Predsedništvo SR Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Predsedništvo SR Srbije
Zastava SR Srbije
Tipkolektivni šef države
Statusukinuto
SedišteMaršala Tita 14[a]
Beograd, SR Srbija
PredlagačRepublička Konferencija SSRN Srbije
Na funkciju imenujeSkupština SR Srbije
Dužina mandatačetiri godine
FunkcijaPredsedništvo
Osnovano25. februar 1974. (dejure)[b]
6. maj 1974. (defakto)[v]
Prvi zvaničnikDragoslav Marković
Poslednji zvaničnikSlobodan Milošević
Ukinuto28. septembar 1990. (dejure)[g]
11. januar 1991. (defakto)[d]
NasleđePredsednik Srbije
Ovaj članak je deo serije o
društveno-političkom sistemu Socijalističke Republike
Srbije
zakonodavna vlast:
Skupština SR Srbije
izvršna vlast:
Predsedništvo SR Srbije
Izvršno veće Skupštine SR Srbije

Predsedništvo Socijalističke Republike Srbije bio je naziv za kolektivnog šefa države u Socijalističkoj Republici Srbiji, od 1974. do 1991. godine.

Iako je Srbija postala Republika, još 1945. godine, kao i ostale republike SFR Jugoslavije nije imala funkciju predsednika Republike već je funkciju šefa države obavljao najpre predsednik Prezidijuma Narodne skupštine, od 1945. do 1953, a potom predsednik Narodne skupštine, od 1953. do 1974. godine. Ustavom SR Srbije iz 1974. uvedeno je Predsedništvo SR Srbije, koje je imalo predsednika i potpredsednika. Ono je nastalo po uzoru na Predsedništvo SFRJ, formirano 1971. godine.

Ukinuto je donošenjem Ustava Republike Srbije 28. septembra 1990, a postojalo je do 11. januara 1991. kada je dotadašnji predsednik Predsedništva Slobodan Milošević, nakon pobede na predsedničkim izborima izabran za predsednika Srbije.

Predsedništvo SR Srbije imalo je 15 članova — 11 koje je birala Skupština i četiri po položaju (do 1988). U prvo vreme mandat predsednika i Predsedništva je bio četiri, a potom dve godine. U periodu od 1974. do 1991. na čelu Predsedništva SR Srbije nalazilo se sedam predsednika.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Proglašenjem Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 29. novembra 1945. Srbija je postala jedna od šest republika u njenom sastavu. Prema Ustavu Narodne Republike Srbije donetom 17. januara 1947. ulogu šefa države obavljao je Prezidijum Narodne skuštine. Konstituisanjem Narodne skupštine Srbije, na zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS) 9. aprila 1945, Predsedništvo ASNOS postalo je Prezidijum Narodne skupštine, na čijem se čelu nalazio Siniša Stanković.

Izmenama Ustava FNRJ i Ustava NR Srbije, februara 1953. ukinut je Prezidijum Narodne skupštine, a ulogu republičkog šefa države preuzeo je predsednik Narodne skupštine, odnosno predsednik Skupštine SR Srbije, od aprila 1963. godine. U periodu od februara 1953. do maja 1974. predsednici Skupštine su bili – Isa Jovanović (februar–septembar 1953), Petar Stambolić (decembar 1953 – april 1957), Jovan Veselinov (april 1957 — jun 1963), Dušan Petrović Šane (jun 1963 — maj 1967), Miloš Minić (maj 1967 — maj 1969), Dragoslav Marković (maj 1969 — april 1974) i Živan Vasiljević (april—maj 1974).

Društveno-političkom reformom i decentralizacijom jugoslovenske federacije, koja je započela na Osmom kongresu SKJ (1964), a naročito nakon Četvrtog i Petog plenuma CK SKJ (1966) i Devetog kongresa SKJ (1969), u cilju ostvarivanja većih prava republika i pokrajina, amandmanima na Ustav SFRJ formirano je 30. juna 1971. Predsedništvo SFRJ, kao kolektivni organ rukovođenja. Dalje ustavne reforme, okončane su donošenjem novog Ustava SFRJ 11. februara 1974, kojim je predviđeno formiranje predsedništva u republikama i autonomnim pokrajinama.

