Odesa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Odesa
ukr. Одеса, rus. Одесса
Potěmkinovy schody.jpg
Potemkinove stepenice
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Ukrajina
OblastOdeška oblast
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2012.1.008.162 (procena)
Geografske karakteristike
Koordinate46°29′00″ SGŠ; 30°44′00″ IGD / 46.483333° SGŠ; 30.733333° IGD / 46.483333; 30.733333Koordinate: 46°29′00″ SGŠ; 30°44′00″ IGD / 46.483333° SGŠ; 30.733333° IGD / 46.483333; 30.733333
Vremenska zonaUTC+2 (EET), leti UTC+3 (EEST)
Ndm. visina40 m
Površina163 km2
Odesa na mapi Ukrajine
Odesa
Odesa
Odesa na mapi Ukrajine
Ostali podaci
GradonačelnikEduard Gurvic
Pozivni broj+380-48
Registarska oznakaBH
Veb-sajt
odessa.ua

Odesa (ukr. Одеса, rus. Одесса) grad je i najvažnija luka u Ukrajini na Crnom moru. Prema proceni iz 2012. u gradu je živelo 1.008.162 stanovnika.

Istorija[uredi]

Tokom 14. veka, oblast na obali Crnog mora između reka Dnjestar i Dnjepar se nalazila pod vlašću Velikog litvanskog vojvodstva. Tatari su u blizini današnjeg grada sagradili utvrđenje Hadži-bej, u kome su pored Tatara živeli i Grci. Godine 1765. Osmanlije su sagradili tvrđavu, Jeni-Dunja, na ovom mestu. Ruske trupe pod komandom španskog general-majora Hosea de Ribasa (rus. Осип (Иосиф) Михайлович Дерибас) su zauzele Odesu 14. septembra 1789. u Rusko-turskom ratu 1787—1792. Mirom sklopljenim u Jašiju (1792) oblasti istočno od Dnjestra su zvanično postale ruski posed.

Mapa Odese iz 1888.

Na ruševinama tvrđave Hadži-bej nastalo je rusko pomorsko utvrđenje. Ime Odesa se prvi put pominje januara 1795. Nije poznato zašto je odabrano ovo ime, ali verovatno postoje veze sa imenom drevnog grčkog naselja na ovom području. Grad se brzo razvio pod vlašću guvernera Vojvode od Rišeljea 1803–1814. Vojvoda je pobegao od Francuske revolucije i služio u vojsci Katarine Velike u borbama protiv Turaka. Njemu se pripisuje uređenje grada i gradske infrastrukture.

U Odesi je postojala brojna kolonija Srba doseljenih tokom 19. veka, među kojima su se naročito isticali veliko-kupci. Godine 1839. putopisac Joakim Vujić primećuje da su u tom gradu nakon Rusa, najbrojniji Srbi.[1] Srbi u Odesi su ispisali pozamašnu i impresivnu kulturno-nacionalnu hroniku o svom trajanju u tom multietničkom gradu.

Ruski vojni brod Knjaz Patjomkin od Tauride uplovio je 27. juna 1905. u luku Odesa da bi mornari učestvovali u gušenju generalnog štrajka u gradu (deo Ruske revolucije 1905). Mornari su odbili ovaj zadatak. Taj događaj bio je osnova za film Oklopnjača Potemkin.

U periodu 1819–1858. Odesa je bila slobodna luka. Za vreme Sovjetskog Saveza luka Odesa je bila glavna trgovačka luka države i pomorska vojna baza.

Odesu su posle dvomesečne opsade od 1941. do 1944. okupirale rumunske i nemačke trupe. U ovom periodu ubijeno je ili deportovano oko 60.000 stanovnika, najviše Jevreja. Naročito je bio surov masakr 23-25. oktobra 1941. Od ekspolozije u rumunskom glavnom vojnom štabu poginuo je 61 vojno lice, uključujući jednog generala. Jon Antonesku, vođa rumunskog fašističkog režima, dao je naređenje da se za svakog poginulog oficira strelja 200, a za svakog vojnika 100 Jevreja ili komunista. U masakru, koji je usledio, ubijeno je oko 30.000 Jevreja.[traži se izvor]

Od 2000, Odesa je ponovo postala slobodna luka i slobodna ekonomska zona na period od 25 godina.

