Pređi na sadržaj

Мишоловка (драма)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mišolovka
Proslava jubileja 70 godina prikazivanja Mišolovke u malom Pozorištu Svetog Martina londonskog Vest Enda, januar 2023.
ScenarioAgata Kristi
UlogeRičard Atenboro, Šila Sim
Mesto premijerePozorište Vest End
ŽanrKriminalistički triler

Mišolovka (engl. The Mousetrap) je drama, kriminalistički triler Agate Kristi. Jedno je od svega nekoliko njenih dela originalno napisanih za izvođenje u pozorištu. Premijerno je izvedena u jednom od pozorišta londonskog Vest Enda, malom Pozorištu svetog Martina, 25. novembra 1952.[1] godine i na ovoj sceni se neprekidno igrala do 16. marta 2020, kada je izvođenje privremeno obustavljeno zbog pandemije kovida 19. Njeno igranje nastavljeno je 17. maja 2021. i bila je to predstava kojom je ovo pozorište izašlo iz pandemije. Mišolovka se smatra najdugovečnijom pozorišnom predstavom na svetu.[2] U pozorištu Pozorište svetog Martina Mišolovka je do 2022. godine igrana gotovo 29.000 puta i videlo ju je oko 10 miliona ljudi.[3] Od premijere do 2000. godine drama je prevedena na 24 jezika i izvedena u 44 zemlje sveta.[4]

Radnja ove složene detektivske priče (hudanit) ima neočekivan obrt na kraju (twist ending) i od gledalaca se tradicionalno traži da ga, po izlasku iz pozorišta, ne otkrivaju. Glumačka postava ima osam članova, a do 2012. godine u predstavi je igralo više od 400 glumaca.[5] Glavnu ulogu, detektiva Trotera, premijerno je igrao Ričard Atenboro, dok je njegova supruga Šila Sim igrala prva glavnu žensku ulogu - vlasnicu pansiona Moli Ralston.[5] Od premijere do danas jedan glumac se nije menjao — iako je umro 1999. godine, glas Derika Gajlera (Deryck Guyler) i dalje je prisutan kao glas spikera iz radio aparata.[6]

U Srbiji se Mišolovka, prema podacima Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, igra od 1959. godine.[7] Prvi put je igrana u somborskom Narodnom pozorištu, gde je premijera bila 31. decembra 1959.[8] Poslednji put se u profesionalnom pozorištu u Srbiji ova predstava igrala 90-ih godina, i to na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, gde je premijerno izvedena 23. marta 1995.[9] Od 2021. predstavu igra amaterska pozorišna trupa Artist. Predstava se igra za 16 osoba u jednoj predratnoj vili u centru Beograda.[10]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Arhivska fotografija učesnika jednog od prvih izvođenja predstave

Agata Kristi je brojne svoje romane adaptirala za izvođenje na sceni, ali je napisala samo nekoliko originalnih drama koje nisu za podložak imale prethodno objavljeni roman. Mišolovka je upravo jedna od tih drama.

Nastala je kao kratka radio-drama pod nazivom Tri slepa miša (Three Blind Mice), koju je Agata Kristi napisala kao rođendanski poklon kraljici Mariji, supruzi kralja Džordža V. Premijerno je emitovana 30. maja 1947.[11] Inspirisana je istinitim slučajem 12-godišnjeg Denisa O'Nila koji je umro 1945. godine, nakon što su on i njegov brat Terens pretrpeli ekstremno zlostavljanje u hraniteljskoj porodici.[12]

Na osnovu ove kratke radio-drame Agata Kristi kasnije je napisala kratku priču, a na osnovu nje dramu Mišolovka. Zanimljivo je da je autorka insistirala da se priča ne objavljuje sve dok se predstava ne prikaže u pozorištu Vest End. Agata Kristi je dala autorska prava, kao poklon za 17. rođendan,[4] svom unuku Metjuu Pričardu.[13]