Na zajedničkoj sednici svih veća Skupština SR Srbije 25. februara 1974. usvojila je novi Ustav Socijalističke Republike Srbije, kojim je ustanovljeno Predsedništvo SR Srbije. Odredbama Ustava, kao i zasebnim ustavima SAP Vojvodine i SAP Kosova, formirana su predsedništva u obe socijalističke autonomne pokrajine. Prema Ustavu, Predsedništvo SR Srbije sačinjavalo je 11 članova (predsednik, potpredsednik i 9 članova), koje je birala Skupština, kao i 4 člana po položaju – predsednik Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, predsednik Skupštine SR Srbije i predsednici predsedništva SAP Vojvodine i SAP Kosova. Pored dva člana po položaju, pokrajine su u Predsedništvu imale i po jednog člana među članovima koje je birala Skupština, tako da su Vojvodina i Kosovo imala ukupno po dva člana u najvišem telu Republike.

Skupština SR Srbije je 6. maja 1974. usvojila Odluku o organizaciji i radu Predsedništva SR Srbije, prema kojoj je mandat člana Predsedništva bio četiri godine i niko nije mogao biti biran više od dva puta. Mandat predsednika i potpredsednika[đ] Predsedništva bio je najpre četiri, a potom godinu dana. Članovi, predsednik i potpredsednik Predsedništva birani su na osnovu predloga Kandidacione komisije Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije.

Na istoj sednici na kojoj je usvojena odluka o organizaciji rada Predsedništva, izabrano je prvih 11 članova čime je konstituisano Predsedništvo SR Srbije. Prvi predsednik Predsedništva bio je Dragoslav Marković, dotadašnji predsednik Skupštine SR Srbije, a prvi potpredsednik Milija Radovanović, predsednik Republičkog odbora SUBNOR Srbije. Pored njih, članovi prvog Predsedništva bili su – Spasenija Cana Babović, revolucionarka i član Saveta federacije; Najdan Pašić, profesor Fakulteta političkih nauka; Petar Zečević, direktor Poljoprivrednog kombinata „Beograd“ i dr.

Drugo Predsedništvo izabrano je 6. maja 1978, a njegov predsednik bio je Dobrivoje Vidić, bivši ambasador, a potpredsednik Branko Pešić, dotadašnji potpredsednik Skupštine SFRJ i raniji predsednik Skupštine grada Beograda (gradonačelnik). Članovi Predsedništva, pored njih bili su između ostalih — Dragomir Nikolić Aca, Radovan Pantović, Ljubomir Petrović Mingej, Ida Sabo i Branislav Škembarević. Treće Predsedništvo, čiji je predsednik bio Nikola Ljubičić, dotadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ, izabrano je 5. maja 1982. godine. Potpredsednik Predsedništva bio je Radovan Pantović. Nakon dva jednogodišnja mandata, Ljubičića je Skupština SR Srbije izabrala za člana Predsedništva SFRJ, a na mestu predsednika ga je 5. maja 1984. zamenio Dušan Čkrebić, dotadašnji predsednik Predsedništva CK SK Srbije. Kako je Branku Pešiću tada istekao mandat predsednika Skupštine, ponovo je izabran za člana Predsedništva i njegovog potpredsednika. Na ovoj funkciji ostao je smrti 4. februara 1986. godine.

Maja 1986. dolazi do smene generacija u rukovodstvu SR Srbije i SK Srbije. Dotadašnji predsednik Predsedništva CK SK Srbije Ivan Stambolić izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije, a na njegovo mesto u Predsedništvu CK SKS dolazi Slobodan Milošević, dotadašnji predsednik Gradskog komiteta SK Beograda. Pored Stambolića, u Predsedništvo je 5. maja 1986. izabrana grupa mlađih partijskih rukovodilaca — dotadašnji predsednik Udružene Beogradske banke Ljubiša Igić, istoričarka Ljubinka Trgovčević, dugogodišnji direktor Politike Vukoje Bulatović, dotadašnji predsedik Privredne komore Srbije Aleksandar Mitrović. Najstariji član Predsedništva bio je Zoran Pjanić (1922) rektor Univerziteta u Beogradu, a jedino su on i Vukoje Bulatović bili učesnici Narodnooslobodilačkog rata.

Slobodan Milošević predsednik Predsedništva SR Srbije 1989—1991.

