Oliver Ivanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oliver Ivanović
Ivanović 2011. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1953-04-01)1. april 1953.
Mesto rođenjaRznić, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Datum smrti16. januar 2018.(2018-01-16) (64 god.)
Mesto smrtiKosovska Mitrovica, Srbija
NarodnostSrbin
Religijapravoslavac
UniverzitetUniverzitet u Prištini
Profesijainženjer mašinstva, ekonomista, političar[1]
Porodica
SupružnikMarina Ivanović
Politička karijera
Politička
stranka		Građanska inicijativa „Srbija, demokratija, pravda”[2] (2013—2018)
Socijaldemokratska partija (2001—2010)
Savez komunista Jugoslavije (1971—1990)
7. jul 2008 — 27. jul 2012.

Oliver Ivanović (Rznić, 1. april 1953 — Kosovska Mitrovica, 16. januar 2018) bio je srpski političar i ekonomista sa Kosova i Metohije.

Bio je državni sekretar u bivšem Ministarstvu za Kosovo i Metohiju od 2008. do 2012. godine[3] pod ministrom Goranom Bogdanovićem. Bio je član jedne manje srpske političke stranke, Socijaldemokratske partije i politički i humanitarni lider kosovsko-metohijskih Srba sa severa, uglavnom Kosovske Mitrovice. Bio je član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Bio je osnivač i predsednik Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda”, jedne od srpskih političkih stranaka koje su učestvovale na parlamentarnim i lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji nakon Briselskog sporazuma.

Ubijen je u atentatu 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici. Za njegovo ubistvo vlasti u Beogradu sumnjiče, kako je tadašnji ministar policije Bratislav Gašić rekao, jednog neimenovanog nemačkog državljanina. Nekoliko meseci kasnije, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić se javno izvinio Nemačkoj zbog Gašićevih reči. Istraživački novinari pisali kako je osumnjičeni povezan s kriminalnom grupom oko Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića i Veljka Belivuka.[4][5][6]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1. aprila 1953. godine od oca profesora istorije Bogdana i majke profesorke srpskog jezika i književnosti Olge u selu Rznić kod Dečana u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj Oblasti Narodne Republike Srbije, jedne od šest sastavnih autonomnih jedinica Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Završio je osnovnu školu, kao i mašinsko-tehničku stručnu srednju, u Titovoj Mitrovici (današnja Kosovska Mitrovica).[7] Njegova porodica je poreklom iz Crne Gore, iz plemena Kuči. Njegovi roditelji su nakon smrti, po njihovoj želji sahranjeni u Podgorici.[8]

Životni san kao mladića mu je bio da postane pilot, pa je postao pitomac prestižne Vojne akademije u Zagrebu, prestonici Socijalističke Republike Hrvatske. U Zagrebu je započeo ozbiljno treniranje karatea za vrijeme studija. Vrlo brzo postaje karate instruktor. Nakon tri godine studija, napušta zagrebačku vojnu akademiju nakon što mu je konstatovano da ima urođeni oštećen vid. Vraća se na Kosovo i pohađa i uspješno završava Mašinski fakultet u Mitrovici, ogranak Univerziteta u Prištini. Naknadno i apsolvira na Ekonomskom fakultetu u Prištini.

Paralelno sa studijima, nastavio je profesionalno usavršavanje svoje borilačke veštine, dobio nove pojaseve, i dostigao vrhunac kada je osvojio prvenstvo u karate takmičenju Kosova. Dobija i određeni međunarodni prestiž postavši počasni međunarodni karate sudija. Govorio je engleski, albanski i italijanski jezik.[7]

Živeo je u Kosovskoj Mitrovici, bio je oženjen Marinom i imao je četiri sina. Bio je velemajstor u karateu.[7]

Oliver Ivanović se od januara 2014. godine zajedno sa još četvoricom Srba nalazio u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, gde se teretio za navodni ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji 1999. i 2000. godine.[9] Optužnica je podignuta u novembru 2014. godine,[10] a suđenje je počelo 18. decembra 2014. godine.[11]

Zbog odbijanja da ga puste da se brani sa slobode Oliver Ivanović je 7. avgusta 2015. počeo štrajk glađu[12], dok je 14. avgusta zbog narušenog zdravlja prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici.[13] U februaru 2017. mu je ukinuta prvostepena presuda i naloženo je novo suđenje.[14] Potom je bio u kućnom pritvoru, a od aprila 2017. je određeno da se brani sa slobode.[15]