Zašto je, među svim delima Agate Kristi, baš Mišolovka postigla ovako vanserijsku popularnost nije mogla da pretpostavi ni sama autorka. Priča se da je, kako bi odgonetnula tu „zagonetku”, često krišom dolazila na izvođenje predstave. Prema nekim procenama predstavu je do sada videlo više od deset miliona ljudi. U osam uloga do sada se smenilo oko tri stotine glumaca, jer niko nije mogao predugo da izdrži pritisak nastupanja iz večeri u veče, sedam dana u nedelji. Rekorderi su glumci Misi Monte (Mysie Monte) i Dejvid Rejven (David Raven) koji su punih jedanaest godina igrali svoje uloge gospođe Bojl i majora Metkafa. Godine 1999. glumačka postava je kompletno promenjena. Danas se glumačka podela menja jednom godišnje, uvek u novembru, kada se obeležava godišnjica prve izvedbe.[14]

Promena naslova[uredi | uredi izvor]

Pre Drugog svetskog rata u istom pozorištu igrana je druga predstava sa istim naslovom - Tri slepa miša.[a] Zbog britanskog zakona i uslova ugovora koje je Pozorište potpisivalo sa autorima predstava je morala biti preimenovana.[16] Predlog da se nazove Mišolovka dao je zet Agate Kristi, Entoni Hiks.[17]

Neočekivani obrt i tradicija tajnosti[uredi | uredi izvor]

Mišolovka je hudanit, složena detektivska priča koja se temelji na radnji u kojoj je glavni fokus na odgonetanju zagonetke ko je počinio zločin. Identitet ubice se otkriva u neočekivanom obrtu na kraju koji nije uobičajen za tradicionalnu formu hudanita, gde je kliše da detektiv rešava zločin i razotkriva preostale tajne zapleta. Po tradiciji, na kraju svake predstave od publike se traži da nikome izvan pozorišta ne otkrivaju identitet ubice, kako se kraj ne bi otkrio budućoj publici i time pokvario utisak, kompletan užitak napetosti i iščekivanja.[1]

Kršenje tajnosti[uredi | uredi izvor]

Agatu Kristi uvek je ljutilo kada se zapleti i raspleti njenih priča otkriju u recenzijama.[18] Godine 2010. njen unuk Metju Pričard, koji prima tantijeme za predstavu, rekao je da je bio „užasnut” kada je u Independentu saznao da je rasplet i kraj Mišolovke opisan u članku na Vikipediji na engleskom jeziku.[19][20] Ljubitelji književnog dela Agate Kristi poslali su nekoliko peticija Zadužbini Vikimedije, sa zahtevom da se iz članka izbaci ime ubice ili da ga bar u drugim izdanjima više na navode.[21]

Radnja drame[uredi | uredi izvor]

Radnja drame odvija se u velikom salonu pansiona Monksvel Menor u Berkširu. Vremenski je smeštena u „sadašnjost“ (kako ju je opisala sama autorka), što verovatno podrazumeva Englesku kakva je bila 50-ih godina, u vreme kada je drama nastala.[22][23]

Likovi[uredi | uredi izvor]

Jedna glumačka postava na kraju predstave
  • Moli Ralston - vlasnica pansiona Monksvel Menor i Džajlsova žena.
  • Džajls Ralston - Molin muž koji zajedno sa njom vodi pansion.
  • Kristofer Ren – Prvi gost koji stiže u pansion. Ren je hiperaktivan mladić koji se vrlo neobično ponaša. Priznaje da beži od nečega, ali odbija da kaže šta. Tvrdi da je ime dobio po Kristoferu Renu, engleskom arhitekti iz 17. veka.
  • Gospođa Bojl – Kritizerski nastrojena starija žena koja nije zadovoljna ničim što vidi oko sebe.
  • Major Metkaf – Penzionisan je iz aktivne vojne službe i o njemu se malo zna.
  • Gospođica Kensvel – Čudna, povučena, muškobanjasta mlada žena koja svima oko sebe priča o svom nesrećnom detinjstvu.
  • Gospodin Paravičini – Čovek nepoznatog porekla, koji se pojavljuje tvrdeći da mu se automobil prevrnuo u snežnom nanosu. Čini se da govori namerno izmenjenim akcentom i da je šminkom svoje lice učinio starijim.
  • Detektiv narednik Troter – detektiv. Dolazi tokom snežne oluje i ispituje vlasnike i goste.[b]
  • Glas na radiju – izvor vesti relevantnih za priču[24]

