Нишки инцидент

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили инцидент из 1096. године, погледајте чланак Инцидент у Нишу 1096..
Нишки инцидент
Део Другог светског рата у Југославији

Споменик изгинулим црвеноармејцима у "Нишком инциденту" 7. новембра 1944. године
Време7. новембар 1944.
Место
ваздушни простор изнад Ниша
УзрокПогрешан обострани утисак да су на другој страни Немачки авиони
Сукобљене стране
 САД  СССР
 Народноослободилачка војска Југославије
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Кларенс Т. "Curly" Едвинсон Совјетски Савез Александар Колдунов
Совјетски Савез Григориј Котов †
Јачина
27 P-38 Лајтнинг ловачка авиона Највероватније 2 групе Јак-3 ловачка авиона
Совјетске и Партизанске копнене јединице
Жртве и губици
од 3 до 7 P-38 авиона, од којих је један принудно слетео
2 погинула		 од 3 до 4 Јак-3 авиона
неколико уништених возила
31 погинулих
37 рањених

Нишки инцидент је назив за оружани сукоб између савезничких снага, Црвене армије и америчке авијације. Овај инцидент се догодио 7. новембра 1944. године, убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије. Изненада је авијација Сједињених Америчких Држава напала град Ниш, а потом напала и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш-Алексинац.

Последице овог напада су неколико десетина мртвих и рањених међу војницима, али и међу цивилима. Материјална штета је такође била значајна. Убрзо је настала ваздушна борба и оборена су три америчка и три совјетска авиона. Званична верзија америчких војних власти је да је дошло до грешке и пријатељске ватре.

После ослобођења Ниша[уреди | уреди извор]

Ниш је ослобођен 14. октобра 1944. и у њему су смештене команде јединица НОВЈ и Црвене армије. Црвена армија се спремала за наставак напредовања ка Београду долином Мораве и већа количина војске и возила је премештана ка северу. На аеродрому у Нишу је присутна авијација 707. совјетског пука, а у Нишу је била команда 13. корпуса НОВЈ под командом пуковника Љубе Вучковића.

Међутим у то доба се приближавала 27-ма годишњица Октобарске социјалистичке револуције и за 7. новембар је планирана велика свечана парада која је требало да се одржи на градском тргу у Нишу и на коме је требало да учествују Мома Марковић, Бранко Поповић, високи совјетски официри, чланови бугарске, совјетске и енглеске војне мисије. Обзиром да се тек ослободио Ниш и да су биле присутне многе војне јединице, планирана је војна парада. Говори истакнутих политичара су одржани, али парада није одржана до краја како је планирано.

Напади и бомбардовање[уреди | уреди извор]

Према сведочењу комесара града Ниша Бранка Поповића, током параде су се над градским тргом појавили непознати ловци и почели да митраљирају. Претпоставило се да је грешка, па један руски авион полетео са аеродрома, долетео близу непознатог авиона, окренуо крила и показао петокраку. Руски авион је измитраљиран и он је пао, пилот је погинуо. Тада узлећу други совјетски авиони и настаје потера на небу.

Дугачка колона моторних возила Црвене армије, 6. гардијског стрељачког корпуса, се кретала у правцу Алексинца када је два пута надлетела група од по 12 авиона ловаца. Црвеноармејци су препознали америчке авионе и махали су црвеним заставама и белим пешкирима, међутим авиони су изненада почели да митраљирају колону и прве бомбе падају око 12 и 25. Колона је убрзо била прекривена густим димом и пламеном. У командном возилу је убијен генерал Котов, командант корпуса, а погинули су и мајор Наумов, начелник штаба корпуса, и мајор Назаров, помоћник начелника. Укупно 32 мртва и 37 рањених црвеноармејаца.

Поред совјетских жртава било је погинулих и међу припадницима Народно-ослободилачке војске Југославије. Возило штаба 47. српске дивизије је нападнуто на путу Ниш-Сталаћ и погинуо је возач. Командант дивизије и заменик су преживели. Касније је у извештају XIII корпусу НОВЈ пријављено уништавање локомотиве на прузи и погибију железничара и рањавања двојице.

Реакције на инцидент[уреди | уреди извор]

Стаљин је за инцидент сазнао од генерала Антонова и упутио је писмо заповеднику савезничких ваздухопловних снага на Медитерану: "Ја сам се спремао да честитам америчком председнику нови избор, а ви сте нам честитали 27 рођендан Великог октобра тако што сте нам убили 34 војника, 39 ранили и уништили 20 камиона."

За дан 8. новембра је Савезничка команда на Медитерану издала саопштење: "Савезнички тешки бомбардери са база у Италији напали су током јучерашњег дана и по други пут узастопце немачке линије за повлачење из Грчке. Исто тако нападнут је главни друм у јужној Југославији који води из Митровице према Пријепољу и Сјеници."

Американци су издали саопштење да је дошло до грешке и да су пилоти летећи од Фође у Италији погрешили у навигацији и уместо долине Ибра којом су се кретале колоне немачке групе армија Е, летели више од сто километара одатле долином Мораве и ту грешком напали совјетску колону возила. Према њиховој верзији тада су совјетски пилоти у пријатељској размени ватре оборили 4 америчка ловца.

Совјетски званичници никад нису поверовали у ову причу, постоји сведочење руског пилота Бориса Смирнова да је у једној олупини америчког ловца пронађена мапа на којој је Ниш био означен као главна мета.

Обележја погинулима[уреди | уреди извор]

Погинули совјетски пилоти су сахрањени испред улаза у бивши нацистички логор, поред жичане ограде. Постављена је пирамидална плоча са уклесаним именима убрзо после догађаја и стојала је ту све до Титовог сукоба са Информбироом.[1] После тога се уклањају многа обележја и споменици совјетским војницима, премештају се гробови са више места у централној Србији у Јагодину, тада су премештена тела совјетских пилота из Ниша у спомен костурницу.

Нормализацијом односа између Југославије и СССР се мења однос према споменицима совјетским војницима по Србији па се у Јагодини поставља плоча са именима погинулим војницима и официрима. Споменички комплекс у Јагодини је обновљен тек 2003. године, а споменик испред логора у Нишу је постављен 2015. године.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Предавање о "Нишком инциденту", Јужне вести, 8. новембар 2015.
  2. ^ У Нишу постављен споменик страдалим совјетским војницима, Јужне вести, 8. мај 2015.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нишки_инцидент&oldid=27517751”