Marija Magdalena

Sveta Marija Magdalina
Pravoslavna ikona Marije Magdaline
Lični podaci
Datum rođenja	oko 10.
Mesto rođenja	Magdala (Judeja), Rimsko carstvo
Datum smrti	oko 70.
Mesto smrti	Efes (Turska), Rimsko carstvo
Svetovni podaci
Poštuje se u	pravoslavnoj crkvi katoličkoj crkvi anglikanskoj crkvi luteranskoj crkvi
Praznik	4. avgust
Obeležja	crveno uskršnje jaje i bočica od alabastera u kojoj se čuva eterično ulje smirne (miro)
Zaštitnik	apotekara, pokajnika, seksualnih radnika, preobraćenih u hrišćanstvo, Dominikanskog reda
Sporno	njen odnos sa Isusom

Marija Magdalina (ili Magdalena) − Blaga Marija bila je ranohrišćanska svetiteljka, učenica i pratilja Isusa Hrista, koja se smatra ravnom apostolima.

Prema zabeleškama sva četiri kanonska Jevanđelja, u kojima je po imenu pomenuta 12 puta (više od svih ostalih apostola), Marija je posvedočila Isusovom raspeću i njegovom vaskrsenju. Nadimak Magdalina trebalo bi, po mišljenju istoričara, da ukazuje na njeno poreklo, tj. na varoš Magdalu, na zapadnoj obali Galilejskog jezera, u tadašnjoj rimskoj provinciji Judeji.

Jevanđelje po Luki pominje Mariju kao jednu od žena koje su putovale sa Isusom, koja je pomagala njegov podvig vlastitim dobrima, ukazujući najverovatnije na njeno imućstvo. Luka kaže da je Magdalinu mučilo sedam zlih duhova (besova), od kojih ju je Isus oslobodio. Sva četiri Jevanđelja pominju je − ili kao usamljenu žensku figuru, ili kao jednu od nekolicine žena koje su bile uz Isusa za vreme njegovog pogubljenja. Kasniji gnostički spisi uvode Magdalinu kao jednu od centralnih biblijskih figura. Tako Jevanđelje po Tomi, Jevanđelje po Filipu, Dijalog Spasitelja i Pistis Sophia govore o posebnom odnosu između Marije i Hrista, u kome je ona bila njegov omiljeni učenik, apostol nad apostolima, ona koju je ljubio u usta i koja je najbolje razumela njegove reči. Otud ljubomora i ka njoj usmeren bes apostola Petra.

Prikazivanje Hristove sledbenice kao kurve počelo je 591. godine, kada je papa Grgur I stvorio kult kojim je Mariju Magdalinu, Mariju iz Betanije i neimenovanu grešnicu koja je oprala Isusove noge spojio u jednu osobu. Papina uskršnja propoved ostavila je te godine ljude u uverenju da je Marija Magdalina kurva koja se pokajala za svoje grehe. Istovremeno je stvorena srednjevekovna legenda o njenoj vanvremenskoj lepoti, kao i o njenom bogatstvu, stečenom u promiskuitetu. Tek 1969. godine papa Pavle VI razdvojio je zajedničko obeležje tri žene, ali je ideja o Magdalini kao prostitutki opstala u popularnoj kulturi.

Svetiteljka se proslavlja u katoličkoj, anglikanskoj, luteranskoj i pravoslavnoj crkvi. Godine 2016. papa Franja doneo je dekret kojim Mariju u liturgijskom obeležavanju uzdiže kao apsolutno ravnopravnu sa apostolima. U rimokatoličkim liturgijama Magdalina se otad navodi kao apostol nad apostolima, te je njen dan u kalendaru proglašen za versku svetkovinu. Pravoslavna crkva slavi je dva puta godišnje: najpre sa drugim ženama u Nedelji mironosica, pa zatim 4. avgusta, kao Svetu Mariju Magdalinu − Blagu Mariju.

U srpskom narodu uvreženo je verovanje da je Blaga Marija rođena sestra Svetog Ilije i Ognjene Marije, te zajedno sa njima spada u red plahovitih, ognjevitih svetaca, koji pale zemlju vatrom i gromovima.

Život

A, zatim, Isus putovaše kroz gradove i sela i objavljivaše i obznanjivaše dobru vijest o carstvu Božjem. Dvanaestorica bijahu s njim, i takođe žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalena, iz koje bijaše izišlo sedam zlih duhova, Jovana, žena Herodovog nadstojnika Huze, Suzana i mnoge druge koje ih pomagaše svojim dobrima.
— Jevanđelje po Luki

Kada su Isusa osudili i odveli na raspeće, pod krstom na Golgoti stajala je i Marija Magdalina, i gorko plakala zajedno sa Marijom, Isusovom majkom. Nakon Isusove smrti ona je tri puta posetila njegov grob. U jevanđelju se govori da kada je Hristos vaskrsao, ona ga je dva puta videla: jednom sama, a drugi put sa ostalim ženama. Marija je nakon razapinjanja Isusa otputovala u Rim, tužeći caru Tiberiju Pilata zbog njegove nepravedne osude Isusa Hrista. Njenu tužbu je car primio, i Pilata premestio iz Jerusalima u Galiju, gde je ovaj sudija u nemilosti carskoj i u teškoj bolesti preminuo. Po tom se vratila iz Rima u Efes kod Jovana Bogoslova, kome je pomagala u propovedanju jevanđelja. Sa velikom ljubavlju prema Isusu i sa velikom revnošću propovedala je ona jevanđelje svetu kao Hristov apostol.

Preminula je mirno u Efesu. Njene mošti su kasnije prenete u Carigrad. Blizu Getsimanskog vrta nalazi se ruski hram posvećen svetoj Mariji Magdaleni.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja 22. jula po julijanskom, a 4. avgusta po gregorijanskom kalendaru praznik Blaga Marija kao dan sećanja na Mariju Magdalinu.

Zanimljivosti

Šimun Milinović je pominje kao Mariju Mandalinu (Hrvatske uspomene iz Dalmacije, pp. 215.).

Vidi još

• Marija Magdalena (Pušća)
• Marija Magdalena (film)

Bibliografija

• Meyers, Carol L. (2000). Women in Scripture: A Dictionary of Named and Unnamed Women in the Hebrew Bible, the Apocryphal/Deuterocanonical Books, and the New Testament. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-70936-8. Pristupljeno 31. 7. 2022. 
• Thompson, Mary R. (1995). Mary of Magdala: Apostle and Leader. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-3573-8. Pristupljeno 31. 7. 2022. 

Spoljašnje veze

• (jezik: srpski) Marija Magdalina (prolog)
• (jezik: ruski) Marija Magdalena (days.pravoslavie.ru)
• (jezik: engleski) Marija Magdalena (katolička enciklopedija)
• (jezik: engleski) Legenda o Mariji Magdaleni Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2008) (Essenic Studies)
• (jezik: srpski) Svetica i grešnica („Večernje novosti“, 10. avgust 2009)