Metroon
Metroon ili Metrion (grčki: Μητρωον, Mētrō̂on ili Mētrō̂ion) bio je drevni grčki hram (svetilište) posvećen majci boginji (najčešće Kibeli, Demetri ili Rei), koji je pored ove funkcije bio i arhivska zgrada grada, repozitorijum zvaničnih zapisa. Među najpoznatije istražene Metroone u Grčkoj danas spadaju, turističkoj javnosti predstavljeni Metronooni u Atini i Olimpiji.
Atinski Metroon[uredi | uredi izvor]
Atinski Metroon u Agori imao je dve funkcije; funkciju svetilišta Majke Bogova i arhivska zgrade grada, u kojoj se čuvao repozitorij zvaničnih zapisa.
Ova građevina koja datira iz sredine 2. veka p. n. e. sagrađevina je u hellenističkom stilu. Sastojala se od četiri prostorije postavljene jedna pored druge, i predvorjea ispred koga je bila fasada sa četrnaest jonskih stubova.
Nejasan je tačan raspored predmeta i lokacija statue Majke Boginje urađena od strane vajara Agorakritosa, koju je opisao Pausanije.[1]
Olimpijski Metroon[uredi | uredi izvor]
Metroon u Olimpiji nalazio se ispod terase na kojoj su smeštene riznice i prostirao se u smeru istok - zapad u hramu Majke bogova. Građen je u dorskom stilu između 400. i 360. p. n. e. Imao je šest stubova na pročelju i začelju, i po 11 sa svake strane. Hram je bio dug 20,67, širok 10,62 i visoka 7,50 metara.
U rimskoj epohi u hramu su bile smeštene statue rimskih careva, među kojima se posebno isticala velika statua cara Avgusta, koja je danas izložena u Arheološkom muzeju Olimpije.
Od Metroona, uza zid terase sa riznicama, prema ulazu za stadion nalaze se poređane baze na kojima su nekada stajale bronzane statue Zevsa. Bilo ih je 16. Narod je statue nazivao zanesem (Zevs). Građene su novcem od kazni koje su plaćali takmičari ako bi prekršili pravila igara. Statue su postavljane ispred ulaza u stadion kao upozorenje svima koji učestvuju na igrama, kako je to bilo i zabeleženo elegijskom stihom na jednoj statui:
| „ | Olimpijska se pobeda ne postiže novcem već brzinom nogu i snagom tela. | ” |
Tek je na 98. olimpijskim igrama podignuto jprvih šest statua. Kao prvi takmičar koji se poslužio podmićivanjem spominje se Eupol Tesalije. Kažnjavan je i onaj koji je primao mito. Nakon Eupola, drugi kažnjeni takmičar bio je Atinjanin Kalip, koji se takmičio u petoboju na 112. olimpijskim igrama. Tada je podignuto novih 6 statua sa zapisanim elegijskom stihovima, koji nisu bili nimalo blaži od onih koji su govorili o kazni Eupola.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Agora Monument: Metroon”. Agora.ascsa.net. Pristupljeno 16. 7. 2017.
- ^ A. Juric, Grčka od mitova do antičkih spomenika, pp. 432—434.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- S. G. Miller: Old Metroon and old Bouleuterion in the classical Agora of Athens. In: Mogens Herman Hansen (Hrsg.): Studies in the ancient Greek polis. Stuttgart S. 133–156. 1995. ISBN 978-3-515-06759-1.
- T. L. Shear Jr.: Bouleuterion, Metroon, and the archives at Athens. In: Mogens Herman Hansen (Hrsg.): Studies in the ancient Greek polis. Stuttgart S. 157–190. 1995. ISBN 978-3-515-06759-1.
- P. Valavanis: Thoughts on the public archive in the hellenistic Metroon of the Athenian Agora. In: Athenische Mitteilungen 117 (2002), S. 221–255.
- Maria Xagorari-Gleißner: Meter Theon. Die Göttermutter bei den Griechen. Harrassowitz, Wiesbaden. 2008. ISBN 978-3-447-05986-2.
