Пролећна офанзива (1944)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пролећна офанзива
Део Другог светског рата
Време:25. април19. јун 1944.
Место:јужно Поморавље, источна и западна Македонија
Резултат: победа Народноослободилачке војске Југославије
Сукобљене стране
НОВЈ Трећи рајх Немачки Вермахт
Бугарска Краљевина Бугарска
Албанија Бали Комбетар
Укључене јединице
1. македонско-косовска бригада
3. македонска бригада
Косовски партизански одред
6. јужноморавска бригада
7. јужноморавска бригада
Трећи рајх 1. брдска дивизија
Трећи рајх 297. брдска дивизија
Бугарска 14. дивизија
Бугарска 15. дивизија
Бугарска 17. дивизија
Бугарска 29. дивизија
Бугарска 13. пук
Бугарска 41. пук

Пролећна офанзива је назив за војне операције које су на простору Македоније и јужног Поморавља покренуле немачке снаге против јединица НОВ Македоније и јужноморавских јединица НОВ Србије у раздобљу од 25. априла до 19. јуна 1944. године.

Позадина[уреди]

С наглим развојем Народноослободилачког покрета у Македонији 1943. и 1944. године, македонске јединице појачале су офанзивна дејства на бугарско-немачке посаде и на комуникације у Македонији, при чему је успостављена непосредна и чврста теренска веза са јужноморавским јединицама Главног штаба НОВ и ПО Србије.[1]

Да би уништили НОВ Македоније и ослободили комуникације у Македонији и јужном делу Србије, Немци су предузели офанзиву за коју су у пуној мери искористили бугарске и албанске јединице, те остале квислиншке јединице.

Офанзива[уреди]

У источној Македонији офанзива је почела 30. априла 1944. године у којој су учествовале јединице 14, 17. и 29. бугарске дивизије, 13. бугарски пук из Ћустендила, 41. бугарски пук који се враћао из Грчке и немачке посадне јединице из источне Македоније, и трајала је све до 19. јуна 1944. године.[1]

Непосредно пред почетак офанзиве, Трећа македонска ударна бригада и Косовски партизански одред су 24. априла 1944. ослободили Кратово. Трећа македонска, Косовска, 6. и 7. јужноморавска бригада успешно су одолевале пуних 20 дана концентричним нападима 14, 17. и 29. бугарске дивизије које су биле појачане знатним снагама из Бугарске. После пробоја непријатељског обруча на Кривој Реци 20. маја, 3. македонска бригада, један батаљон Шесте и један батаљон Косовске бригаде предузели су као Осоговска група офанзивна дејства преко планине Осогово и Плачковице кроз источну Македонију на Омару, Голаку, Струмичком Риду, Малинској Планини, Беласици, Круша планини и низу других места, и 15. јуна поновно стигле у рајон КумановоВрање.[1]

У западној Македонији, офанзива је започела 28. априла, а завршила 16. јуна 1944. године. У њој су биле ангажоване албанске квислиншке снаге, немачке снаге из састава 297. и 1. брдске дивизије у јачини око једне дивизије и јединице 15. бугарске дивизије.

Прва македонско-косовска бригада је два месеца, готово сваког дана, водила тешке борбе код Завоја, Велмеја, Извора, Лукова и низа других места са далеко надмоћнијим снагама. Упркос томе, успела је да врати под своју контролу слободну територију у западној Македонији (Дебарца).[1]

Последице[уреди]

Непријатељске снаге током офанзиве у источној и западној Македонији нису испуниле свој циљ, уништење НОВ Македоније. Напротив, слободне територије су проширене, а створена је и нова слободна територија на подручју Брегалнице.[1]

После ове офанзиве, у Македонији је био формиран низ нових бригада, а августа 1944. и прва дивизија у Македонији, 41. македонска дивизија НОВЈ.[1] Такође су били обезбеђени и услови за организовање Првог заседања АСНОМ-а, које се одржало 2. августа 1944. године.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Историјски атлас ослободилачког рата народа Југославије. Војноисторијски институт ЈНА, Београд 1952, 29. стр.