Madlen Olbrajt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Madlen Olbrajt
Madlen Olbrajt 1997. godine
Lični podaci
Ime pri rođenjuMari Jana Korbelova
Datum rođenja(1937-05-15)15. maj 1937.
Mesto rođenjaPrag, Čehoslovačka
Datum smrti23. mart 2022.(2022-03-23) (84 god.)
Mesto smrtiVašington, Okrug Kolumbija, SAD
Državljanstvoameričko
Porodica
SupružnikDžozef Olbrajt (1959—1982)
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Demokratska stranka
23. januar 1997 — 20. januar 2001.
PredsednikBil Klinton
PrethodnikVoren Kristofer
NaslednikKolin Pauel
20. ambasador SAD u UN
27. januar 1993 — 21. januar 1997.
PredsednikBil Klinton
PrethodnikEdvard Perkins
NaslednikBil Ričardson

Madlen[n. 1] Jana Korbel Olbrajt (engl. Madeleine Jana Korbel Albright; Prag, 15. maj 1937 — Vašington, 23. mart 2022) bila je američki političar i diplomata.[1] Bila je 64. američki državni sekretar, ujedno i prva žena na toj funkciji. Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, stupila je na dužnost 23. januara 1997. Takođe je bila vanredni profesor diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Madlen Olbrajt rođena je u Pragu, Čehoslovačka kao Mari Jana Korbelova (češ. Marie Jana Korbelová). Vaspitana je kao rimokatolik, jer su njeni roditelji prešli iz judaizma u katolicizam kako bi izbegli progon. Ima brata Džona, koji je ekonomista. Ime „Madlen“ je francuska verzija češkog nadimka „Madlenka“ koji joj je nadenula baka. Olbrajtova je zvanično uzela novo ime prilikom odlaska na školovanje u Švajcarsku. Njen otac, Josef, bio je diplomata (ataše za saradnju s medijima) u ambasadi Čehoslovačke u Beogradu sve do okupacije Čehoslovačke od strane nacista.

Godine 1939, porodica Korbel prebegla je u London, pošto je Nemačka anektirala Bohemiju i Moravsku. To joj je možda spasilo život, s obzirom da su mnogi njeni rođaci u Čehoslovačkoj nastradali u holokaustu.[2]

Porodica ponovo beži kada su komunisti preuzeli vlast u Čehoslovačkoj,[traži se izvor] da bi se 1948. preselili u Ameriku. Tamo je Josef postao dekan Škole za međunarodne studije Univerziteta Denver. Između ostalog, bio je profesor i kasnijem državnom sekretaru Kondolizi Rajs.[3]

Olbrajtova se školovala u Švajcarskoj (privatni časovi)[4] i Denveru, a kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu. Američki državljanin postala je 1957. Nakon diplomiranja u maju 1959, udala se za čikaškog novinara Džozefa Olbrajta.

Imaju tri kćerke, bliznakinje En i Elis, i Kejti. Pošto su bliznakinje rođene šest nedelja pre termina, kako bi skrenula misli sa tog problema, Olbrajtova je upisala kurs ruskog jezika i za tih šest nedelja ga tečno naučila. Doktorsku diplomu stekla je na Univerzitetu Kolumbija, studirajući paralelno sa podizanjem dece.[5]

Godine 1982, Olbrajtovi se razvode, jer je Džozef našao drugu ženu.

Godine 1996, Olbrajtova je saznala da je troje njenih baba i deda pobijeno u Holokaustu.[6] Prema njenim rečima, za svoje jevrejsko poreklo saznala je tek kao odrasla, u 59 godini života.[7]

Olbrajtova je poliglota. Odlično govori engleski, francuski, češki i ruski jezik, a solidno govori i čita nemački, poljski i srpski.[8][9][10]

Nakon penzionisanja, Olbrajtova je objavila memoare „Gospođa sekretar“ (Madam Secretary) (2003) i „Moćni i Svemoćni: Odrazi na Ameriku, Boga i svetska dešavanja“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs) (2006).

Poslovna biografija[uredi | uredi izvor]

Madlen Olbrajt završila je srednju školu u Denveru 1955. Pohađala je napredne međunarodne studije na Univerzitetu Džons Hopkins, a doktorirala iz oblasti državnog prava i uprave na Univerzitetu Kolumbija. Počasni je doktor prava na Univerzitetima Vašington i Vinipeg.

