Industrija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
GDP kompozicija sektora i radne snage po zanimanju u obliku bilo koje komponente za privredu. Zelene, crvene, i plave komponente boja zemalja predstavljaju procente za poljoprivredu, industriju, i uslužne sektore, respektivno.

Industrija (od latinske reči industrius — vrednoća) predstavlja vid proizvodnje dobara ili srodnih usluga u okviru privrede.[1] Glavni izvor prihoda grupe ili kompanije je indikator njene relevantne industrije.[2] Kad velika grupa ima višestruke izvore stvaranja prihoda, smatra se da ona deluje u različitim industrijama. Prerađivačka industrija je postala ključni sektor proizvodnje i radne snage u Evropskim i Severno Američkim zemljama tokom industrijske revolucije,[3][4] poremećujući ranije merkantilističke i feudalne privrede. Ovo je proisteklo iz mnogih uzastopnih brzih napredaka u tehnologiji, kao što su proizvodnja čelika i uglja.

Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine proizvodnje svetske privrede je dolazilo iz proizvodnih industrija. Mnoge razvijene zemlje i mnoge razvijajuće/polu-razvijene zemlje (Narodna Republika Kina, Indija itd.) u znatnoj meri zavise od proizvodne industrije. Industrije zemlje u kojima se nalaze, i privrede tih zemalja su međusobno povezane u kompleksnu mrežu međuzavisnosti.

Industrija predstavlja mašinsku preradu sirovina i serijsku proizvodnju. U industriju se ubrajaju sve nepoljoprivredne grane. Njen razvoj zavisi od prirodnih i društvenih uslova. Prirodni uslovi su: prirodni resursi kojima zemlja raspolaže, razmeštaj resursa i količina resursa. Društveni uslovi su: čovek i njegova ulaganja.

Podela industrije[uredi]

Industrije se mogu klasifikovati na više načina. Na najvišem nivou, industrija se često klasifikuje prema teoriji tri sektora u sektore: primarni (ekstraktivni), sekundarni (proizvodni), i tercijarni (usluge). Neki autori dodaju kvaternarne (znanje) ili čak kvinarne (kultura i istraživanje) sektore. Tokom vremena, raspodela industrije datog društava po sektorima se menja. Ispod ekonomskih sektora postoji mnogo drugih detaljnijih industrijskih klasifikacija. Ovi klasifikacioni sistemi obično dele industrije prema sličnim funkcijama i tržištima i identifikuju preduzeća koja proizvode slične proizvode.

Prema predmetu rada industrija se deli na: ekstraktivnu industriju i prerađivačku industriju. Prema vrsti proizvoda podela industrije je sledeća: teška industrija i laka industrija. Grane teške industrije su: energetika, rudarstvo, metalurgija, hemijska industrija, građevinska industrija. Grane lake industrije su: prehrambena industrija, tekstilna industrija, drvna industrija, duvanska industrija, grafička industrija, industrija građevinskih materijala i industrija kože i obuće.

Tržišno-bazirani klasifikacioni sistemi kao što su: Globalni industrijski klasifikacioni standard[5] i Industrijski klasifikacioni benčmark[6][7][8] se koriste u finansijama i istraživanju tržišta.

Na lokaciju industrije utiču faktori koji se dele na klasične (geografski položaj, prirodni resursi, radna snaga, saobraćaj i veze) i nove (tehnološki uslovi proizvodnje, infrastruktura, tržište, faktor investicija, zaštita čovekove sredine). Što je niži nivo ekonomskog razvoja, utoliko je više među faktorima razmeštaja zastupljena klasična grupa faktora.

Najuspešnija industrijska preduzeća u datom sektoru su najčešće ili preduzeća osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzeća inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili tržište.

Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severno američkim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređašnje merkantilne i feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao što je izum parne mašine. Industrijske zemlje su zauzele kapitalistički ekonomski kurs. Železnica i parobrodi su omogućili jeftin prevoz roba do ranije praktično nedostupnih udaljenih tržišta, i omogućili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne trećine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - što je veći udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je uslužni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog.

Poseban vid industrija je namenska industrija.

