Оливер Ивановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оливер Ивановић
Oliver Ivanović.jpg
Оливер Ивановић
Биографија
Датум рођења (1953-04-01)1. април 1953.
Место рођења Рзнић
Југославија
Датум смрти 16. јануар 2018.(2018-01-16) (64 год.)
Место смрти Косовска Митровица
 Србија
Религија православац
Супружник Милена Ивановић
Професија инжењер машинства, економиста, политичар[1]
Универзитет Универзитет у Приштини
Политичка
партија
Грађанска иницијатива „Србија, демократија, правда” (2013—2018)
Социјалдемократска партија (до 2010)
Савез комуниста Југославије (1971‒1990)
7. јул 2008. — 27. јул 2012.

Оливер Ивановић (Рзнић, 1. април 1953Косовска Митровица, 16. јануар 2018) био је истакнути српски политичар са Косова и Метохије, Република Србија. Био је државни секретар у бившем Министарству за Косово и Метохију од 2008. до 2012. године.[2] под министром Гораном Богдановићем. Био је члан једне мање српске политичке странке, Социјалдемократске партије и политички и хуманитарни лидер косовско-метохијских Срба са севера, углавном Косовске Митровице. Био је члан Координационог центра за Косово и Метохију. Био је оснивач и председник Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда”, једне од српских политичких странака које су учествовале на парламентарним и локалним изборима на Косову и Метохији након Бриселског споразума. Убијен је 16. јануара 2018. испред седишта његове странке у Косовској Митровици од стране непознатих починилаца.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. априла 1953. године од оца професора историје Богдана и мајке професорке српског језика и књижевности Олге у селу Рзнић код Дечана у Аутономној Косовско-Метохијској Области Народне Републике Србије, једне од шест саставних аутономних јединица Федеративне Народне Републике Југославије. Завршио је основну школу, као и машинско-техничку стручну средњу, у Титовој Митровици (данашња Косовска Митровица).[3] Његова породица је пореклом из Црне Горе, из племена Кучи. Његови родитељи су након смрти, по њиховој жељи сахрањени у Подгорици.[4]

Животни сан као младића му је био да постане пилот, па је постао питомац престижне Војне академије у Загребу, престоници Социјалистичке Републике Хрватске. У Загребу је започео озбиљно тренирање карате-a за вријеме студија. Врло брзо постаје карате инструктор. Након три године студија, напушта загребачку војну академију након што му је констатовано да има урођени оштећен вид. Враћа се на Косово и похађа и успјешно завршава Машински факултет у Митровици, огранак Универзитета у Приштини. Накнадно и апсолвира на Економском факултету у Приштини.

Паралелно са студијима, наставио је професионално усавршавање своје борилачке вештине, добио нове појасеве, и достигао врхунац када је освојио првенство у карате такмичењу Косова. Добија и одређени међународни престиж поставши почасни међународни карате судија. Говорио је енглески, албански и италијански језик.[3]

Живео је у Косовској Митровици, био је ожењен и имао је четири сина. Био је велемајстор у каратеу.[3]

Оливер Ивановић се од јануара 2014. године заједно са још четворицом Срба налазио у затвору у Косовској Митровици, где се теретио за наводни ратни злочин над цивилним становништвом на Косову и Метохији 1999. и 2000. године.[5] Оптужница је подигнута у новембру 2014. године,[6] а суђење је почело 18. децембра 2014. године.[7]

Због одбијања да га пусте да се брани са слободе Оливер Ивановић је 7. августа 2015. почео штрајк глађу[8], док је 14. августа због нарушеног здравља пребачен у болницу у Косовској Митровици.[9] У фебруару 2017. му је укинута првостепена пресуда и наложено је ново суђење.[10] Потом је био у кућном притвору, а од априла 2017. је одређено да се брани са слободе.[11]

16. јануара 2018. у раним јутарњим часовима извршен је атентат на Оливера Ивановића испред седишта његове странке Грађанска иницијатива „Србија, демократија, правда” у Косовској Митровици од стране непознатих починилаца.[12][13][14][15] Атентатор је користио оружје Застава 70А са пригушивачем, познатији као дуга деветка, из које је испаљено шест хитаца.[16] Након атентата Ивановић је пребачен у болницу у Косовској Митровици где је преминуо.[17]

Сахрањен је 18. јануара 2018. године, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[18][19][20]

На предлог одборничке групе Српска листа одборници, Ивановић је добио улицу у насељу Бошњачка махала, у Северној Косовској Митровици.[21]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Република Косова: Азбучна листа посланика у скупштини Косова
  2. ^ Блиц „Криза на северу Косова наук за све“, 25. 7. 2013, приступ 28.7.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Медија центар: Оливер Ивановић Archived 20160130145205 at www.medijacentar.info Error: unknown archive URL
  4. ^ Породица убијеног Оливера Ивановића сели у Београд
  5. ^ Mitrovica: Potvrđena optužnica protiv Olivera Ivanovića
  6. ^ Potvrđena optužnica protiv Ivanovića i četvoro Srba
  7. ^ Počelo suđenje Oliveru Ivanoviću: "Krivicu" izveli iz novinskih tekstova
  8. ^ Ivanović počinje štrajk glađu
  9. ^ Oliver u bolnici, odbijena žalba
  10. ^ Ново суђење Оливеру Ивановићу („Политика”, 16. фебруар 2017)
  11. ^ Мрвица правде за Оливера Ивановића („Политика”, 21. април 2017)
  12. ^ Упуцан Оливер Ивановић преминуо у болници
  13. ^ Преминуо Оливер Ивановић
  14. ^ „Ubijen Oliver Ivanović“, 16. 1. 2018, приступ 16.1.2018
  15. ^ Убијен Оливер Ивановић („Политика”, 16. јануар 2018)
  16. ^ Шта „дуга деветка” говори о избору убице („Политика”, 17. јануар 2018)
  17. ^ Реконструкција убиства Оливера Ивановића читав злочин одиграо се за мање од три
  18. ^ Сахрањен Оливер Ивановић, грађани из целе Србије му одали почаст
  19. ^ Оливер Ивановић сахрањен у Алеји заслужних грађана („Политика”, 18. јануар 2018)
  20. ^ Уједињени у болу („Политика”, 18. јануар 2018)
  21. ^ Oliver Ivanović dobio ulicu u severnom delu Mitrovicers.n1info.com

Спољашње везе[уреди]