Od 1976. do 1978. radila je kao glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija. Od 1978. do 1981, kao zaposlena u Beloj kući i u Nacionalnom savetu bezbednosti, Olbrajtova je bila važan službenik Karterove administracije, zadužen za uobličavanje propisa u spoljnoj politici.

Od 1981. do 1982 bila je član Međunarodnog centra „Vudro Vilson“, nakon međunarodnog konkursa na kome je učestvovala sa radom na temu uloge štampe u političkim promenama u Poljskoj ranih 1980-ih.

U istom periodu bila je i viši član Centra za strateške i međunarodne studije za sovjetska i istočnoevropska pitanja, gde je rukovodila istraživanjem razvoja događaja i trendova u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi.

Godine 1981, bila je predsednik novoosnovanog Centra za nacionalnu politiku, u čijem je osnivanju takođe učestvovala.

Godine 1982, postavljena je za profesora međunarodnih odnosa i direktora programa Žene u spoljnoj politici na Univerzitetu Džordžtaun. Bila je predavač na fakultetima za međunarodne odnose, američku spoljnu politiku, rusku spoljnu politiku, centralno- i istočnoevropsku politiku, a bila je nadležna i za razvoj i sprovođenje programa za unapređenje profesionalnih mogućnosti žena u diplomatiji. Za najboljeg predavača proglašavana je četiri puta. Pre nego što je postala državni sekretar, bila je član Klintonovog kabineta. I danas predaje na Univerzitetu Džordžtaun.

Ambasador pri Ujedinjenim nacijama[uredi | uredi izvor]

1980-ih godina Olbrajtova je postala glavni savetnik za spoljnu politiku američke Demokratske stranke. Za ambasadora pri Ujedinjenim nacijama postavljena je ubrzo po Klintonovoj inauguraciji.[5] Tokom tog mandata bila je u lošim odnosima sa generalnim sekretarom Butrosom Galijem.[11] „Bilo je to teško vreme, situacija je bila vrlo nejasna. Sa ove tačke gledišta sve je sasvim jasno“, izjavila je Olbrajtova u dokumentarnom filmu „Duhovi Ruande“.[12]

Bila je kritikovana i zbog svoje podrške sankcijama prema Iraku.[13]

Državni sekretar[uredi | uredi izvor]

Madlen Olbrajt je prva žena državni sekretar i, u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena Amerikanka, nije mogla da se nada predsedničkom položaju. Kao državni sekretar, Olbrajtova je osnažila veze SAD sa saveznicima, insistirala na demokratiji i ljudskim pravima i promovisala u svetu američku trgovinu i privredu, radne odnose i standarde očuvanja životne sredine.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni. Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?“

Godine 2000. Olbrajtova je postala jedan od najviših zapadnih diplomata koji se sreo sa komunističkim[traži se izvor] liderom Severne Koreje, Kimom Džong Ilom, za vreme zvanične posete toj zemlji.

Karijera posle 2001.[uredi | uredi izvor]

Mnogi su spekulisali da će Olbrajtova, nakon mandata u Stejt departmentu, možda nastaviti karijeru u češkoj politici. Češki predsednik Vaclav Havel otvoreno je pominjao mogućnost da ga Olbrajtova nasledi 2002. Prema nekim izvorima, Olbrajtova je bila polaskana ovakvim predlozima, ali je demantovala da je o tome ikad ozbiljno razmišljala.[14]

Olbrajtova je sada u bordu direktora Saveta za inostrane odnose. Takođe vanredno predaje diplomatiju na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.

Godine 2005. bila je specijalni gost jedne epizode TV serije „Gilmorove“ (igrala je samu sebe), kada se pojavila u snu glavne junakinje Rori kao njena majka.

Godine 2003. prihvatila je položaj u bordu direktora Njujorške berze, ali nije želela da ga obnovi 2005.

Dana 5. januara 2006. u Beloj kući učestvovala je na sastanku bivših sekretara odbrane i državnih sekretara, na kome se sa Bušovim saradnicima diskutovalo o američkoj spoljnoj politici. 5. maja 2006. u Belu kuću opet su pozvani bivši sekretari; ovog puta tema sastanka je bio Irak.

Olbrajtova je bila predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednik Trumanove fondacije za stipendiranje. Takođe je bila i kopredsednik Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih.