Od premijere do danas jedan glumac se nije menjao — iako je umro 1999. godine, glas Derika Gajlera (Deryck Guyler) i dalje je prisutan kao glas spikera iz radio aparata. Osim njega iz originalne izvedbe ostao je i jedan rekvizit — sat. Ostatak scenografije menjan je više puta, zbog dotrajalosti.[25]

Čin I[uredi | uredi izvor]

Prvi čin počinje ubistvom žene po imenu Morin Lajon, odigranim samo zvukom. Radnja se zatim seli u pansion Monksvel Manor, u kome vlasnica Moli Ralston, dok čeka dolazak gostiju, sluša radio prilog o ubistvu u Lionu.

Ubrzo stižu i očekivani gosti - neuredni Kristofer Ren, džangrizava gospođa Bojl, major Metkaf i na kraju muškobanjasta gospođica Kensvel. Iznenada se pojavljuje i tajanstveni gospodin Paravičini, tvrdeći da mu se automobil prevrnuo u snežnom nanosu.

Sutradan ukućani saznaju uznemirujuću vest da je pansion zavejana. Iz Berkširske policije telefonom najavljuju dolazak narednika Trotera. Bračni par Ralston, vlasnici pansiona, pitaju se čime su privukli pažnju policije.

Troter stiže na skijama, a major Metkaf otkriva da je telefonska linija u prekidu.

Troter objašnjava da je poslat u vezi sa ubistvom Morin Lajon. U priči koja je zasnovana na stvarnom slučaju Denisa O'Nila, ubijena žena i njen muž su maltretirali svoje troje usvojene dece, što je rezultiralo smrću najmlađeg. Bračni par je osuđen na zatvorsku kaznu. Muž je umro u zatvoru, dok je žena odslužila kaznu i puštena je na slobodu, ali je pronađena zadavljena. Policija sumnja da je ubica stariji preživeli dečak, koji bi sada imao dvadeset i dve godine.

Na mestu ubistva pronađena je sveska u koju je zapisana adresa pansiona Monksvel Menor i reči: „Tri slepa miša”. Istovremeno, na telu ubijene žene pronađena je cedulja sa natpisom: „Ovo je prvi“. Troter je došao da ispita vezu pansiona sa ubistvom i da li su stanovnici u opasnosti.

Dok Troter i Džajls Ralston obilaze kuću, major Metkaf otkriva da je gospođa Bojl bila jedna od sudija koji su decu dodelili hraniteljima. Gospođa Bojl to priznaje, ali poriče bilo kakvu odgovornost za tragediju koja se desila.

Kako veče odmiče, ukućani postaju nepoverljivi jedni prema drugima i otkriva se da je telefonski kabl presečen. Ubrzo Moli pronalazi gospođu Bojl udavljenu.

Čin II[uredi | uredi izvor]

Desetak minuta kasnije narednik Troter preuzima domaćinstvo i okuplja stanare u jednu prostoriju. Troter veruje da su njihovi životi i dalje u opasnosti i da bi se lako moglo dogoditi i treće ubistvo. Ispitujući kretanje prisutnih u vreme ubistva Troter zaključuje da su svi u tom trenutku bili sami i imali priliku da počine ubistvo. Džajls sumnjiči Rena.

Moli i Troter razvijaju i drugu teoriju - da je mrtvi dečak imao rođake i voljene koji bi mogli biti zainteresovani za osvetu. Na primer: otac, možda vojni narednik ili sestra mrtvog dečaka, koja bi sada bila mlada žena. Troter primećuje da bi otac mogao biti Metkaf ili Paravičini, sestra gospođica Kensvel ili Moli, a Džajls stariji dečak.