ISIC[uredi]

Među mnoštvom privrednih klasifikacija ISIC je najkompletnija sistematska industrijska klasifikacija. Ovu klasifikaciju je formulisao Statističko odeljenje Ujedinjenih nacija.[9]

ISIC je standardna klasifikacija ekonomskih aktivnosti uređena tako da se entiteti mogu klasifikovati prema aktivnostima koje obavljaju. Kategorije u okviru ove klasifikacije na najdetaljnijem nivou (klasama) su objašnjene u skladu sa onim što je u većini zemalja uobičajena kombinacija aktivnosti opisanih u statističkim jedinicama, imajući u vidu relativan značaj aktivnosti uključenih u ove klase.

Dok ISIC Rev.4 nastavlja da koristi kriterijume kao što su ulaz, izlaz i upotreba proizvedenih proizvoda, znatniji naglasak je dat karakteru proizvodnog procesa pri definisanju i objašnjavanju ISIC klasa.

Industrijski razvoj[uredi]

Optimizovana logistika je omogućila brz razvoj industrije. Ovde je prikazan termički oksidator tokom procesa industrijskog isporuke.
Fabrika, tradicionalni simbol industrijskog razvoja (fabrika cementa u Kundi u Estoniji)

Industrijska revolucija je dovela do razvoja fabrika za proizvodnju u velikim razmerama, što je dovelo do konsekventnih promena u društvu.[10] Prvobitno su fabrike funkcionisale na parni pogon, ali se kasnije prešlo na struju kada je razvijena električna mreža. Mehanizovana linija za montažu je uvedena kako bi se delovi sastavili na ponovljiv način, sa pojedinačnim radnicima koji u toku procesa obavljaju određene korake. To je dovelo do značajnog povećanja efikasnosti, i snižavanja troškova završnog procesa. Kasnije se automatizacija sve više koristi za zamenu ljudskih operatera. Ovaj proces je ubrzan razvojem kompjutera i robota.

Deindustrijalizacija[uredi]

Kolin Klarkov model sektora privrede koja prolazi kroz tehnološke promene. U kasnijim stupnjevima, raste kvartarni sektor privrede.

Istorijski određene proizvodne industrije su se smanjile zbog različitih ekonomskih faktora, uključujući razvoj zamenske tehnologije ili gubitak konkurentske prednosti. Primer prvog je opadanje proizvodnje kočija kada je došlo do razvoja masovne proizvodnje automobila.

Nedavni trend je migracija uspešnih, industrijalizovanih nacija prema postindustrijskom društvu. Ovo se manifestuje povećanjem sektora usluga na račun proizvodnje, i razvojem ekonomije zasnovane na informacijama, tzv. informaciona revolucija. U postindustrijskom društvu, proizvođači se premeštaju na profitabilnije lokacije putem procesa ofšoringa.

Merenja učinaka i ekonomskih efekata prerađivačkih industrija nisu istorijski gledano stabilna. Tradicionalno, uspeh je meren brojem stvorenih radnih mesta. Smatra se da je smanjeni broj zaposlenih u proizvodnom sektoru posledica smanjene konkurentnosti sektora, ili da je posledica optimizacije procesa. Povezano sa tom promenom je poboljšanje kvaliteta proizvodene robe. Mada je moguće proizvoditi robu niske tehnološke složenosti koristeći radnu snagu s niskim stepenima stručnosti, sposobnost proizvodnje visokotehnoloških proizvoda je generalno zavisna od visokokvalifikovanog osoblja.

Društvo[uredi]

Industrijsko društvo se može definisati na više načina. Industrija je važan deo većine društava i nacija, te stoga vlade moraju da imaju neku vrstu industrijske politike, kojom se reguliše industrijski plasma, industrijsko zagađenje, finansiranje i industrijski rad.

