Вила Лубурић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вила Лубурић
Сабирни логор
Вила Лубурић на мапи NDH
Вила Лубурић
Координате 43°51′15″ СГШ; 18°24′47″ ИГД / 43.854089° СГШ; 18.413042° ИГД / 43.854089; 18.413042 Координате: 43°51′15″ СГШ; 18°24′47″ ИГД / 43.854089° СГШ; 18.413042° ИГД / 43.854089; 18.413042
Место Сарајево
Под контролом  Независна Држава Хрватска
Постојао 1941—1945

Вила Лубурић је назив усташког логора за ликвидацију Срба и Јевреја током Другог свјетског рата у Сарајеву под НДХ окупацијом. Овај нацистички логор смрти је добио име по Вјекославу Максу Лубурићу, команданту и идејном творцу Система усташких концентрационих логора Јасеновац.[1]

Изглед и положај логора[уреди]

Овај усташки логор се налазио у пријератној вили која се звала „Вила Вилкерт“ (Vila Wilkert), а која је била велико грађевинско здање. Ову вилу су усташе насилно заузеле на почетку Другог свјетског рата у прољеће 1941. године, када је логор постао активан, па све до ослобођења Сарајева 6. априла 1945. године. Логор Вила Лубурић се налазио на адреси 18. Скендерија (улица), на самој Скендерији у центру Сарајева.[1]

Вјекослав Макс Лубурић[уреди]

Вјекослав Макс Лубурић командант и идејни творац Система усташких концентрационих логора Јасеновац, је био базиран у овом усташком логору од јесени 1944. све до 6. априла 1945. године када је Сарајево ослобођено. Усташки логор Вила Лубурић је добио име по Вјекославу Максу Лубурићу. У периоду Лубурићевог терора, стотине Срба и Јевреја је мучено и убијано у подруму овог усташког логора. Многе жртве је Лубурић мучио и убијао лично. Народно ослободилачке партизанске власти Југославије су непосредно након ослобођења Сарајева 6. априла 1945. извршиле ексхумацију остатака тијела жртава из масовних гробница које су се налазиле у парку-башти Виле Лубурић[1].

„Occupation and terror: In mid-February 1945 Pavelic dispatched Colonel Vjekoslav Maks Luburic to Sarajevo with instructions to destroy the resistance movement. A sadistically creative specialist in police terror, Luburic announced his intentions in a dinner speech to over one hundred local officials on February 24, 1945. On March 6 he threatened with death anyone who failed to report members of the resistance. He then established the "Criminal War Court of Commander Colonel Luburic" and brought eighty-five persons before the court during March 1945. Thirty-one were condemned to be hanged and the rest were given prison sentences. But the arbitrary killings went beyond those brought before the court. As Partisan forces were closing in on the city, fifty-five persons were hanged from trees in Marindvor on March 27-8 with placards hung around their necks reading, "Long Live the Poglavnik." Many others were tortured and brutally murdered in a villa near the site of the hangings. The postwar commission on war crimes identified 323 victims of Luburic's regime of terror in Sarajevo. The results of his brutality were witnessed by Landrum Bolling, a young American journalist who arrived in the city on April 7 after its liberation by Partisan forces. He was shown a room containing bodies "stacked like cordwood on top of one another. We were told these were Serbs whom the Ustasha had hanged by barbed wire from lamp posts in Sarajevo," he said. Ljuburic's brief reign of terror constituted the Ustasha's final gruesome legacy in Sarajevo. As his last sadistic acts were being carried out, Sarajevo's destiny was being decided on the field of battle in the hills around the city.”

— Sarajevo: A biography, by Robert J. Donia, 2006.

[2]

Судбина меморијалног центра[уреди]

Страдање и прогон Срба
У Османском царству
Сеча кнезова
У Аустроугарској
Логори
Добој
У Независној Држави Хрватској
Геноцид над Србима
Усташе · Католичка црква и усташе
Логори
Вила Лубурић · Даница · Ливно
Доња Градина · Ђаково
Госпић · Јадовно · Јасеновац
Јастребарско · Керестинец · Крушчица
Лепоглава · Лобор · Паг
Сајмиште · Стара Градишка
Ступачиново · Тења · Цапраг
Усташе
Анте Павелић · Миле Будак
Мирослав Филиповић · Петар Брзица
Оружје за масовно убијање:
Србосјек · Србомлат
У Србији под немачком окупацијом
Краљево · Крагујевац · Бањица · Јајинци
Мађарска окупација Бачке и Барање
Рација у јужној Бачкој
Ратови током распада Југославије
Хрватска
Западна Славонија · Корански мост
Карловац · Госпић · Загреб
Паулин Двор · Церна · Медачки џеп
Бљесак · Олуја · Вариводе · Двор на Уни
Босна и Херцеговина
Башчаршија · Сијековац · Брадина
Чемерно · Бањалука · Бјеловац
Силос · Челебићи · Кравица
Косово и Метохија
Липљан · Радоњићко језеро · Лапушник
Ораховац · Клечка
Пећ · Трговина органима
Старо Грацко · Гњилане · Подујево
Гораждевац · Мартовски погром

Након ослобођења Сарајева 6. априла 1945. је одлучено да се на мјесту усташког логора Виле Лубурић уреди музеј жртвама геноцида, за шта су се посебно залагали градоначелници Сарајева Дане Олбина и Емерик Блум. Промјеном политичке климе у Југославији и успоном Џемала Биједића на власт, под изговором идеологије братства и јединства долази до одлуке да се зграда усташког логора Виле Лубурић сруши. Зграда усташког логора Вила Лубурић је срушена почетком седамдесетих година 20. вијека, а на њеном мјесту је изграђено дјечје обданиште. Годишње комеморације догађаја и мјеста која су обиљежила Народноослободилачку борбу Југославије су помињана до 1992. године, а од тада све рјеђе. Комеморативна плоча обиљежава мјесто гдје се налазила зграда усташког логора Вила Лубурић.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]