Moli ubrzo, u razgovoru sa Kristoferom Renom, saznaje da je on zapravo vojni dezerter koji se krije pod lažnim imenom. Ona mu priznaje da i ona beži od svoje prošlosti. Uprkos poverenju stvorenom između njih dvoje, Kristofer i Džajls sumnjaju jedan na drugog. Njihov sukob sprečava Paravičini koji otkriva da su Troterove skije nestale.

Troter ponovo okuplja ukućane kako bi proverio alibije koje su mu dali nakon ubistva gospođe Bojl. Ideja je da svi zajedno rekonstruišu ubistvo, pri čemu će svaki ukućanin glumiti tuđi alibi. Troter se nada da će, iako će većina alibija biti potvrđena, jedan biti nemoguć. Svaka osoba treba da ode na dodeljenu poziciju i ostane tamo dok ih Troter ne pozove nazad.

Nakon što se ukućani poslušno raziđu, Troter ostaje na trenutak sam na sceni, pre nego što pozove Moli. Primećuje da je sebe dovela u ekstremnu opasnost time što mu nije rekla da je bila učiteljica usvojene dece Koriganovih i da nije odgovorila na pismo koje joj je poslao mlađi dečak i u kojem je moli da ga spasi sa farme. Moli priznaje grešku, oseća grižu savesti, ali poriče odgovornost.

U tom trenutku nastaje neočekivani obrt, tokom koga se saznaje da je svako od ukućana bio u nekoj vezi sa ovim slučajem.[v][22]

Prijem kod kritike[uredi | uredi izvor]

Predstava Mišolovka je posle premijere naišla na mlak prijem kod kritičara i veoma različite kritike. Dok su ga jedni opisivali kao „osrednji komad“ sa likovima koji su „u potpunosti izgrađeni od klišea“,[26] drugi su bili nešto naklonjeniji, hvaleći dobro definisane likove i vešt zaplet.[27] Nekima se dopadala „atmosfera drhtave neizvesnosti“, ali su im smetali polovično definisani likovi.[28] Drugi su opet smatrali da se komad mogao svideti onima koji su uspeli da otkriju ubicu, dok bi ga ostali zaplet mogli smatrati „besmislenim i preopterećenim“.[29]

Publikacija[uredi | uredi izvor]

Drama Mišolovka je kao publikacija prvi put objavljena u mekom povezu 1954. godine i još uvek se štampa. U tvrdom povezu prvi put je objavljena 1978. (ISBN 0-396-07631-9). U Jugoslaviji je objavljena samo na slovenačkom jeziku 1961. godine.[30]

Pripovetka Tri slijepa miša je objavljena na hrvatskom jeziku 2006. godine, u istoimenoj zbirci pripovedaka, 11. knjizi u ediciji Izabrana djela Kraljice krimića. Originalno, na engleskom jeziku, ova kolekcija je prvi put objavljena 1950. godine.[31]

Mišolovka u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Predstava se u Beogradskom dramskom pozorištu igrala dva puta, 1960. i 1995.

U Srbiji je Mišolovka prvi put igrana u novogodišnjoj noći 1959/60. (31. decembra 1959) u somborskom Narodnom pozorištu[8] i šezdesetih godina igrana je u pozorištima širom Srbije (Sombor, Kragujevac, Vršac, Priština, Beograd, Zaječar, Kikinda, Zrenjanin, Užice,[32] Pirot i Subotica),[7] a zatim je interesovanje za ovu predstavu opalo. Kasnije je postavljana još tri puta: 1978. u Narodnom pozorištu u Užicu,[33] 1984. u Narodnom pozorištu u Pirotu[34] i 1995. u Beogradskom dramskom pozorištu.[9] Komad je imao velikog uspeha i uz veliko interesovanje publike igrao se nekoliko godina.[14]

Predstava Mišolovka se u Beogradskom dramskom pozorištu igrala dva puta — 1960. i 1995. godine.