Industrijski rad[uredi]

A female industrial worker amidst heavy steel semi-products (KINEX BEARINGS, Bytča, Slovakia, c. 1995–2000)
The assembly plant of the Bell Aircraft Corporation (Wheatfield, New York, United States, 1944) producing P-39 Airacobra fighters

U industrijskom društvu, industrija zapošljava najveći deo stanovništva. Ovo se tipično javlja u proizvodnom sektoru. Sindikat je radnička organizacija koji su se povezali da bi ostvarili zajedničke ciljeve u ključnim oblastima kao što su plate, radno vreme i drugi uslovi rada. Sindikat, preko svog rukovodstva, sarađuje sa poslodavcem u ime članova sindikata i ugovara radne odredbe sa poslodavcima. Ovaj pokret se prvobitno javio među industrijskim radnicima.

Rat[uredi]

Industrijska revolucija je promenila način ratovanja, putem masovne proizvodnja naoružanje i snabdevanje, mašinskog transporta, mobilizacije, koncepta totalnog rata i oružja za masovno uništenje. Rani primeri industrijskog ratovanja su bili Krimski rat i Američki građanski rat, ali je njegov pun potencijal ispoljen tokom svetskih ratova. Pogledajte i vojno industrijski kompleks, industrija oružja, vojna industrija i savremeni rat.

Spisak zemalja prema industrijskoj proizvodnji[uredi]

Najveće zemlje po industrijskoj proizvodnji prema IMF i CIA, 2016
Ekonomija
Zemple po industrijskom proizvodu 2016. godine (milijardi USD)
(01)  Kina
4.566
(—)  Evropska unija
4.184
(02)  SAD
3.602
(03)  Japan
1.368
(04)  Nemačka
1.050
(05)  Indija
672
(06)  Južna Koreja
531
(07)  UK
505
(08)  Francuska
478
(09)  Italija
442
(10)  Rusija
424
(11)  Kanada
424
(12)  Brazil
392
(13)  Indonezija
376
(14)  Australija
355
(15)  Meksiko
346
(16)  Španija
312
(17)  Saudijska Arabija
276
(18)  Turska
232
(19)  Tajland
191
(20)  Poljska
180

Dvadeset najvećih zemalja po industrijskom proizvodu 2016. godine, prema IMF i CIA.

Dvadeset najvećih zemalja po industrijskom proizvodu 2015. godine prema UNCTAD[11]
Economy
Dvadeset najvećih zemalja po industrijskom proizvodu 2015. godine
(01)  SAD
3.042.332
(02)  Kina
2.837.667
(03)  Japan
1.415.551
(04)  Nemačka
889.336
(05)  Indija
499.519
(06)  UK
468.181
(07)  Južna Koreja
454.504
(08)  Francuska
415.400
(09)  Kanada
370.732
(10)  Italija
369.751
(11)  Meksiko
365.959
(12)  Rusija
277.858
(13)  Brazil
267.769
(14)  Australija
261.385
(15)  Saudijska Arabija
256.969
(16)  Španija
254.480
(17)  Republika Kina
204.109
(18)  Indonezija
198.254
(19)  Turska
177.586
(20)  Poljska
141.921

Primarni sektor privrede[uredi]

Primarni sektor privrede je sektor koji direktno koristi prirodne resurse ili iskorištava prirodne resurse. Njime su obuhvaćeni poljoprivreda, šumarstvo, ribolov i rudarstvo. U kontrastu s tim, sekundarni sektor se bavi proizvodnjom dobara, i tercijarni sektor pruža usluge. Proizvodne industrije koje agregiraju, pakuju, prečišćavaju ili prerađuju sirovine u blizini primarnih proizvođača, obično se smatraju delom tog sektora, posebno ako je sirovina nepodesna za prodaju ili predstavlja poteškoće pri transportu na velike razdaljine.[12]

Primarna industrija je najveći sektor u zemljama u razvoju; na primer, stočarstvo je zastupljenije u Africi nego u Japanu.[13] Rudarstvo južnom Velsu u 19. veku može služiti kao primer scenarija u kome se ekonomija oslonja na jedan oblik aktivnosti.[14]

Kanada je neobična među razvijenim zemljama u pogledu važnosti njenog primarnog sektora, pošto su logiranje i naftna industrija dve od najvažnijih industrija te zemlje. Međutim, zadnjih godina je došlo do znatnog umanjenja njihove primarne industrije, te su Kanađani postali u većoj meri zavisni od kvaternarne industrije.

