Ohridski apostol
Ohridski apostol je srednjovekovni bogoslužbeni ćirilični rukopis, sa kraja 12. veka, sa fragmentima Dela apostolskih , namenjenim bogoslužbenom čitanju nedeljama i praznicima.
Rukopis se sastoji od 112 pergamenta. Napisana je na osnovu originalnog glagoljskog teksta, na šta ukazuje to da su na mnogim mestima reči napisane glagoljicom. Dve rukopisna lista su takođe zapisani glagoljicom.[1].
Rukopis je najverovatnije pisan u severozapadnoj Makedoniji, verovatno blizu Ohrida, i sadrži reči karakteristične za lokalni dijalekt, uključujući vokalizaciju tvrdih glasova u jakoj poziciji u o.[2]
Rukopis je otkriven 1845. godine u Ohridu, od strane ruskog istraživača Viktora Grigoroviča, a pronađen je među spisima koji su ranije pripadali drevnoj ohridskoj crkvi svetog Pantalejmona. Opsežne fragmente apostola objavio je 1868. godine, Ismail Srieznievski u delu Dorje Slavianskaia Patiatniki Sveta Piski (St. Petersburg 1868, str. 75-100, 269-300). Kompletan tekst rukopisa sa detaljnim opisom jezika objavio je Stjepan M. Kulbakin 1907. godine. (Ohridska rukopiska Apostola konca XII veka, Sofija 1907). Rukopis se nalazi u zbirci Ruske državne biblioteke u Moskvi.[3]
.jpg)