Izvođenje 1960.[uredi | uredi izvor]

Mišolovka je prvi put igrana u Beogradu 1960. godine, u tadašnjem Savremenom pozorištu (kasnije transformisano u Beogradsko dramsko). Premijera je bila 19. decembra 1960. a prvu postavu činila su neka od najpoznatijih srpskih glumačkih imena: Branka Mitić (Moli Ralston), Mića Tatić (Džajls Ralston), Bata Paskaljević (Kristofer Ren), Mirjana Kodžić (gospođa Bojl), Žika Milenković (major Metkaf), Vera Ilić Đukić (gospođica Kensvel), Ljubomir Didić (Paravičini) i Đuza Stoiljković (detektiv Troter). Reditelj je bio Predrag Dinulović, a za muziku je bio zadužen Vartkes Baronijan.[35] Baronijan je radio muziku i za predstavu koja se sledeće godine igrala u Zaječaru, u Narodnom pozorištu Timočke krajine.[36]

Izvođenje 1995.[uredi | uredi izvor]

Predstava Mišolovka koja s u BDP-u igrala 1995. godine izazvala je veliku pažnju tadašnjih medija.[37] Premijera je odigrana 23. marta 1995. Predstavu je režirala Irena Ristić, tekst drame preveo Slobodan Selenić, a muziku je komponovala Isidora Žebeljan. U predstavi su glumili: Ana Sofrenović i Milica Zarić kao alternacija (Moli Ralston), Slobodan Beštić (Džajls Ralston), Filip Gajić (Kristofer Ren), Tatjana Lukjanova (gospođa Bojl), Božidar Bole Stošić (major Metkaf), Milena Pavlović Čučilović (gospođica Kensvel), Miodrag Milovanov (Paravičini) i Goran Šušljik (detektiv Troter).[9]

Mišolovka za 16 gledalaca[uredi | uredi izvor]

Od 2021. Mišolovku izvodi amaterska pozorišna trupa Artist.[38] Predstava se igra za 16 osoba u jednoj predratnoj vili u Takovskoj ulici u Beogradu. S obzirom na to da je broj gledalaca ograničen, na karte se čeka po nekoliko meseci, a moguće ih je kupiti samo na kraju meseca. Predstava se odvija u kući, glumci su sve vreme ispred i okolo publike, što gledaocima daje utisak da se nalaze u centru ove kriminalističke priče. U ovoj adaptaciji radnja je smeštena u porodicu Milojević.[39]

Filmske i televizijske verzije[uredi | uredi izvor]

Tolp, 1959. objavljeno je da će biti snimljena filmska verzija drame,[40][41] ali ona nikada nije realizovana. Filmska prava za Mišolovku kupljena su 1956, uz obavezu da film ne može da bude realizovan pre isteka roka od šest meseci po poslednjem izvođenju u Londonu.[4]

Bengalski autor Premendra Mitraje 1960. režirao je film Chupi Chupi Aashey (On tiho dolazi), zasnovan na radio-drami i kratkoj priči.[42]

Godine 1990. ruski režiser Samson Samsonov režirao je film Mišelovka u produkciji Mosfilma. Scenario je zasnovan na istoimenoj drami Agate Kristi.[43]

Tokom 2022. snimljen je britansko-američkom filmu Vidi kako trče (See How They Run). Radnja filma smeštena je u londonsko pozorište Ambasadors, glavni akteri su glumci koji igraju u drami Mišolovka, a zaplet se vrti oko ubistva jednog člana produkcijskog tima.[44][45]

Uticaj u savremenom društvu[uredi | uredi izvor]

Dugotrajnost na sceni obezbedila je predstavi Mišolovka popularnost kod turista iz celog sveta. Godine 1997. pokrenuta je dobrotvorna organizacija za pozorišno obrazovanje mladih Mousetrap Theatre Projects,[46] koja je kasnije prerasla u projekat Go Live Theatre.[47]

Mišolovka u Ginisovoj knjizi rekorda[uredi | uredi izvor]

Fenomeni iz ove predstave tri puta su ušli u Ginisovu knjigu rekorda:

  • Mišolovka je predstava koja se najduže neprekidno igra u jednom pozorištu.
  • Glumac Dejvid Rejven je za jedanaest godina ulogu majora Metkafa odigrao 4.575 puta.
  • Glumica Nensi Sibruk (Nancy Seabrooke) je tokom 15 godina sedela iza kulisa, kao alternacija, 6.240 puta.[1]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tri slepa miša je naslov popularne dečje pesmice[15]
  2. ^ Imena likova transkribovana su prema prevodu drame koji je Slobodan Selenić radio za isvedbu u Beogradskom dramskom pozorištu 1995. godine[9]
  3. ^ Apelujemo na buduće urednike ovog članka da poštuju zahtev ljubitelja književnog dela Agate Kristi[21] te da se rasplet Mišolovke u ovom članku ne otkriva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Nemojte odati ko je ubica čak i kada vas uhvate u mišolovku”. Medias Magazin. 25. 11. 2020. Pristupljeno 26. 1. 2024. 
  2. ^ „The Mousetrap History”. Agatha Christie's The Mousetrap. Pristupljeno 25. 12. 2023. 
  3. ^ „The Mousetrap: Agatha Christie's West End hit heads to Broadway after 70 years”. BBC. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  4. ^ a b v „Večna "Mišolovka"”. www.nin.rs. NIN - arhiva. 28. 12. 2000. Pristupljeno 2024-01-26. 
  5. ^ a b „The Mousetrap at 60: why is this the world's longest-running play?”. The Guardian. Pristupljeno 20. 7. 2022. 
  6. ^ „10 things you didn't know about the mousetrap - Reader's Digest”. www.readersdigest.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-09. 
  7. ^ a b „Muzej pozorišne umetnosti Srbije - Mišolovka”. teatroslov.mpus.org.rs. Pristupljeno 2024-01-26. 
  8. ^ a b „Mišolovka - Narodno pozorište u Somboru”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  9. ^ a b v g „Mišolovka - Beogradsko dramsko pozorište”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  10. ^ Blagojević, Nenad (2022-12-02). „Na karte za njihovu predstavu čeka se mesecima, igraju je u beogradskoj vili iz 19. veka, a u publici je samo 16 osoba”. Priče sa dušom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 
  11. ^ „10 things you didn't know about The Mousetrap”. The Telegraph. Pristupljeno 17. 12. 2022. 
  12. ^ „True story behind Agatha Christie's 'The Mousetrap' to be published”. The Independent. Pristupljeno 17. 12. 2022. 
  13. ^ Haining, Peter (1990). Agatha Christie – Murder in Four Acts. Virgin Books. str. 23. ISBN 978-1-8522-7273-9. 
  14. ^ a b Bačić, Bojana. „Najdugovečnija predstava na koju je krišom dolazila Agata Kristi: "Mišolovku" pogledalo deset miliona ljudi”. 24sedam. Pristupljeno 2024-01-26. 
  15. ^ „Three Blind Mice nursery rhyme music and lyrics”. Words for Life. Pristupljeno 2024-01-26. 
  16. ^ Saunders, Peter (1972). The Mousetrap Man. London: Collins. str. 118. ISBN 978-0-0021-1538-4. 
  17. ^ Morgan, Janet (1985). Agatha Christie, A Biography. Collins. str. 291. ISBN 978-0-0063-6961-5. 
  18. ^ Leach, Ben (29. 8. 2010). „Agatha Christie's family criticise Wikipedia for revealing Mousetrap ending”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 20. 10. 2010. 
  19. ^ Bignell, Paul; Matthew Bell (17. 9. 2010). „Wikipedia springs 'Mousetrap' ending”. The Independent. London. Arhivirano iz originala 18. 6. 2022. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  20. ^ Cohen, Noam (17. 9. 2010). „Spoiler Alert: Whodunit? Wikipedia Will Tell You”. The New York Times. Pristupljeno 29. 6. 2012. 
  21. ^ a b „60 godina Mišolovke”. seecult. 27. 11. 2011. Pristupljeno 26. 1. 2024. 
