Operacija Mačva

Operacija Mačva
Deo Drugog svetskog rata u Jugoslaviji
Vreme 24. septembar – 9. oktobar 1941. Mesto oblast Mačve i Šapca Ishod Pobeda Vermahta, masovni zločini nad civilnim stanovništvom
Sukobljene strane
NOPO Jugoslavije Četnički odredi JV	Nemački Vermaht NDH Mađarska Vlada narodnog spasa
Komandanti i vođe
Nebojša Jerković kapetan Dragoslav Račić	general Franc Beme
Uključene jedinice
Mačvanski partizanski odred, Cerski četnički odred	342. pešadijska divizija
Jačina
2.000	40.000

Nemačka vojska pali sela po Mačvi.

Operacija Mačva ili Operacija čišćenja luka Sava - Drina je bila velika nemačka operacija protiv ustaničkog žarišta u oblasti Mačve i Šapca, tokom ustanka u Srbiji 1941. godine.

Operacija je trajala od 26. septembar do 10. oktobar 1941. godine. Nemci su za operaciju odvojili znatne snage i provodili je sa besprimernom surovošću i bezobzirnošću. U svom nastupanju 342. pešadijska divizija Vermahta pregazila je partizane i četnike koji su im se našli na putu, bezobzirno uništavajući civilno stanovništvo.

Bio je to uvod u operacije poznate pod nazivom prva neprijateljska ofanziva.

Pozadina

Glavni članci: Ustanak u Srbiji 1941. i Bitka za Šabac 1941.

Dok su ustaničke snage napadale Šabac i držale Mačvansku Mitrovicu u blokadi, Nemci su vršili pripreme za svoju prvu ofanzivu u Srbiji i dovukli jake snage prema Šapcu i Mitrovici. 13. septembra 1941. godine zapovednik nemačkih oružanih snaga na Jugoistoku, feldmaršal Vilhelm List, poslao je telegram nemačkoj vrhovnoj komandi o uznemiravajućem razvoju situacije u Srbiji i zahteva energične mere. Predlaže „čvrsto i jedinstveno vođenje operacija“ kao i da sva izvršna vlast, uključujući i komandovanje nemačkim trupama, bude objedinjena u jednom čoveku. Kao najpogodniju ličnost za to predlaže generala pešadije Franc Bemea koji je „odličan poznavalac prilika na Balkanu“. On kaže:

Za izvođenje borbenih operacija ni u kom slučaju nisu dovoljne nemačke snage u Srbiji, pa ni dovođenje ojačanog 125. pešadijskog puka... Stoga sam prisiljen, iako sam svestan opšte situacije, da predložim hitno dodeljivanje najmanje jedne efikasne operativne divizije pojačane tenkovima.

Franc Beme, „opunomoćeni general za Srbiju“.

Na ovaj zahtev, Hitler odgovara naredbom od 16. septembra 1941. godine:

»1) Stavljam u dužnost zapovedniku oružane sile na Jugoistoka general-feldmaršalu Listu da uguši ustanički pokret na prostoru Jugoistoka. Pre svega radi se o tome da se u srpskoj oblasti osiguraju saobraćajne linije i objekti važni za nemačku ratnu privredu, a potom da se najoštrijim merama za duže vremena uspostavi poredak...

2) Za sve vreme sprovođenja ovih zadataka stavljaju se sve vojne jedinice, koje se nalaze u krajevima ustanka i one koje će se naknadno dovesti, pod komandu komandanta XVIII arm(ijskog) korpusa generala pešadije Böhmea. Jedino on ima izvršnu vlast u krajevima ustanka, u duhu uputstva zapovednika oružane sile na Jugoistoku.

3) Vrhovna komanda vojske uputiće na srpsku teritoriju, sem daljih posadnah trupa (isto kao i u Hrvatskoj), najpre jednu pešadijsku diviziju, oklopne železničke vozove i trofejne tenkove, a izvršiće pripreme za dovođenje, u slučaju potrebe, još jedne divizije, čim takva jedna bude slobodna na Istočnom frontu...«

General Franc Beme „opunomoćeni general za Srbiju“ izdao je 24. septembra 1941. godine „Zapovest za čišćenje luka Save“, koji predviđa uništavanje naselja i stanovništva:

Sva lica koja učestvuju u borbi ma u kom vidu, imaju se smatrati za gerilce i kao takve tretirati.

Imaju se spaliti sva naselja iz kojih se, ili iz čije se okoline puca na nemačke trupe, ili u čijoj se blizini bude našlo oružje ili municija.

Sve muško stanovništvo od 15—60 god(ina) pohvatati i za prvi mah uputiti u sabirne logore za zarobljenike koje će urediti' divizija. Ono će se docnije upotrebiti po otsecima za radove, naročito za sečenje kukuruza po poljima duž drumova, kao i za prikupljanje letine.

Celokupno žensko stanovništvo od prvog dana koristiti za iste radove ili prisiliti za druge radove.