Lokalni izbori 2017. godine[uredi | uredi izvor]

Nakon što mu je u julu 2017. godine zapaljen lični automobil od strane nepoznatih počinilaca, Ivanović je izjavio da smatra da bi motiv mogao da bude njegovo političko delovanje.[16] U avgustu iste godine je supruga Ivanovića objavila na svom Tviter nalogu da je Oliver kandidat GI SDP-a za gradonačelnika Severne Kosovske Mitrovice.[17] Istog meseca je zapaljen auto i Dragiši Miloviću, koalicionom partneru i kandidatu za predsednika opštine Zvečan.[18][19]

Demokratska stranka je pružila podršku SDP-u i kandidaturi Olivera Ivanovića na lokalnim izborima, dok je Srpska lista u svom saopštenju navela da je ona jedina koja ima podršku vlasti iz Beograda, nazivajući podršku DS-a Ivanoviću „antisrpskom koalicijom” koja radi na slabljenju jedinstva Srba na Kosovu i Metohiji sa motivom mržnje prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, SNS-u ili Srpskoj listi.[20] Marko Đurić, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju i potpredsednik SNS-a, je 16. oktobra izjavio za „RTV Pink” da DS vodi tradicionalnu politiku razaranja srpskih interesa i naglasio da je Oliver Ivanović bio državni sekretar za vreme vlade DS-a. Istog dana je „RTV Pink” emitovala reklamni spot u kojem navodi da je Ivanović „15 dana plakao za svojim automobilom, da je nepošten čovek koji je izdao naše poverenje” i da ima podršku Prištine.[21]

Kandidaturu SDP-a i Ivanovića su podržali i Pokret slobodnih građana, Nova stranka, Pokret za promjene i Aleksandar Šapić.[22] Izbori su održani 22. oktobra i na njima je Ivanović osvojio 18,52% glasova, iza kandidata Srpske liste Gorana Rakića koji je pridobio oko 67% glasova.[23]

Atentat i smrt[uredi | uredi izvor]

Dana 16. januara 2018. u ranim jutarnjim časovima izvršen je atentat na Olivera Ivanovića ispred sedišta njegove stranke Građanska inicijativa „Sloboda, demokratija, pravda” u Kosovskoj Mitrovici od strane nepoznatih počinilaca.[24][25][26][27] Atentator je koristio oružje Zastava 70A sa prigušivačem, poznatiji kao duga devetka, iz koje je ispaljeno šest hitaca.[28] Nakon atentata Ivanović je prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici gde je preminuo.[29]Sahranjen je 18. januara 2018. u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Osumnjičene ubice i nalogodavci[uredi | uredi izvor]

Ivanovićeva grobnica u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Krajem marta 2022. godine, biznismen Boban Bogdanović rekao je da mu je prijatelj Aleksandar Gligorijević Puke, visokorangirani član Belivukove grupe „Principi” i saučesnik u ubistvu,[5] rekao da su u atentatu na Ivanovića učestvovale kriminalne grupe oko Zvonka Veselinovića i Veljka Belivuka. On je izjavio:

„Olivera Ivanovića je ubio Ljubomir Lainović, sin nekada žestokog novosadskog momka Branislava Lainovića. Čovek koji je organizovao njegov dolazak na Kosovo i pripremio logistiku je Milan Radoičić. Čovek koji je naredio je (Zvonko) Veselinović. To je ono što mi je rekao Aleksandar Gligorijević Puke.”[4]

Prema Bogdanovićevom svedočenju, Gligorijević je bio kurir, on je direktno dao novac Lainoviću po izvršenom ubistvu. Zvonko Veselinović[30] i Milana Radoičić[31] su kontoverzni biznismeni s Kosova i Metohije koji su sarađivali s Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom.[4] Docnije su i Gligorijević i Lainović ubijeni. Gligorijević je ubijen u unutrašnjem sukobu krimilnalne grupe Principi. Belivuk je okrivljen za Gligorijevićevo ubistvo.[4] Lainović je nestao nakon što je izvršio još jedan atentat, ovoga puta je ubio dvojicu pripadnika škaljarskog klana. Sumnja se da su ga „škaljarci” brutalno mučili pre nego što su ga ubili.[5] Dan posle objave Bogdanovićevog iskaza o umešanosti Veselinovića i Radoičića u atentatu, tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin je napao je Bogdanovića nazivajući ga „pacovom”.[32] Međutim, nešto posle Vulina, oglasila se i Ivanovićeva supruga Milena Popović koja je potvrdila Bogdanovićeve navode o osumnjičenima za ubistvo i da se to poklapa sa njenim saznanjima:

„Iako me samo ime navodnog ubice [Lainović] iznenadilo i priznajem da za njega nikada nisam čula, moram da kažem da se jedno ime poklapa iz Bogdanovićeve priče i onog što sam znala od Olivera i onoga što sam saznala posle njegovog ubistva. To ime je Milan Radoičić.”[33]

Ona je tada pozvala sve istražne organe da „ne žmure” na tvrdnje Bogdana Bogdanovića jer postoji više nezavisnih izvora koji tvrde isto:

„Ovo svedočenje najboljeg prijatelja ubijenog Aleksandra Gligorijevića otvara ponovo poglavlje koje se, čini mi se, svi trude da zatvore pre vremena i zato pozivam Tužilaštvo da ne žmuri na ovaj iskaz Bobana Bogdanovića. Da li ste vi sprega kriminala i uticajnih pojedinaca ili ste institucija koja se bori da očisti državu od kriminala? Pokažite konačno šta ste, da i mi znamo.”[33]

Ona je navela da je Radoičić „čovek kog je Oliver [Ivanović] označio kao nosioca moćne kriminalne strukture na severu Kosova” i da se upravo ubijeni Oliver Ivanović zalagao za borbu protiv organizovane kriminalne grupe Milana Radoičića:

„Među njima je vladalo otvoreno neprijateljstvo i to se nije tajilo. Ime Milana Radoičića uvek je s teskobom pominjano u našoj kući, naročito kada je Oliver [Ivanović] počeo da prima sve ozbiljnije pretnje. Nemojte se zavaravati, možda o tome Oliver više ne može da posvedoči, ali tu sam ja.”[33]

Godinu dana ranije, krajem juna 2021. godine, Milena Popović je demonstrativno napustila sednicu Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji na kojoj je govorio Aleksandar Vučić, jer je na sednicu došao i Milan Radoičić, čovek koga sumnjiči za ubistvo supruga Marine Ivanović.[34]

Juna 2023. godine, ministar unutrašnjih poslova Srbije i raniji čelni Bije Bratislav Gašić, izjavio je da srpska vlast zna ko je ubio Ivanovića, i da je u pitanju jedan neimenovani nemački državljanin,[35] što su vlasti Nemačke oštro demantovale.[36] U avgustu 2023. tadašnji predsednik Aleksandar Vučić se javno izvinio Nemačkoj zbog Gašićevih navoda.[37][38][39]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Sahranjen je 18. januara 2018. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[40][41][42] Sahrani su prisustvovali Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije i Marko Đurić, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.[43]