Politička razmimoilaženja, koja su se početkom 1987. pojavila između Miloševića, predsednika Predsedništva CK SKS i Stambolića, predsednika Predsedništva SRS, oko rešavanja društvene, političke, ekonomske i krize na Kosovu, kulminirala je septembra iste godine na Osmoj sednici CK SKS. Iako je sam povod sednice bilo isključenje iz Centralnog komiteta Dragiše Pavlovića, smenjenog predsednika Gradskog komiteta SK Beograda, ona je u suštini predstavljala politički razlaz Miloševića i Stambolića i podelu partije na većinsku Miloševićevu i manjinsku Stambolićevu grupu. Poraženi Stambolić, ostao je predsednik Predsedništva do 14. decembra 1987. kada je smenjen. Za njegovu smenu na sednici Predsedništva glasali su Vukoje Bulatović, Aleksandar Mitrović, Zoran Pjanić, Svetislav Božić i Ljubiša Igić, kao i Slobodan Milošević, koji je kao predsednik Predsedništva CK SKS bio član Predsedništva po položaju. Protiv smenjivanja je glasala jedino Ljubinka Trgovčević, dok su članovi iz pokrajina Radovan Međedović, Nandor Major, Šefćet Jašari bili uzdržani.[1] Nakon smenjivanja, Stambolić je ostao član Predsedništva, sve do februara 1988. kada je odlukom Skupštine razrešen dužnosti. Par meseci nakon toga, 3. oktobra 1988. ostavku na članstvo u Predsedništvu podnela je Ljubinka Trgovčević.

Smenjivanjem Stambolića sa mesta predsednika, vršilac dužnosti predsednika postao je tadašnji potpredsednik Vukoje Bulatović, ali je par dana kasnije za novog člana Predsedništva izabran Petar Gračanin, general-pukovnik i bivši načelnik Generalštaba JNA, koji je 22. decembra 1987. izabran za predsednika Predsedništva. Njegov mandat potvrđen je maja 1988, kada je za potpredsednika izabran Aleksandar Mitrović.[2] Prilikom formiranja novog Saveznog izvršnog veća, čiji je predsednik postao Ante Marković, marta 1989. dvojica članova Predsedništva su ušla u njegov sastav. Mitrović je postao potpredsednik SIV, a Gračanin savezni sekretar za unutrašnje poslove. Pošto je Gračanin bio predsednik, Skupština SR Srbije donela je odluku da predsednika Predsedništva do izbora novog zamenjuje Ljubiša Igić. Maja 1989. na tri upražnjena mesta u Predseništvu (Stambolić, Trgovčević, Mitrović) imenovani su novi članovi — Slobodan Milošević, Miroslav Đorđević i Mihalj Kertes. Na istoj sednici Milošević je izabran za predsednika Predsedništva.

Iako je mandat Predsedništva trajao do maja 1990. usled novonastale političke situacije — pripreme za Jedanaesti kongres SKS (održan u decembru) i Četrnaesti vanredni kongres SKJ (održan u januaru), kriza na Kosovu, kao i početak procesa demokratizacije društva i uvođenje pluralizma, odlučeno je da se izabere novo Predsedništvo. Članove novog Predsedništva birala je Skupština tajnim glasanjem, između više kandidata, koje je predložila Kandidaciona komisija SSRN, na osnovu predloga gradskih i opštinskih odbora, dok je predsednik Predsedništva biran na neposrednim izborima održanim 12. novembra 1989. godine. Pored Miloševića, koji je ubedljivo pobedio, kandidati su bili Miroslav Đorđević, Mihalj Kertes i Zoran Pjanić. Nakon izbora predsednika, novo Predsedništvo je konstituisano 5. decembra 1989, a njegovi članovi, pored Miloševića, bili su — Jurij Bajec, Slobodan Vučetić, Aleksandar Bakočević, Skender Karahoda, Mihalj Kertes i Miroslav Đorđević. U skladu sa procesom demokratizacije društva i ukidanja političkog monopola Saveza komunista iz sastava Predsedništva, kao člana po položaju, isključen je predsednik Predsedništva CK SK Srbije. Ovo Predsedništvo postojalo je do održavanja prvih višepartijskih izbora u Srbiji, decembra 1990, odnosno do 11. januara 1991. kada je Slobodan Milošević stupio na funkciju predsednika Republike Srbije, koja je ustanovljena Ustavom Srbije, donetim septembra 1990. godine.

