjan i ludnica u Salcburgu – Zvezda je u Ligi šampiona!”. b92.net. 29. 8. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Pao Liverpul – Zvezda zgazila vicešampiona Evrope!”. b92.net. 6. 11. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  12. ^ „Црвена звезда - Наполи 0:0”. crvenazvezdafk.com. 18. 9. 2018. Приступљено 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Партизан четврти пут узастопно освојио Куп Србије, Звездa без дупле круне”. zurnal.rs. 23. 5. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  14. ^ „Defanzivna perfekcija: Zvezda ponovo u Ligi šampiona!!!”. sportklub.rs. 27. 8. 2019. Приступљено 14. 3. 2020. 
  15. ^ „Хвала ти, Милоје!”. crvenazvezdafk.com. 19. 12. 2019. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 14. 3. 2020. 
  16. ^ „Milojević je potpisao, a šta ga čeka u Saudijskoj Arabiji osim novca?”. mozzartsport.com. 28. 2. 2020. Приступљено 14. 3. 2020. 
  17. ^ „Milojević napustio Al Ahli”. b92.net. 24. 3. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  18. ^ „VLADAN MILOJEVIĆ IMA NOVI KLUB: Zvanično je trener AEK-a”. tvarenasport.com. 27. 5. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  19. ^ „Spektakl na Grbavici i istorijski trijumf Veleža, Vladan Milojević pao na debiju (VIDEO)”. mozzartsport.com. 22. 5. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  20. ^ „Talija se igrala sa Milojem protiv Veleža: Dala gol u 98. za produžetke, pa mu u penal ruletu okrenula leđa (VIDEO)”. mozzartsport.com. 29. 7. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  21. ^ „Vladan Milojević napustio AEK posle samo sedam utakmica”. mozzartsport.com. 8. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  22. ^ „CRVENA ZVEZDA DEKLASIRALA ŠTUTGART! Raspodija crveno-belih igrača protiv Nemaca! (VIDEO)”. fansport.rs. 27. 11. 2024. Архивирано из оригинала 14. 12. 2024. г.. 
  23. ^ „А ко други?”. mozzartsport.com. 14. 5. 2018. Приступљено 15. 5. 2018. 
  24. ^ „Најбољих 11 Суперлиге: Марин без премца, петорица из Звезде, тројица из Радничког, један из Партизана”. mozzartsport.com. 15. 5. 2018. Архивирано из оригинала 12. 10. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владан_Милојевић&oldid=30866284”