Оливер Ивановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оливер Ивановић
Oliver Ivanović.jpg
Оливер Ивановић
Биографија
Датум рођења (1953-04-01)1. април 1953.
Место рођења Рзнић
Југославија
Датум смрти 16. јануар 2018.(2018-01-16) (64 год.)
Место смрти Косовска Митровица
 Србија
Религија православац
Супружник Милена Ивановић
Професија инжењер машинства, економиста, политичар[1]
Универзитет Универзитет у Приштини
Политичка
партија
Грађанска иницијатива „Србија, демократија, правда” (2013—2018)
Социјалдемократска партија (до 2010)
Савез комуниста Југославије (1971‒1990)
7. јул 2008. — 27. јул 2012.

Оливер Ивановић (Рзнић, 1. април 1953Косовска Митровица, 16. јануар 2018) био је истакнути српски политичар са Косова и Метохије, Република Србија. Био је државни секретар у бившем Министарству за Косово и Метохију од 2008. до 2012. године.[2] под министром Гораном Богдановићем. Био је члан једне мање српске политичке странке, Социјалдемократске партије и политички и хуманитарни лидер косовско-метохијских Срба са севера, углавном Косовске Митровице. Био је члан Координационог центра за Косово и Метохију. Био је оснивач и председник Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда”, једне од српских политичких странака које су учествовале на парламентарним и локалним изборима на Косову и Метохији након Бриселског споразума. Убијен је 16. јануара 2018. испред седишта његове странке у Косовској Митровици од стране непознатих починилаца.

Биографија[уреди]

Рођен је 1. априла 1953. године од оца професора историје Богдана и мајке професорке српског језика и књижевности Олге у селу Рзнић код Дечана у Аутономној Косовско-Метохијској Области Народне Републике Србије, једне од шест саставних аутономних јединица Федеративне Народне Републике Југославије. Завршио је основну школу, као и машинско-техничку стручну средњу, у Титовој Митровици (данашња Косовска Митровица).[3] Његова породица је пореклом из Црне Горе, из племена Кучи. Његови родитељи су након смрти, по њиховој жељи сахрањени у Подгорици.[4]

Животни сан као младића му је био да постане пилот, па је постао питомац престижне Војне академије у Загребу, престоници Социјалистичке Републике Хрватске. У Загребу је започео озбиљно тренирање карате-a за вријеме студија. Врло брзо постаје карате инструктор. Након три године студија, напушта загребачку војну академију након што му је констатовано да има урођени оштећен вид. Враћа се на Косово и похађа и успјешно завршава Машински факултет у Митровици, огранак Универзитета у Приштини. Накнадно и апсолвира на Економском факултету у Приштини.

Паралелно са студијима, наставио је професионално усавршавање своје борилачке вештине, добио нове појасеве, и достигао врхунац када је освојио првенство у карате такмичењу Косова. Добија и одређени међународни престиж поставши почасни међународни карате судија. Говорио је енглески, албански и италијански језик.[3]

Живео је у Косовској Митровици, био је ожењен и имао је четири сина. Био је велемајстор у каратеу.[3]

Оливер Ивановић се од јануара 2014. године заједно са још четворицом Срба налазио у затвору у Косовској Митровици, где се теретио за наводни ратни злочин над цивилним становништвом на Косову и Метохији 1999. и 2000. године.[5] Оптужница је подигнута у новембру 2014. године,[6] а суђење је почело 18. децембра 2014. године.[7]

Због одбијања да га пусте да се брани са слободе Оливер Ивановић је 7. августа 2015. почео штрајк глађу[8], док је 14. августа због нарушеног здравља пребачен у болницу у Косовској Митровици.[9] У фебруару 2017. му је укинута првостепена пресуда и наложено је ново суђење.[10] Потом је био у кућном притвору, а од априла 2017. је одређено да се брани са слободе.[11]

Локални избори 2017. године[уреди]

Након што му је у јулу 2017. године запаљен лични аутомобил од стране непознатих починиоца, Ивановић је изјавио да сматра да би мотив могао да буде његово политичко деловање.[12] У августу исте године је супруга Ивановића објавила на свом Твитер налогу да је Оливер кандидат ГИ СДП-а за градоначелника Севернe Косовскe Митровицe.[13]