Spisak predsednika Predsedništva[uredi | uredi izvor]

predsedništvo broj ime i prezime početak mandata kraj mandata napomena
1 mandat
1974—1978. 		1 Dragoslav Marković 6. maj 1974.[3] 5. maj 1978.
2 mandat
1978—1982. 		2 Dobrivoje Vidić 5. maj 1978. 5. maj 1982.
3 mandat
1982—1986. 		3 Nikola Ljubičić 5. maj 1982. 5. maj 1983. izabran na funkciju člana Predsedništva SFRJ iz Srbije
5. maj 1983. 5. maj 1984.
4 Dušan Čkrebić 5. maj 1984. 6. maj 1986.
4 mandat
1986—1989. 		5 Ivan Stambolić 6. maj 1986.[4] 5. maj 1987.
5. maj 1987.[5] 14. decembar 1987. smenjen sa funkcije
/ Vukoje Bulatović 14. decembar 1987. 22. decembar 1987. vršilac dužnosti kao potpredsednik
6 Petar Gračanin 22. decembar 1987.[6] 6. maj 1988. izabran na funkciju saveznog sekretara za unutrašnje poslove SFRJ
6. maj 1988.[7] 20. mart 1989.
/ Ljubiša Igić 20. mart 1989.[8] 8. maj 1989. vršilac dužnosti
7 Slobodan Milošević 8. maj 1989.[9] 5. decembar 1989.
5 mandat
1989—1991. 		5. decembar 1989.[10] 11. januar 1991.[11] izabran na neposrednim izborima održanim 12. novembra 1989.
napomena Mandat Predsedništva bio je 4 godine, a mandat predsednika Predsedništva najpre četiri (1974—1982), potom jednu (1982—1988) i na kraju dve godine (1988—1989)

Spisak potpredsednika Predsedništva[uredi | uredi izvor]

predsedništvo broj ime i prezime početak mandata kraj mandata napomena
1 mandat
1974—1978. 		1 Milija Radovanović 6. maj 1974.[3] 5. maj 1978.
2 mandat
1978—1982. 		2 Branko Pešić 5. maj 1978. 5. maj 1982.
3 mandat
1982—1986.
3 Radovan Pantović 5. maj 1982. 5. maj 1983.
5. maj 1983. 5. maj 1984.
4 Branko Pešić 5. maj 1984. 5. maj 1985. preminuo na funkciji
5. maj 1985. 4. februar 1986.
4 mandat
1986—1989.
5 Vukoje Bulatović 6. maj 1986.[4] 5. maj 1987.
5. maj 1987.[5] 6. maj 1988.
6 Aleksandar Mitrović 6. maj 1988.[7] 28. mart 1989. izabran za člana SIV
napomena Mandat Predsedništva bio je 4 godine, a mandat potpredsednika Predsedništva najpre četiri (1974—1982), potom jednu (1982—1988) i na kraju dve godine (1988—1989). U poslednjem mandatu Predsedništva nije biran potpredsednik.

Članovi Predsedništva SR Srbije[uredi | uredi izvor]

1974—1978.[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo SR Srbije izabrano 6. maja 1974.
član ime i prezime funkcija napomena
Članovi koje je izabrala Skupština
1 Dragoslav Marković predsednik 1974—1978.[12][3]
2 Milija Radovanović potpredsednik 1974—1978.[12][3]
3 Spasenija Cana Babović član[12] preminula 17. decembra 1977.
4 Petar Zečević član[12]
5 Rajko Ječmenica član[12]
6 Petar Jovanović član[12]
7 Najdan Pašić član[12]
8 Ljubomir Petrović Mingej član[12]
9 Selmo Hašimbegović član[12]
10 Aleksandar Horvat član[12]
11 Branislav Škembarević član[12]
Članovi po položaju
12 Živan Vasiljević predsednik Skupštine SR Srbije
13 Tihomir Vlaškalić predsednik CK SK Srbije
14 Radovan Vlajković predsednik Predsedništva SAP Vojvodine
15 Džavid Nimani predsednik Predsedništva SAP Kosova

      Izabrani član       Član po položaju

1978—1982.[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo SR Srbije izabrano 5. maja 1978.
član ime i prezime funkcija napomena
Članovi koje je izabrala Skupština
1 Dobrivoje Vidić predsednik 1978—1982.[13]
2 Branko Pešić potpredsednik 1978—1982.[13]
3 Dobrivoje Bošković član[13]
4 Rajko Ječmenica član[13]
5 Risto Jovanović član[13]
6 Dragomir Nikolić Aca član[13]
7 Radovan Pantović član[13]
8 Ljubomir Petrović Mingej član[13]
9 Ida Sabo član[13]
10 Dragutin Tešić član[13]
11 Branislav Škembarević član[13]
Članovi po položaju
12 Dušan Čkrebić predsednik Skupštine SR Srbije
13 Tihomir Vlaškalić predsednik CK SK Srbije
14 Radovan Vlajković predsednik Predsedništva SAP Vojvodine od maja do novembra 1982.
Predrag Vladisavljević od maja do novembra 1982.
15 Džavid Nimani predsednik Predsedništva SAP Kosova od maja 1978. do avgusta 1981.
Ali Šukrija od avgusta 1981. do maja 1986.