Po naročitom naređenju imaju se zarobljenici otpraviti u naročite koncentracione logore severno od Save koje će ustrojiti zapovednik Srbije; žensko stanovništvo potisnuti prema jugu ka Ceru, a sela i salaše spaliti, čuvajući pri tome prikupljenu žetvu.

Sva stoka ima se stalno prikupljati u tovare koje će urediti divizija neposredno na obema obalama Save.

Beme je za cilj operacije odredio posedanje Šapca.

Tok operacije

Posedanje Šapca

Zločin Nemaca u Šapcu 1941.

Nemci su na prostoru Šapca, Sremske i Mačvanske Mitrovice imali 342. pešadijsku diviziju sastava: 687, 688. i 689. pešadijski puk, 342. artiljerijski puk, 342. izviđački bataljon i druge prištapske i dopunske jedinice. Uz to su bili pojačani bataljonom 100. tenkovske brigade i sa oko 20 štuka. Nemci su imali oko 40 000 vojnika. Brojni odnos nemačkih snaga prema partizanskim bio je 20:1 u korist Nemaca.

Šabac je zatvoren za svaki civilni saobraćaj od početka akcije do daljeg naređenja, a dolazak u Šabac trebalo je sprečiti oružjem. Beme je odobrio da se muškarcima prilikom hvatanja i sprovođenja dozvoli da ponesu ogrtač, ćebe, porciju s kašikom i svoju hranu, a novac i ostali predmeti da se oduzmu. Prethodno je stanovništvu Šapca, okupljenom lupanjem u doboše i kante na pojedinim mestima u gradu, saopšteno nemačko naređenje, da se svi muškarci od 14 do 70 godina iskupe na određenim mestima, radi prijavljivanja okupacionim vlastima; ko ne dođe i ne prijavi se — biće ubijen kao odmetnik. U isto vreme su nemački vojnici u pratnji ustaša, folksdojčera i belogardejaca počeli od periferije grada da vrše pretres, ulicu po ulicu, kuću po kuću. Pri tome su izvršili mnogobrojna ubistva, ne samo muškaraca, nego i žena i dece, palili kuće, pljačkali i pustošili. Opljačkano je, spaljeno i porušeno 780 domova. Ubijeno je oko 50 lica. Uhvaćeno je oko 4.000 ljudi, koji su privremeno smešteni u sabirni logor zapadno od šabačkog mosta.

„Pri posedanju hemijske fabrike nije se naišlo na neprijatelja, a isto tako u početku ni pri pretresu fabričke kolonije. Sa prikrivene poljane južno i jugozapadno od kolonije neprijatelj je u 16,00 č. otvorio živu puščanu vatru na trupe u koloni, na koju je odgovoreno jakom artiljeriskom, protivtenkovskom, mitraljeskom i puščanom vatrom. Sad držimo Šabac, hemijsku fabriku i koloniju; akcija će se sutra produžiti".

— Nemački izveštaj o toku operacije

Odmah po prijemu izveštaja 342. divizije o čišćenju Šapca general Beme je poslao izveštaj feldmaršalu Listu:

„Bezobzirnim merama protiv glavne ustaničke oblasti u luku Save ponovo je vraćen ugled nemačke oružane sile. Stvoren zastrašujući primer... Šabac se od 24. IX „raseljava".

Po izveštajima Štaba 342. divizije sopstveni gubici trupe bili su 5 ranjenih i 1 „folksdojčer" ubijen. Stanovnika Šapca, prema nemačkim izvorima, ukupno je streljano 47, a 4.410 uhapšeno. U borbama oko Šapca i u povlačenju poginulo je i ranjeno preko 50 partizana.

Krvavi marš

Glavni članak: Krvavi marš

Nemci i ustaše sprovode narod Šapca u koncentracioni logor.

Do 26. septembra 342. divizija je ustrojila koncentracioni logor kod sela Jarka u Sremu. Na kraju sela, levo od puta Šabac — Ruma, jedna čista poljana ograđena je bodljikavom žicom, sa nekoliko kula-osmatračnica na uglovima, na kojima su bili postavljeni stražari sa mitraljezima. Šapčani su postrojeni u kolonu po 5 i usiljenim maršem sprovedeni za Jarak. Put od 23 kilometra pređen je za 4 časa, te je skoro cela kolona, a, naročito začelje, prešla ovaj put u trku. Nemački vojnici i ustaše-sprovodnici kolone išli su na kolima, konjima ili biciklima. Iznemogle, bolesne i nesposobne Šapčane, koji su padali od umora ili zaostajali, eprovodnici su usput sve poubijali. Posle višednevnog mučenja žeđu, glađu i batinanjem, Nemci su „raseljene" Šapčane vratili u Šabac 30. septembra, ali ponovo u logor u šabačkoj južnoj kasarni. Meštani sela Jarka su izdejstvovali kod komande koncentracionog logora da pohapšenim Šapčanima mogu pružiti pomoć. Voda, koju su im seljaci iz Jarka na kolima donosili od 28. septembra, bila je namučenim ljudima dragocena kao krv, kao sam život.