Nakon peticije Ivanovićevih partijskih kolega i simpatizer, na predlog odborničke grupe Srpska lista, Ivanović je dobio ulicu u naselju Bošnjačka mahala, u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.[44] Članovi SDP-a i porodice Ivanovića su naglasili da nije preimenovana ulica u kojoj je izvršen atentat, kako je traženo peticijom.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Republika Kosova: Azbučna lista poslanika u skupštini Kosova
  2. ^ „Srbija, demokratija, pravda” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 06. 02. 2021. 
  3. ^ Blic „Kriza na severu Kosova nauk za sve“, 25. 7. 2013, pristup 28.7.2013
  4. ^ a b v g KRIK.rs, Objavio/la (2022-03-29). „Prijatelj ubijenog Belivukovog saradnika: U ubistvu Olivera Ivanovića učestvovale Veselinovićeva i Belivukova grupa”. KRIK (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  5. ^ a b v „Veljin pucač i sin kriminalca: Ko je mladić kog optužuju za ubistvo Ivanovića”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2022-03-29. Pristupljeno 2022-03-29. 
  6. ^ „Prijatelj ubijenog Belivukovog saradnika: Lainović ubio Olivera Ivanovića, Veselinović naručilac”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  7. ^ a b v Medija centar: Oliver Ivanović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. јануар 2016)
  8. ^ Породица убијеног Оливера Ивановића сели у Београд
  9. ^ Mitrovica: Potvrđena optužnica protiv Olivera Ivanovića
  10. ^ Potvrđena optužnica protiv Ivanovića i četvoro Srba
  11. ^ Počelo suđenje Oliveru Ivanoviću: "Krivicu" izveli iz novinskih tekstova
  12. ^ Ivanović počinje štrajk glađu
  13. ^ Oliver u bolnici, odbijena žalba
  14. ^ Ново суђење Оливеру Ивановићу („Политика”, 16. фебруар 2017)
  15. ^ Мрвица правде за Оливера Ивановића („Политика”, 21. април 2017)
  16. ^ „Запаљен аутомобил Оливера Ивановића у Косовској Митровици (Н1, 28. јул 2017)”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  17. ^ „Оливер Ивановић кандидат за градоначелника Косовске Митровице (Н1, 22. август 2017)”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  18. ^ Горео аутомобил бившег председника општине Звечан (Мондо, 26. јул 2017)
  19. ^ Др Драгиша Миловић кандидат за градоначелника: Звечан није Колумбија (Коссев, 10. август 2017)
  20. ^ Српска листа: Јасно је ко чини антисрпску коалицију на изборима на КиМ Информер, 16. октобар 2017)
  21. ^ Национални дневник (Пинк, 16. октобар 2017)
  22. ^ Нова странка: Гласајте за Оливера Ивановића; Коссев, 19. октобар 2017)
  23. ^ „Ивановић: Противник ми била цела Влада Србије (Мондо, 23. октобар 2017)”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 29. 10. 2018. 
  24. ^ Упуцан Оливер Ивановић преминуо у болници
  25. ^ Преминуо Оливер Ивановић
  26. ^ „Ubijen Oliver Ivanović“, 16. 1. 2018, приступ 16.1.2018
  27. ^ Убијен Оливер Ивановић („Политика”, 16. јануар 2018)
  28. ^ Шта „дуга деветка” говори о избору убице („Политика”, 17. јануар 2018)
  29. ^ Реконструкција убиства Оливера Ивановића читав злочин одиграо се за мање од три
  30. ^ „Zvonko Veselinović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29. 
  31. ^ „Milan Radoičić”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-03-29. 
  32. ^ „Vulin: Bogdanović brutalno laže o ubistvu Ivanovića, podnosimo krivičnu prijavu”. N1 (на језику: српски). 2022-03-30. Приступљено 2022-03-30. 
  33. ^ а б в „Udovica Olivera Ivanovića: Jedno ime iz Bogdanovićevog iskaza se poklapa sa mojim saznanjima”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 08. 2022. г. Приступљено 2022-03-30. 
  34. ^ „Milena Popović napustila sednicu Skupštine o Kosovu zbog Milana Radoičića”. N1 (на језику: српски). 2021-06-29. Приступљено 2022-03-30. 
  35. ^ https://www.facebook.com/politikaonline. „Гашић: Знамо ко је убио Оливера Ивановића”. Politika Online. Приступљено 2023-06-21. 
  36. ^ „Ambasada Nemačke odbacuje optužbe Gašića da je ubica Ivanovića pod zaštitom ove zemlje - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-06-22. Приступљено 2023-06-26. 
  37. ^ „(VIDEO) Vučić se izvinio Nemačkoj zbog Gašića - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-08-23. Приступљено 2023-09-05. 
  38. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-23). „Vučić se izvinio Nemačkoj zbog Gašićeve izjave”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-09-05. 
  39. ^ „Vučić se izvinio Njemačkoj”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-09-05. 
  40. ^ Сахрањен Оливер Ивановић, грађани из целе Србије му одали почаст
  41. ^ Оливер Ивановић сахрањен у Алеји заслужних грађана („Политика”, 18. јануар 2018)
  42. ^ Уједињени у болу („Политика”, 18. јануар 2018)
  43. ^ Ану Брнабић савладале емоције, клечала на гробу Оливера Ивановића („Блиц”, 18. јануар 2018)
  44. ^ Oliver Ivanović dobio ulicu u severnom delu Mitrovice Архивирано на сајту Wayback Machine (30. avgust 2018)rs.n1info.com

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оливер_Ивановић&oldid=27695603”