      Izabrani član       Član po položaju

1982—1986.[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo SR Srbije izabrano 5. maja 1982.
član ime i prezime funkcija napomena
Članovi koje je izabrala Skupština
1 Nikola Ljubičić predsednik 1982—1984.[14] član do maja 1984, kada je izabran za člana Predsedništva SFRJ iz Srbije
Dušan Čkrebić predsednik 1984—1986.[15] član od 5. maja 1986.[16]
2 Risto Jovanović član[14]
3 Pavle Krtenić član[14]
4 Veljko Marković član[14]
5 Stojan Milenković član[14]
6 Olga Nikolić član[14]
7 Radovan Pantović član i potpredsednik 1982—1984.[14]
8 Sinan Sahiti član[14]
9 Viobran Stanojević član[14]
10 Dragutin Tešić član[14]
11 Branko Pešić član i potpredsednik 1984—1986.[15] član od 5. maja 1984.[16]
preminuo 4. februara 1986.
Članovi po položaju
12 Branko Pešić predsednik Skupštine SR Srbije od maja 1986. do maja 1984.
Slobodan Gligorijević od maja 1986. do maja 1984.
13 Dušan Čkrebić predsednik Predsedništva CK SK Srbije od maja 1982. do maja 1984.
Ivan Stambolić od maja 1984. do maja 1986.
14 Danilo Kekić predsednik Predsedništva SAP Vojvodine od maja 1982. do maja 1983.
Đorđe Radosavljević od maja 1983. do maja 1984.
Nandor Major do maja 1984. do maja 1985.
Predrag Vladisavljević od maja 1985. do maja 1986.
15 Kolj Široka predsednik Predsedništva SAP Kosova od maja 1982. do maja 1983.
Šefćet Jašari od maja 1983. do maja 1984.
Šefket Nebih Gaši od maja 1984. do maja 1985.
Branislav Škembarević od maja 1985. do maja 1986.

      Izabrani član       Član po položaju

1986—1989.[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo SR Srbije izabrano 6. maja 1986.
član ime i prezime funkcija napomena
Članovi koje je izabrala Skupština
1 Ivan Stambolić član i predsednik 1986—1987.[4] smenjen sa funkcije predsednika 14. decembra 1987,
a razrešen dužnosti člana 18. februara 1988.
Miroslav Đorđević član[17] za člana izabran 8. maja 1989.
2 Vukoje Bulatović član i potpredsednik 1986—1988.[4]
3 Svetislav Božić član[4]
4 Ljubiša Igić član[4] i v.d. predsednik 1989.[8]
5 Šefćet Jašari član[4]
6 Veljko Marković član[4]
7 Radovan Međedović član[4]
8 Aleksandar Mitrović član[4] i potpredsednik 1988—1989. član do 28. marta 1989. kada je izabran za potpredsednika Saveznog izvršnog veća
Slobodan Milošević član[17] i predsednik 1989.[9] za člana izabran 8. maja 1989.
9 Ljubinka Trgovčević član[4] podenla ostavku 3. oktobra 1988,
a razrešena funkcije 25. oktobra 1988.
Mihalj Kertes član[17] za člana izabran 8. maja 1989.
10 Zoran Pjanić član[4]
11 Petar Gračanin član i predsednik 1987—1989.[6] izabran za člana 22. decembra 1987;
član do 28. marta 1989. kada je izabran za saveznog sekretara za unutrašnje poslove SFRJ
Članovi po položaju
12 Branislav Ikonić predsednik Skupštine SR Srbije od maja 1986. do maja 1988.
Borisav Jović od maja 1988. do maja 1989.
Zoran Sokolović od maja do septembra 1989.
13 Slobodan Milošević predsednik Predsedništva CK SK Srbije[e] od maja 1986. do maja 1988.
Bogdan Trifunović od maja 1988. do 1989.
14 Đorđe Radosavljević predsednik Predsedništva SAP Vojvodine od maja 1986. do maja 1988.
Nandor Major od maja do oktobra 1988.
Jugoslav Kostić od oktobra 1988. do decembra 1989.
15 Bajram Selani predsednik Predsedništva SAP Kosova od maja 1986. do maja 1988.
Remzi Koljgeci od maja 1988. do aprila 1989.
Hisen Kajdomčaj od aprila do decembra 1989.

