Pogodinov psaltir
Pogodinski psaltir je starosrpski ćirilični rukopis koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu (šifra Pogod. br. 8) [1].
Ime je dobio po svom prethodnom vlasniku, ruskom istoričaru i piscu Mihailu Pogodinu (1800—1875). Sastoji se od 278 listova. Napisano ćirilicom na pergamentu i sadrži Davidove psalme sa tumačenjem Isihije Jerusalimskog (ranije pripisano Atanasiju Aleksandrijskom) [2].
Kaligrafski rukopis sa bogatom ornamentikom, ukrašen pletenim pokrivalima za glavu i zoomorfnim (životinjskim) inicijalima. Datirano u kasni 13. ili početak 14. veka [3]. U prepisivanju je učestvovalo dva pisara, a prepis je sa arhaičnog originala, verovatno u jednom od centara jugoistočne Makedonije, na šta ukazuju jezičke karakteristike. Pravopis je dvostepeni, četvorostepeni, zamena nazala je nedosledna, a denalizacija retka. Rukopis pripada arhaičnom izdanju psaltira, karakterističnom za Ohridsku književnu školu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Kirčanov, Maksim (2009). „Nacionalna identičnost v bъlgarskata literatura po A. Alipieva, Kak se pravi avan-gard: Literaturnite proekti na Geo Milev ot “Lira”/“Izkustvo” do “Vezni” po M. Gorčeva, Modernata geografiя na kulturata po Sъst. Albena Vačeva”. Ab Imperio. 2009 (2): 411—417. ISSN 2164-9731. doi:10.1353/imp.2009.0124.
- ^ Sigla Codicum, De Gruyter, 2020-08-10, str. 153—156, Pristupljeno 2022-07-12
- ^ Mordvinceva, V.I. (2018). „MEŽDUNARODNAЯ KONFERENCIЯ GUMBOLЬDT-KOLLEG ?KONTAKTNЫE ZONЫ EVROPЫ V III TЫS. DO N.Э.?- I TЫS.N.Э.? (29 SENTЯBRЯ?- 2 OKTЯBRЯ 2017?G., MOSKVA), "Vestnik drevneй istorii"”. Vestnik drevneй istorii (2): 429—434. ISSN 0321-0391. doi:10.7868/s0321039118020164.