Optužba za mržnju prema Srbima[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2012. godine, tokom potpisivanja njene nove knjige „Praška zima“ u knjižari Neuloxor u Pragu, Olbrajtovoj je prišla grupa aktivista iz češke organizacije „Prijatelji Srba sa Kosova“ i umesto knjige, za potpis su joj stavljeni plakati sa fotografijama ubijenih Srba iz rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Olbrajt ih je oterala uz povike „odlazite, odvratni Srbi!“[15] Demonstranti su oterani, a policija je stigla na mesto događaja. Na Jutjubu je postavljen snimak incidenta.[16][17] Kasnije su demonstranti podneli tužbu protiv Olbrajtove, optužujući je za podsticanje etničke mržnje i nepoštovanja žrtava rata.[18][19]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umrla je 23. marta 2022. godine od posledica raka. U trenutku smrti je imala 84 godine.[20][21]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Često pravopisno nepravilno kao Medlin.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Madeleine Albright | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-27. 
  2. ^ „Allen Says He Embraces His Jewish Ancestry”. washingtonpost.com. Pristupljeno 02. 06. 2010. 
  3. ^ „For Albright and Rice, Josef Korbel Is Tie that Binds”. NPR. Pristupljeno 02. 06. 2010. 
  4. ^ Albright, Madeleine (2003). Madam Secretary: A Memoir. Miramax. str. 576. ISBN 0786868430. 
  5. ^ a b „Biography: Madeleine Korbel Albright”. Secretary.state.gov. Arhivirano iz originala 04. 02. 2016. g. Pristupljeno 02. 06. 2010. 
  6. ^ MJ LEE. „Albright memoir: Her secret past”. politico.com. Pristupljeno 24. 1. 2022. 
  7. ^ Jaweed Kaleem (27. 04. 2012). „Madeleine Albright Discusses Her Jewish Background And Her New Book, 'Prague Winter'”. huffpost.com. Pristupljeno 24. 1. 2022. 
  8. ^ Nast, Condé (2008-04-14). „A Conversation with Madeleine Albright”. Condé Nast Traveler (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-24. 
  9. ^ News, Time (2022-03-23). „United States: former Secretary of State Madeleine Albright, first woman to hold this position, is dead”. Time News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-24. 
  10. ^ „Svesna sam da mi ne verujete”. Glas javnosti. 18. 4. 1999. Pristupljeno 20. 10. 2022. 
  11. ^ Albright 2005.
  12. ^ „frontline: ghosts of rwanda”. PBS. 01. 04. 2004. Pristupljeno 02. 06. 2010. 
  13. ^ The mighty and the Almighty ... - Google Books. Pristupljeno 02. 06. 2010 — preko Google Books. 
  14. ^ „EUROPE | Albright tipped for Czech presidency”. BBC News. 28. 02. 2000. Pristupljeno 02. 06. 2010. 
  15. ^ „ODVRATNI SRBI: Ko je bila Medlin Olbrajt? Provela je detinjstvo u Beogradu, umrla mrzeći narod koji joj je spasao život (VIDEO)”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-24. 
  16. ^ Pratele Srbu na Kosovu (2012). Madeleine Albright in Prague: "Disgusting Serbs!" (na jeziku: češki). Prague, Palác Knih Luxor: YouTube: pratelesrbunakosovu. Korisna informacija se nalazi na: 1:00. Arhivirano iz originala 29. 10. 2019. g. Pristupljeno 2012-10-28.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  17. ^ „Madeleine Albright's scrap with pro-Serbian activists”. The Atlantic. 2012-10-29. Arhivirano iz originala 2017-10-12. g. Pristupljeno 2017-09-30. 
  18. ^ „Aktivistы v zaщitu serbov podali žalobu na Madlen Olbraйt // Pražskiй telegraf”. Arhivirano iz originala 2015-12-23. g. Pristupljeno 2015-12-22. 
  19. ^ Wirnitzer, Jan (2012-11-13). „Aktivisté dali trestní oznámení na Albrightovou kvůli "odporným Srbům"” (na jeziku: češki). iDnes. Arhivirano iz originala 2015-12-23. g. Pristupljeno 2015-12-22. 
  20. ^ CNN, Caroline Kelly. „Madeleine Albright, first female US secretary of state, dies”. CNN. Pristupljeno 2022-03-23. 
  21. ^ „Amerika: Preminula bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt - BBC News na srpskom - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-03-23. Pristupljeno 2022-03-24. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадлен_Олбрајт&oldid=27738492”