Reumatologija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Specijalnost
Reumatologija
Rheumatoid Arthritis Hands.jpg

Reumatologija je grana medicine i jedna od specijalnosti u internoj medicini i pedijatriji, koja se bavi izučavanjem, dijagnostikom i lečenjem reumatičnih bolesti. Naziv reumatologija potiče iz grčkog jezika, od reči ρευμα — tok, reka, i sufiksa λόγος — nauka.[1]

Predmet istraživanja reumatologije su infektivne, zapaljenjske, urođene i stečene degenerativne, distrofične i sistemske bolesti, koštanog sistema, zglobova, sinovija tetiva i mišića i sistemske bolesti vezivnog i drugih tkiva. Na drugom kraju diferencijalne dijagnoze bolesti u reumatologiji su traumatološko - ortopedske i hirurške bolesti (osteomijelitis, miozitis, infektivni artritis, aseptičeski artritis.

Koliki je značaj reumatologije u savremenoj medicini najbolje ilustruju podaci iz Briselske deklaracija o reumatičnim bolestima i bolestima mišićno - koštanog sistema (RMD),[2] u kojima se navodi da ove bolesti pogađaju više od četvrtine Evropljana i da su najčešći pojedinačni uzrok telesnog invaliditeta, da su prve među bolestima sa društvenim i ekonomskim posledicama, kao i da bolesnici sa reumatičnim bolestima često imaju ozbiljna ograničenja u samostalnom funkcionisanju, privređivanju i učešću u društvenom životu.[3][4]

Reumatolog[uredi]

Reumatologija specijalista u oblasti interne medicine, fokusirana na dijagnozu i lečenje reumatskih bolesti, koje uključuju različite vrste artritisa, sa nehirurškim mogućnostima lečenja. Reumatolozi se takođe mogu specijalizovati za dečju reumatologiju (lečenje dece sa reumatskim bolestima).

Reumatolog pre sticanja stručnog zvanja, odnosno diplome mora da prođe obuku za reumatologiju i stekle teoretska i praktična znanja koz 4 godine specijalizacije.

Bolesti kojima se bavi reumatologija[uredi]

Primena laseroterapije u reumatologiji

Reumatologija kao jedna od specijalnosti u internoj medicini i pedijatriji, bavi se dijagnostikom i lečenjem više od 200 vrsta reumatičnih bolesti, uključujući reumatoidni artritis, osteoartritis, giht, lupus, bol u leđima, osteoporozu, i tendinitis, od kojih su neke od njih veoma ozbiljne bolesti koje se teško dijagnostikiju i leče.

Bolesti čijim se izučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bavi reumatologija, sistematizovane su na jednom mestu, i u nastavku su prikazane u skladu sa MKB-10 klasifikacijom (Međunarodna klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema; engl. ICD, International Classification of Diseases and Related Health Problems), koja je u Srbiji i u svetu našla široku primenu.

(M00-M03) Infekcijski artritis[uredi]

(M05-M14) Zapaljenjska oboljenja zglobova[uredi]

(M15-M19) Degenerativna oboljenja zglobova[uredi]

(M20-M25) Stečeni deformiteti prstiju, bolesti čašice, unutrašnje bolesti kolena[uredi]

  • M20 - Stečeni deformiteti prstiju šake i stopala
  • M22 - Bolesti čašice kolena (patele)
  • M23 - Unutrašnje povrede kolena
  • M24.2-Kontraktura zgloba
  • M25,2-Labav (klimav) zglob
  • M25.7-Osteofiti

(M30-M36) Sistemske bolesti vezivnog tkiva[uredi]

(M40-M43) Degenerativna oboljenja kičme[uredi]

(M45-M49) Oboljenja kičme[uredi]

(M50-M54) Druga oboljenja kičme[uredi]

(M60-M63) Oboljenja mišića[uredi]

  • M60 - Infekcijski i intersticijalni miozitis
  • M61 - Kalcifikacije

(M65-M68) Oboljenja sinovija tetiva[uredi]

  • M65 - Sinovitis i tenosinoviti
  • M66 - Spontane rupture sinovija i tetiva

(M70-M79) Druga oboljenja mekih tkiva[uredi]

(M80-M85) Poremećaji gustine strukture kosti[uredi]

(M86-M90) Druga oboljenja kosti[uredi]

(M91-M94) Oboljenja hrskavice[uredi]

  • M91 - Osteohondroza: juvenilna osteohondroza kuka i karlice
  • M92 - Druge juvenilne osteohondroze
  • M93 - Ostale osteohondropatije:
  • M94 - Ostali poremećaji hrskavice;

(M95-M99) Drugi poremećaji mišićno-skeletnog sistema i vezivnih tkiva[uredi]

  • M95 - Stečene deformacije
  • M96 - Postoperativne i postradiacione bolesti mišićno-skeletnog sistema
  • M99 - Biohemijske povrede

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Isen­berg DA, Mad­di­son JP, Wo­oP, Glass D and Bre­e­dveld CF. Ox­ford Tex­tbo­ok of Rhe­u­ma­to­logy. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2004: 6. 3. 2
  2. ^ Miller FW, Alfredsson L, Costenbader KH, Kamen DL, Nelson LM, Norris JM, De Roos AJ. Epidemiology of environmental exposures and human autoimmune diseases: findings from a National Institute of Environmental Health Sciences Expert Panel Workshop. J Autoimmun. 2012 Dec;39(4):259-71.
  3. ^ Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije 2011. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd, 2012.
  4. ^ Stojanović S, Dimić A, Stamenković B, Stanković A, Nedović J. Uticaj balneofizikalne terapije na aktivnost, funkcionalni kapacitet, kvalitet života kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Srp Arh Celok Lek. 2009 Mar-Apr;137(3-4):171-4.