Операција Дунавски вилењак

С Википедије, слободне енциклопедије
Операција Дунавски вилењак
Део Другог светског рата
Време:7. — 17. септембар 1944.
Место:Дунав
Исход: самопотапање немачке флоте
Сукобљене стране
 Нацистичка Немачка  Румунија
 Совјетски Савез
 ЈВуО
Команданти и вође
Паул Зиб

Операција Дунавски Вилењак је представљала неуспешан покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда у септембру 1944. године.

Када је у лето 1944. Црвена армија у Јаши-кишињевској офанзиви сломила немачки отпор у Бесарабији и Румунија прешла на страну анти-хитлеровске коалиције, ситуација за немачку црноморску флоту је постала очајна. Зато су покушали да изврше пробој, уз пратњу борбене групе Ре на јужној обали Дунава и 92. моторизоване гренадирске бригаде са румунске стране.

У покушају повлачања, део немачке флоте под командом контраадмирала Паула Зиба, је имао велике губитке и стотине погинулих против Румуна код Чернаводе и Калафата и са српске стране од јединица ЈВуО предвођених командантом 8. групе јуришних корпуса пуковником Велимиром Пилетићем. Пилетић је разменио официре за везу са румунском армијом и уговорио заједнички напад на немачку ратну флоту.Румунске јединице су запоседале леву а јединице ЈВуО десну обалу Дунава и тако дочекали Немце. Када су немачки бродови стигли до Ђердапске клисуре, увидели су да је даљи пробој немогућ. Одлука да се флота потопи је донесена јер су и Совјетске јединице почеле да стижу до Дунава. Потапање је вршено 7. септембра код Прахова и 14. и 16/17. септембра код Брзе Паланке.[1]

Неколико бродова је извађено после рата и служили су у речној флотили ЈНА. Међутим, већина бродова са неексплодираним експлозивним средствима још увек лежи на дну Дунава и отежава пловидбу Дунавом у периоду ниског водостаја.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Potopili brodove zbog četnika”. Građanin (на језику: српски). 03. 10. 2014. Приступљено 03. 04. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]