Битка за Шабац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка за Шабац
Део Другог светског рата у Југославији
Време:22. септембра - 24. септембар 1941.
Место:Србија, Мачва, град Шабац
Резултат:

Победа немачког Вермахта

  • Немци су после битке, у знак одмазде за губитке извршили ратни злочин над српским цивилима, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве
Сукобљене стране
Југословенска војска у отаџбини ЧОЈВ
Народноослободилачка војска Југославије НОПОЈ
Трећи рајх Нацистичка Немачка
Хрватска Усташе
Команданти и вође
Драгослав Рачић
Небојша Јерковић
?
Јачина
Церски четнички одред снаге 2.500 бораца и Мачвански партизански одред са 250 бораца 1.000 војника посадних немачких трупа, а од 24. септембра 342. немачка дивизија ојачана хрватским војним снагама, артиљерија и авијација

Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра 1941. године између четника и Немаца током Другог светског рата за време Трећег српског устанка. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Четничке снаге опколиле су Шабац и покушавали су током више напада да заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утвђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, тиме су избегли потпуно опкољавање од четника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра 1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена хрватским усташама прелази мост преко Саве и разбија четнички обруч, који почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.

Позадина[уреди]

Четници су на почетку устанка онеспособили и затворили главне путеве који воде из Шапца и Ваљева према унутрашњост Подриња, после чега су кренули у офанзиву. Четници су затим напали Немце у мањим местима, ослободили су Лозницу 31. августа 1941. године, затим рудник Зајачу и Завлаку, Бању Ковиљачу, Крупањ, Богатић и Мачванску Митровицу. Средином септембра 1941. године цело Подриње и Мачва били су ослобођени од Немаца, осим града Шапца (18.000 становника). Када је донета одлука о нападу на Немце у Шапцу, четници су већ држали под опсадом Немце у Ваљеву. Немци су током августа и септембра били и дефанзиви у односу на српске устанике, али и пре четничког напада на њихове снаге у Шапцу они су планирали велику офанзиву на устаничку територију како би повратили контролу над Србијом.

Четничке снаге пред битку[уреди]

Церски четнички одред имао је око 2.500 бораца, под командом капетана прве класе Драгослава Рачића. У саставу Церског четничког одреда налазио се 1. батаљон, под командом капетана прве класе Миливоја Ковачевића, 2. батаљон, под командом капетана прве класе Милорада Чупића, 3. батаљон, под командом капетана прве класе Станимира Васића, 4. батаљон, под командом Милутина Миловића, Јуришна чета (вод смрти), под командом резервног поднаредника Милана Пушића, Митраљеску чету под командом потпоручника Боре Теодоровића. Четници су располагали и са батеријом хаубица калибра 100 mm. Мачвански партизански одред имао је око 250 бораца, под командом Небојше Јерковића.

Немачке снаге пред битку[уреди]

Немци су у Шапцу имали око 1.000 војника, који су били утврђени у фабрици Зорка, млину Јединство и имали су више митраљеских гнезда постављених на главним раскрсницама и на самим прилазима граду. Немци који су се налазили у граду очекивали су сваког часа појачање од својих и хрватских снага из правца Срема. Генерал Франц Беме издао је наредбу још 21. септембра 1941. године да им 342. немачка пешадијска дивизија заједно са хрватским снагама дође у помоћ из Срема.

Битка[уреди]

Командант Драгослав Рачић одржао је конференцију са својим официрима 19. септембра 1941. године у селу Маове, на коме је договорено прегруписавање снага ради напада на Шабац. Партизански вођа Небојша Јерковић је присуствовао састанку у Маови и одлучио је да своје снаге (250 бораца) стави под команду Драгослава Рачића. На тој конференцији почетак напада на Шабац договорен је за 22. септембра 1941. године у 23 часа увече. Напад на Шабац је почео када је дат знак испаљивањем топовске гранате са Бећиног Брда, испод села Јевремовца, 22. септембра 1941. године, један час пред поноћ. Почео је свеопшти напад на град затварањем свих прилаза граду.

Први батаљон под командом капетана Миливоја Ковачевића био је посео десно крило од града све до реке Саве, извршили су рушење пруге РумаШабац, напредовали су до града и заузели положаје на линији Електрична централа – Доњошорска школа, њихови делови у снажном јуришу дошли су до самог центра града, али су их Немци снажним дејством брзо одсекли од своје главнине. Међутим, четници су заузели фабрику Зорка, која је била је добро утврђена, нанели су им губитке и заробили 10 Немаца. Други батаљон под командом капетана Чупића вршио је напад на град у линији ослоњен са десне стране на 1. батаљоном, а са леве на 3. батаљон. Командант 3. батаљона капетан Васић вршио је напад ослоњен на десно са 2. Батаљоном, а са леве стране на 4. батаљон. Командант 4. батаљона поручник Миловић десним крилом био је наслоњен на 3. батаљон, а са леве Мачвански партизанским одредом. Јуришна чета (вод смрти) под командом наредника Пушића извршила је напад на немачке бункере, бацајући бомбе и бензинске боце. Због лоше координације између четника и партизана, 4. батаљона и Мачванског партизанског одреда, затварање прилаза мосту на Сави није успело, Немци су тај потез бранили због очекиваног појачања из правца Срема. Четници су предузели нови напад на град 23. септембра, на најјаче немачко утврђене, млин Јединство, који су Немци жестоко бранили, четнички напад није успео.

Немачке снаге у граду су током 23. септембра добиле подршку од авијације, која је бомбардовала положаје четника и артиљерију која је дејствовала из правца Срема. Командант Рачић наредио је свеопшти демонстративни напад свих батаљона, да би делови одреда који су продрли у град се извукли на време. У ноћи 23. и 24. септембра, партизани извлаче своје снаге са фронта и упућују се у дубину слободне територије у правцу реке Јадар, и даље према ужичком крају. Пред зору 24. септембра све је јаче угрожавано лево крило 4. Батаљона, које се нашло на удару немачки снага. У три часа по подне реку Саву прелази 342. дивизија, ојачана са хрватским усташама и услед дејства авијације и артиљерије разбија опсаду. Командант Рачић издаје налог за повлачење из града у првацу планине Цер, четничке снаге одступиле су под борбом и на падинама Цера заузели одбрамбене положаје. Немачка казнена експедиција извршила је ратни злочин према српском цивилном становништву, због губитака које су претрпјеле од четника стрељали су 2.100 грађана Шапца и Мачве.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • С. Живановић, Трећи српски устанак, књига друга, 131-158.
  • Душан Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића, 21-28.
  • Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, први том, Уна прес, Београд, 2005.