Čišćenje Mačve

U petak, 26. septembra, manji delovi 342. divizije su oko 16 časova krenuli u napad u cilju nasilnog izviđanja iz Šapca, prema Majuru i Tabanoviću, dok je eskadrila štuka bombardovala i mitraljirala Bogosavac, Varnu, Culjković, Slatinu, Vranjsku i kotu 105 južno od Šapca. Usput su imali manje sukobe sa borcima Mačvanskog odreda.

U nedelju, 28. septembra, nemačka 342. pešadijska divizija, ojačana tenkovskim jedinicama, uz podršku avijacije, otpočela je „čišćenje luka Save“. Oko pet časova ujutru eskadrila od 12 „štuka" prvi put je nadletela partizanske položaje oko Mačvanske Mitrovice i sela Salaš Noćajski, Noćaj i Zasavicu. Ista eskadrila nadletala je u nekoliko navrata put Šabac — Prnjavor, bombardovala i mitraljirala sela na drumu, zatim Lipolist, Bogosavac i Pocerski Dobrić. Bombardovanjem su nanesene velike materijalne štete i izazvan užasan strah i pometnja u selima. Stanovništvo se razbeglo u polja i šume, noseći malu decu i nešto najneophodnijih stvari. U ranu zoru iz Rume je krenuo operativni deo Štaba 342. divizije i u 6,15 časova stigao u Šabac. Tačno u 6,45 časova, neposredno iza prvih talasa avijacije, pošle su u napad grupe 698. i 699. puka, u više pravaca. Sa tenkovima na čelu jedinice 698. puka udarile su pravcem Kamičak — Tabanović. Posle prodora 698. puka u Tabanović, jedna kolona se odvojila i od Majurskih livada udarila preko polja Belajevca prema Štitaru. U „maloj hronici" Štitara zapisano je da je neka partizanska jedinica vodila borbu s Nemcima ispred Štitara i da je „tom prilikom uništen jedan nemački tenk", a takođe i u izveštaju 342. divizije stoji da su ustanici pružili otpor kod Štitara.

Zakopavanje streljanih civila u Šapcu 1941.

Treći bataljon 698. puka, koji je tog jutra predao obezbeđenje Šapca 2. bataljonu 750. puka, imao je zadatak da zauzme Majur. Iza motorizovane prethodnice, jedna četa 3. bataljona uputila se preko Kamička prema Majuru. Ispred seoskog raskršća čelni motocikli i tenk naleteli su na minu. Motocikl je odleteo u vazduh, a tenk oštećen. Po sećanju Pavla Micića, neke četničke i partizanske jedinice pružile su Nemcima otpor kod majurskog groblja i tu su „u borbi sa njima (Nemcima) izginuli mnogi četnici i mnogi partizani".

Nemačka kolona, sa oko 20 tenkova na čelu, iza kojih je nastupala pešadija, izbila je oko 10 časova pred selo Slepčević, u pravcu ulice koja od druma Loznica — Šabac produžava pravo na istok. Neke jedinice Cerskog četničkog odreda takođe su odstupale pred neprijateljem od majurskog groblja i Livada u pravcu Slepčević — Duvanište. Vukošićka četa Cerskog četničkog odreda je odstupala do Duvaništa i tu je imala prvo puškaranje s Nemcima". I četnici su se u toku dana povukli na Cer. U odstupanju od Majura do Slepčevića, i posle borbe u Slepčeviću, pojedinci i manje grupe partizana iz četa Mačvanskog bataljona odvajali su se i povlačili u raznim pravcima. Neki su napuštali Odred i odlazili da traže svoje porodice. Prvog dana akcije čišćenja Mačve jedinice 342. divizije dostigle su i zaposele sela na izlomljenoj liniji: Ravnje — Radenković — Glušci — Uzveće — Ševarice — M. Pričinović — Belotić — Duvaiište — Bogosavac — Jevremovac.

Posle dva i po dana akcije, Štab 342. divizije konstatovao je da je poduhvat u operativnom smislu bio udarac u prazno:

„Prema izjavama zarobljenika, a što potvrđuju i zaplenjene komunističke zapovesti, neprijatelj se već pre nekoliko dana povukao k jugozapadu, pri čemu je izvukao hranu i zlostavljao stanovništvo.“

1. oktobra nemačke jedinice 342. divizije ušle su u Badovince, Dublje i Drenovac. 2. oktobra, delovi 699. puka prodrli su u Čokešinu, 3. oktobra u Novo Selo a 4. oktobra u Petkovicu i Belu Reku, ali su u tim selima samo vršili „čišćenje" i vraćali se u Prnjavor i Lipolist. Štab divizije je zaključio da je 4. oktobra „poduhvat Mačva" završen. Posle toga su trupe ostale na dotadašnjem smeštajnom prostoru i vršile čišćenje teritorije sve do 10. oktobra.

Posledice

Glavni članci: Sastanak u Divcima i Operacija Užice

Vidi još

• Bitka za Šabac 1941.
• Krvavi marš
• Ustanak u Srbiji 1941.