Poljoprivreda[uredi]

U razvijenim zemljama primarna industrija je postala tehnološki napredna, na primer mehanizacija u poljoprivredi umesto ručnog sejanja i ubiranja plodova.[15] U razvijenijim zemljama se investira dodatni kapital u primarna sredstva za proizvodnju. Na primer, u kukuruznom pojasu Sjedinjenih Država, kombajni beru kukuruz, i sistemi za prskanje distribuiraju velike količine insekticida, herbicida i fungicida, čime se omogućavaju viši prinosi nego što bi bilo moguće koristeći tehnike sa manjim ulaganjem kapitala. Ovi tehnološki napredci i investicije omogućavaju snižavanje potreba za radnom snagom u primarnom sektoru, i stoga razvijene zemlje imaju manje procente učešća radne snage u primarnim aktivnostima. U tim zemljama je radna snaga prevashodno zastupljena u sekundarnom i tercijarnom sektoru.[16]

Razvijene zemlje imaju mogućnost daljeg razvoja njihovog primarnog sektora zahvaljujući višku bogatstva. Na primer, poljoprivredne subvencije Evropske unije obezbeđuju amortizacioni prostor za fluktuirajuće stope inflacije i cene poljoprivrednih proizvoda. To omogućava razvijenom zemljama izvoz njihovoih poljoprivrednih proizvoda po izuzetno niskim cenama, to ih čini ekstremno konkurentnim u odnosu na one siromašne ili nerazvijene zemalja koje održavaju politiku slobodnog tržišta i niske ili nepostojećih tarifa kojim bi se suprotstavile.[17][18][19] Takve razlike takođe nastaju zbog efikasnije proizvodnje u razvijenim ekonomijama, s obzirom na poljoprivrednu mehanizaciju, bolju informacije dostupne poljoprivrednicima, a često i veće razmere proizvodnje.

Spisak zemalja prema poljoprivrednoj proizvodnji[uredi]

Najveće zemlje po poljoprivrednim proizvodima u pogledu nominalnog GDP, prema IMF i CIA, 2015
Ekonomija
Zemlje po poljoprivrednoj proizvodnji 2015. godine (u milijardama USD)
(01)  Kina
1.088
(02)  Indija
413
(-)  Evropska unija
333
(03)  SAD
290
(04)  Indonezija
127
(05)  Brazil
110
(06)  Niger
106
(07)  Pakistan
63
(08)  Turska
62
(09)  Argentina
59
(10)  Japan
51
(11)  Egipat
47
(12)  Tajland
47
(13)  Rusija
47
(14)  Australija
46
(15)  Meksiko
43
(16)  Francuska
42
(17)  Italija
41
(18)  Španija
39
(19)  Vijetnam
37
(20)  Iran
36

Dvadeset najvećih zemanja po poljoprivrednoj proizvodnji u 2015. godini, prema IMF i CIA.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Industry | Define Industry at Dictionary.com Archived 2014-02-04 at the Wayback Machine.
  2. „'Definition of Industry' Investopedia”. Arhivirano iz originala na datum 2017-07-24. 
  3. Horn, Jeff; Rosenband, Leonard; Smith, Merritt (2010). Reconceptualizint the Industrial Revolution. Cambridge MA, USA, London: MIT Press. ISBN 978-0262515627. 
  4. Landes, David (1999). The Wealth and Poverty of Nations. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393318883. 
  5. „Archived copy” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 2014-12-19. Pristupljeno 2014-12-19. 
  6. Industry Classification Benchmark main page
  7. Industry Classification Benchmark structure (pdf)
  8. „Dow Jones Indexes Divests Its 50% Interest in Industry Classification Benchmark” (press release). Dow Jones Indexes. 16. 6. 2011. 
  9. „United Nations Statistics Division - Classifications Registry”. unstats.un.org. 
  10. More, Charles (2000). „Understanding the Industrial Revolution”. London: Routledge. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-14. 
  11. „Gross domestic product: GDP by type of expenditure, VA by kind of economic activity, total and shares, annual, 1970-2015”. 
  12. About.com: Sectors of the Economy
  13. Primary Sector in Economic Development
  14. Mining: it's only a word
  15. „Employment in agriculture (% of total employment)”. 
  16. H Dwight H. Perkins: Proceedings of the Academy of Political Science, Vol. 31, No. 1, China's Developmental Experience (Mar., 1973)
  17. WTO ministerial outcome imbalanced against developing countries
  18. Third World Farmers Hit by Unfair Rules
  19. U.S. subsidies help big business, but crush farmers from renovating countries