  22. ^ a b Christie, Agatha (1978). The Mousetrap and Other Plays. Dodd, Mead. str. 262. ISBN 978-0-3960-7631-5. 
  23. ^ „The Mousetrap by Agatha Christie on stage in London during 2021 and 2022”. thisistheatre.com. Pristupljeno 21. 4. 2022. 
  24. ^ „Mišolovka - Agata Kristi”. www.docsity.com. Pristupljeno 2024-01-25. 
  25. ^ „Agata Kristi - Mišolovka”. Agatha Christie EX-YU FanPage (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 
  26. ^ "'The Mousetrap': New Comedy-Thriller by Agatha Christie", The Manchester Guardian, 27 November 1952, p. 3
  27. ^ "Ambassadors Theatre", The Times, 26 November 1952, p. 12
  28. ^ Barber, John (26 November 1952). "Who Instead of How". The Daily Express. p. 3.
  29. ^ Trewin, J. C. (20 December 1952). "The World of the Theatre – The Plots Thicken". The Illustrated London News. p. 1044.
  30. ^ „Mišolovka”. COBISS+. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 2024-01-25. 
  31. ^ „Agata Kristi - Tri slepa miša i druge priče”. Agatha Christie EX-YU FanPage (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 
  32. ^ „Mišolovka (1961)”. uzickopozoriste.rs. Pristupljeno 2024-01-26. 
  33. ^ „Mišolovka - Narodno pozorište u Užicu”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  34. ^ „Mišolovka - Narodno pozorište u Pirotu”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  35. ^ „Mišolovka - Savremeno pozorište u Beogradu”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  36. ^ „Mišolovka - Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu Zoran Radmilović u Zaječaru”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  37. ^ „Muzej pozorišne umetnosti Srbije - Hemeroteka: Mišolovka”. teatroslov.mpus.org.rs. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 2024-01-26. 
  38. ^ „Mišolovka | Artisti”. artisti.rs. Pristupljeno 2024-01-26. 
  39. ^ N.J (2022-12-03). „Na karte za njihovu predstavu čeka se mesecima, igraju je u beogradskoj vili iz 19. veka, a u PUBLICI JE UVEK SAMO 16 OSOBA: "Imate utisak da ste u centru kriminalističke priče!"”. Blic.rs. Pristupljeno 2024-01-26. 
  40. ^ Nason, Richard (7. 10. 1959). „'Ben-Hur' To Race For 213 Minutes: Film Will Be Third Longest Shown – Small and Saville Planning 'Dear Spy'”. The New York Times. str. 47. 
  41. ^ Hopper, Hedda (1. 11. 1958). „Debbie Gets Chance For Real Dramatics”. The Washington Post. str. D13. 
  42. ^ Phukan, Vikram (4. 12. 2018). „Everyone loves an old-fashioned murder mystery”. The Hindu (na jeziku: engleski). Chennai. ISSN 0971-751X. Pristupljeno 20. 5. 2021. 
  43. ^ Saunders, Tristram Fane (18. 5. 2016). „10 things you didn't know about The Mousetrap”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. 
  44. ^ Donnelly, Matt (29. 7. 2021). „Star-Studded Searchlight Murder Mystery 'See How They Run' Reveals Full Cast, First Look Image”. Variety. Pristupljeno 3. 10. 2022. 
  45. ^ N'Duka, Amanda (10. 5. 2021). „'Gangs of London's Pippa Bennett-Warner Joins Saoirse Ronan In Tom George-Directed Murder Mystery Thriller From Searchlight Pictures”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 3. 10. 2022. 
  46. ^ "Mousetrap Theatre Projects – History" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016), Mousetrap Theatre Projects. 15 March 2012. Retrieved 1 December 2012.
  47. ^ „Our history - Go Live Theatre Projects” (na jeziku: engleski). 2022-12-20. Pristupljeno 2024-01-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишоловка_(драма)&oldid=27848964”