      Izabrani član       Član po položaju

1989—1991.[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo SR Srbije izabrano 5. decembra 1989.
član ime i prezime funkcija napomena
Predsednik izabran na neposrednim izborima
1 Slobodan Milošević predsednik 1989—1991.[10]
Članovi koje je izabrala Skupština
2 Aleksandar Bakočević član[10]
3 Jurij Bajec član[10]
4 Slobodan Vučetić član[10]
5 Miroslav Đorđević član[10]
6 Skender Karahoda član[10]
7 Mihalj Kertes član[10]
Članovi po položaju
12 Zoran Sokolović predsednik Skupštine SR Srbije
13 Jugoslav Kostić predsednik Predsedništva SAP Vojvodine
14 Hisen Kajdomčaj predsednik Predsedništva SAP Kosova član do 18. marta 1991.

      Izabrani član       Član po položaju

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Danas Ulica kralja Milana
  2. ^ Predsedništvo je ustanovljeno donošenjem Ustava SR Srbije
  3. ^ Predsedništvo je konstituisano izborom prvih članova
  4. ^ Donošenjem Ustava Republike Srbije umesto Predsedništva uvedena je funkcija predsednika Republike
  5. ^ Prestalo je da postoji izborom Slobodana Miloševića za predsednika Republike Srbije
  6. ^ SR Srbija je bila jedina jugoslovenska republika čije je Predsedništvo pored funkcije predsednika imalo i funkciju potpredsednika, zbog velikog broja članova Predsedništva
  7. ^ član po položaju predsednika Predsedništva CK SKS je isključen iz sastava Predsedništva 1989.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nedeljne informativne novine (NIN) iz aprila 1993.”. google.rs/books. n.d. 
  2. ^ „Gračanin i Major predsednici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 4. 1988. 
  3. ^ a b v g Službeni glasnik SR Srbije 22/74, 25. maj 1974. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1974. str. 959. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Novi saziv skupština Srbije i Crne Gore”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 7. 5. 1986. str. 10. 
  5. ^ a b „Izbori republičkih i pokrajinkih funkcionera: U Srbiji”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 6. 5. 1987. str. 24. 
  6. ^ a b Službeni glasnik SR Srbije 50/87, 26. decembar 1987. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1987. str. 2396. 
  7. ^ a b „Predsjednik: Gračanin”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 7. 5. 1987. str. 4. 
  8. ^ a b Službeni glasnik SR Srbije 12/89, 1. april 1989. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1989. str. 637. 
  9. ^ a b Službeni glasnik SR Srbije 20/89, 20. maj 1989. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1989. str. 811. 
  10. ^ a b v g d đ e ž Službeni glasnik SR Srbije 55/89, 9. decembar 1989. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1989. str. 1982; 1983. 
  11. ^ „Milošević položio zakletvu”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 12. 1. 1991. str. 13. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j Službeni glasnik SR Srbije 21/74, 18. maj 1974. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1974. str. 909. 
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j Službeni glasnik SR Srbije 22/78, 13. maj 1978. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1978. str. 1333; 1340—1341. 
  14. ^ a b v g d đ e ž z i Službeni glasnik SR Srbije 26/82, 8. maj 1982. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1982. str. 1318; 1329. 
  15. ^ a b Službeni glasnik SR Srbije 18/84, 19. maj 1984. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1984. 
  16. ^ a b Službeni glasnik SR Srbije 17/84, 12. maj 1984. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1984. str. 347. 
  17. ^ a b v Službeni glasnik SR Srbije 19/89, 13. maj 1989. Beograd: Službeni glasnik SR Srbije. 1989. str. 776. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ustav SR Srbije, Ustav SAP Vojvodine i Ustav SAP Kosova sa Ustavnim zakonima za sprovođenje ustava. „Službeni list SFRJ“ Beograd, 1974. godina.
  • Hronologija Radničkog pokreta i SKJ 1919-1979 (knjiga treća). „Institut za savremenu istoriju“ Beograd i „Narodna knjiga“ Beograd, 1980. godina.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председништво_СР_Србије&oldid=26981582”