Stanovništvo[uredi]

Prema proceni, u gradu je 2012. živelo 1.008.162 stanovnika.

Demografija
1979.1989.2001.2012.
1.046.133[2]1.115.371[2]1.029.049[2]1.008.162[2]

Kroz istoriju, stanovništvo Odese uvek je bilo nacionalno i konfesionalno mešovito. Ovde su pored Rusa živeli Jevreji, Ukrajinci, Grci, Rumuni, Arapi, Turci, Jermeni, Gruzini, Nemci, Francuzi, Srbi i mnoge druge nacije. O ovome svedoče imena bulevara: Francuski i Italijanski, i ulica: Grčka, Jevrejska, Arnautska. Uoči nemačke okupacije grada u leto 1941, Jevreji su činili oko 20 procenata stanovništva (u 19. veku i do 37%). Posle rata, mnogi preživeli Jevreji su emigrirali u Izrael.

Zajednička odlika svih stanovnika Odese je otvorenost prema svetu i gostoprimljivost. Danas je glavni jezik u uporebi u Odesi ruski, a manje ukrajinski.

Geografija[uredi]

Klima[uredi]

Klima Odese
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 15,1
(59,2)
18,6
(65,5)
24,1
(75,4)
29,4
(84,9)
33,3
(91,9)
35,6
(96,1)
39,3
(102,7)
38
(100)
32,4
(90,3)
30,5
(86,9)
26
(79)
16,3
(61,3)
39,3
(102,7)
Srednji maksimum, °C (°F) 2,2
(36)
2,7
(36,9)
6,6
(43,9)
13
(55)
19,5
(67,1)
24
(75)
27
(81)
26,5
(79,7)
21
(70)
15
(59)
8,4
(47,1)
3,7
(38,7)
14,1
(57,4)
Prosek, °C (°F) −0,5
(31,1)
−0,2
(31,6)
3,5
(38,3)
9,4
(48,9)
15,6
(60,1)
20
(68)
22,6
(72,7)
22,3
(72,1)
17,2
(63)
11,6
(52,9)
5,7
(42,3)
1,1
(34)
10,7
(51,3)
Srednji minimum, °C (°F) −2,8
(27)
−2,6
(27,3)
1
(34)
6,6
(43,9)
12,1
(53,8)
16,3
(61,3)
18,5
(65,3)
18,2
(64,8)
13,5
(56,3)
8,6
(47,5)
3,2
(37,8)
−1,2
(29,8)
7,6
(45,7)
Apsolutni minimum, °C (°F) −26,2
(−15,2)
−28
(−18)
−16,0
(3,2)
−5,9
(21,4)
0,3
(32,5)
5,2
(41,4)
7,5
(45,5)
7,9
(46,2)
−0,8
(30,6)
−13,3
(8,1)
−14,6
(5,7)
−19,6
(−3,3)
−28
(−18)
Izvor: Pogoda i klimat

Privreda[uredi]

Saobraćaj[uredi]

Partnerski gradovi[uredi]

Galerija[uredi]

Odessa's city hall.jpg Ukraina, Odessa - Opernый teatr 04.jpg Ukraina, Odessa - Svяto-Preobraženskiй kafedralьnый sobor 02.jpg Odessa arheological museum.JPG
Gradska kuća Opera i balet Saborna Crkva Svetog Preobraženja Arheološki muzej

Reference[uredi]

  1. ^ Joakim Vujić: "Putešestvije po Ungariji, Valahiji, Moldaviji, Besarabiji, Hersonu i Krimu", Beograd 1845.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Pristupljeno 10. 11. 2012. 


Spoljašnje veze[uredi]