Literatura[uredi]

  • Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
  • Krahn, Harvey J., and Graham S. Lowe. Work, Industry, and Canadian Society. Second ed. Scarborough, Ont.: Nelson Canada, 1993. xii, 430 p. ISBN 0-17-603540-0
  • Dwight H. Perkins: Proceedings of the Academy of Political Science, Vol. 31, No. 1, China's Developmental Experience (Mar., 1973)
  • Cameron: General Economic and Social History
  • Historia Económica y Social General, by Maria Inés Barbero, Rubén L. Berenblum, Fernando R. García Molina, Jorge Saborido
  • Ashton, Thomas S. (1948). „The Industrial Revolution (1760–1830)”. Oxford University Press. 
  • Berlanstein, Lenard R., ur. (1992). The Industrial Revolution and work in nineteenth-century Europe. London and New York: Routledge. 
  • Clapham, J. H. (1926). „An Economic History of Modern Britain: The Early Railway Age, 1820–1850”. Cambridge University Press. 
  • Clapham, J. H. The Economic Development of France and Germany: 1815-1914 (1921) online, a famous classic, filled with details.
  • Clark, Gregory (2007). A Farewell to Alms: A Brief Economic History of the World. Princeton University Press. ISBN 0-691-12135-4. 
  • Daunton, M. J. (1995). „Progress and Poverty: An Economic and Social History of Britain, 1700–1850”. Oxford University Press. 
  • Dunham, Arthur Louis (1955). „The Industrial Revolution in France, 1815–1848”. New York: Exposition Press. 
  • Gatrell, Peter (2004). „Farm to factory: a reinterpretation of the Soviet industrial revolution”. The Economic History Review. 57 (4): 794. doi:10.1111/j.1468-0289.2004.00295_21.x. 
  • Griffin, Emma (2010). Short History of the British Industrial Revolution. Palgrave. 
  • Haber, Ludwig Fritz (1958). The Chemical Industry During the Nineteenth Century: A Study of the Economic Aspect of Applied Chemistry in Europe and North America. 
  • Haber, Ludwig Fritz (1971). The Chemical Industry: 1900–1930: International Growth and Technological Change. 
  • Jacob, Margaret C. (1997). „Scientific Culture and the Making of the Industrial West”. Oxford, UK: Oxford University Press. 
  • Aristotle, Politics, Book I-IIX, translated by Benjamin Jowett, Classics.mit.edu
  • Barnes, Peter, Capitalism 3.0, A Guide to Reclaiming the Commons, San Francisco 2006, Whatiseconomy.com
  • Dill, Alexander, Reclaiming the Hidden Assets, Towards a Global Freeware Index, Global Freeware Research Paper 01-07, 2007, Whatiseconomy.com
  • Fehr Ernst, Schmidt, Klaus M., The Economics Of Fairness, Reciprocity and Altruism - experimental Evidence and new Theories, 2005, Discussion PAPER 2005-20, Munich Economics, Whatiseconomy.com
  • Marx, Karl, Engels, Friedrich, 1848, The Communist Manifesto, Marxists.org
  • Stiglitz, Joseph E., Global public goods and global finance: does global governance ensure that the global public interest is served? In: Advancing Public Goods, Jean-Philippe Touffut, (ed.), Paris 2006, pp. 149/164, GSB.columbia.edu
  • Where is the Wealth of Nations? Measuring Capital for the 21st Century. Wealth of Nations Report 2006, Ian Johnson and Francois Bourguignon, World Bank, Washington 2006, Whatiseconomy.com

Spoljašnje veze[uredi]