Демократска странка је пружила подршку СДП-у и кандидатури Оливера Ивановића на локалним изборима, док је Српска листа у свом саопштењу навела да је она једина која има подршку власти из Београда, називајући подршку ДС-а Ивановићу „антисрпском коалицијом” која ради на слабљењу јединства Срба на Косову и Метохији са мотивом мржње према председнику Србије Александру Вучићу, СНС-у или Српској листи.[14] Марко Ђурић, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију и потпредседник СНС-а, је 16. октобра изјавио за „РТВ Пинк” да ДС води традиционалну политику разарања српских интереса и нагласио да је Оливер Ивановић био државни секретар за време владе ДС-а. Истог дана је „РТВ Пинк” емитовала рекламни спот у којем наводи да је Ивановић „15 дана плакао за својим аутомобилом, да је непоштен човек који је издао наше поверење” и да има подршку Приштине.[15]

Избори су одржани 22. октобра и на њима је Ивановић освојио 18.52% гласова, иза кандидата Српске листе Горана Ракића који је придобио око 67% гласова.[16]

Атентат и смрт[уреди]

16. јануара 2018. у раним јутарњим часовима извршен је атентат на Оливера Ивановића испред седишта његове странке Грађанска иницијатива „Србија, демократија, правда” у Косовској Митровици од стране непознатих починилаца.[17][18][19][20] Атентатор је користио оружје Застава 70А са пригушивачем, познатији као дуга деветка, из које је испаљено шест хитаца.[21] Након атентата Ивановић је пребачен у болницу у Косовској Митровици где је преминуо.[22]

Сахрањен је 18. јануара 2018. године, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[23][24][25] Сахрани су присуствовали Ана Брнабић, председница Владе Србије и Марко Ђурић, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију.[26]

Након петиције Ивановићевих партијских колега и симатизера, на предлог одборничке групе Српска листа, Ивановић је добио улицу у насељу Бошњачка махала, у Северној Косовској Митровици.[27] Чланови СДП-а и породице Ивановића су нагласили да није преименована улица у којој је извршен атентат, како је тражено петицијом.[28]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Република Косова: Азбучна листа посланика у скупштини Косова
  2. ^ Блиц „Криза на северу Косова наук за све“, 25. 7. 2013, приступ 28.7.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Медија центар: Оливер Ивановић Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 30, 2016) (на језику: енглески)
  4. ^ Породица убијеног Оливера Ивановића сели у Београд
  5. ^ Mitrovica: Potvrđena optužnica protiv Olivera Ivanovića
  6. ^ Potvrđena optužnica protiv Ivanovića i četvoro Srba
  7. ^ Počelo suđenje Oliveru Ivanoviću: "Krivicu" izveli iz novinskih tekstova
  8. ^ Ivanović počinje štrajk glađu
  9. ^ Oliver u bolnici, odbijena žalba
  10. ^ Ново суђење Оливеру Ивановићу („Политика”, 16. фебруар 2017)
  11. ^ Мрвица правде за Оливера Ивановића („Политика”, 21. април 2017)
  12. ^ Запаљен аутомобил Оливера Ивановића у Косовској Митровици (Н1, 28. јул 2017)
  13. ^ Оливер Ивановић кандидат за градоначелника Косовске Митровицие (Н1, 22. август 2017)
  14. ^ Српска листа: Јасно је ко чини антисрпску коалицију на изборима на КиМ Информер, 16. октобар 2017)
  15. ^ Национални дневник (Пинк, 16. октобар 2017)
  16. ^ Ивановић: Противник ми била цела Влада Србије (Мондо, 23. октобар 2017)
  17. ^ Упуцан Оливер Ивановић преминуо у болници
  18. ^ Преминуо Оливер Ивановић
  19. ^ „Ubijen Oliver Ivanović“, 16. 1. 2018, приступ 16.1.2018
  20. ^ Убијен Оливер Ивановић („Политика”, 16. јануар 2018)
  21. ^ Шта „дуга деветка” говори о избору убице („Политика”, 17. јануар 2018)
  22. ^ Реконструкција убиства Оливера Ивановића читав злочин одиграо се за мање од три
  23. ^ Сахрањен Оливер Ивановић, грађани из целе Србије му одали почаст
  24. ^ Оливер Ивановић сахрањен у Алеји заслужних грађана („Политика”, 18. јануар 2018)
  25. ^ Уједињени у болу („Политика”, 18. јануар 2018)
  26. ^ Ану Брнабић савладале емоције, клечала на гробу Оливера Ивановића („Блиц”, 18. јануар 2018)
  27. ^ Oliver Ivanović dobio ulicu u severnom delu Mitrovicers.n1info.com
  28. ^ [https://www.blic.rs/vesti/politika/anu-brnabic-savladale-emocije-klecala-nad-grobom-olivera-ivanovica-foto/f57t3gy Оливер Ивановић добио улицу, али не ону тражену иницијативом (Н1, 29. август 2018)]

Спољашње везе[уреди]