Стрије
| Стрије | |
|---|---|
| Латински | Striae |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | дерматологија |
| МКБ-10 | L90.6 |
| МКБ-9-CM | 701.3 |
| DiseasesDB | 30027 |
| MedlinePlus | 003287 |
| eMedicine | derm/406 |
Стрије представљају линеарне, цртасте атрофије коже. Чешће се јављају код особа женског пола. Око 60-70% девојчица и 40-50% дечака у пубертету добија стрије, као и 70-90% трудница (лат. striae gravidarum) и то најчешће током шестог месеца трудноће.[1]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Стрије настају на местима где се кожа највише растеже, али поред растезања као механичког фактора значајно место у етиологији имају хормони глукокортикоиди. Њихова концентрација у крви је повишена током пубертета и трудноће или у патолошким стањима попут Кушинговог синдрома. Ови хормони блокирају синтезу колагена у фибробластима и епидермалну пролиферацију.[1]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничка слика се мења током времена. У почетку су то црвено-љубичасти линеарни ареали атрофичне коже ширине неколико милиметара и различите дужине, паралелно распоређени и то симетрично. Временом постају жућкасто-љубичасти и на крају седефасти. Стрије које настају у пубертету су обично у пределу надлактица, крсној (лумбосакралној) регији и изнад колена. Код девојака се могу јавити и на дојкама. У трудноћи се најчешће јављају на трбуху, бедрима и дојкама. У ендокриним поремећајима могу настати на трбуху, задњици и бутинама.[1]
Лечење и превенција
[уреди | уреди извор]Ефикасна терапија за потпуно уклањање стрија не постоји. Креме са пигментима које тонирају кожу чине стрије мање уочљивим, али их не отклањају. Зато је врло битна превенција.[1]
Колаген и еластин су протеини у кожи који доприносе чврстини, еластичности, флексибилности коже и помажу растегнутој кожи да се врати у своје првобитно стање. Повећање производње колагена и еластина помаже у превенцији појаве стрија.[2] Стрије такође могу бити последица недостатка хранљивих материја. Конзумирање производа који подржавају здравље коже, као што су производи богати цинком, производи богати протеинима, и производи са високим садржајем витамина A, C и D, може помоћи у спречавању стрија.[3]
Систематски преглед није пронашао доказе да су креме и уља корисни за превенцију или смањење стрија током трудноће.[4] Безбедност једног састојка, центеле азијске, током трудноће је била под сумњом. Подаци о методама лечења за смањење видљивости ожиљака након трудноће су ограничени.[5]
Не постоје јасно ефикасни начини лечења стрија. Неке козметичке методе омогућавају смањење стрија и смањење дубине оштећења коже, чинећи их мање дубоким.[6] Разни методи су испробани, укључујући ласерску терапију, гликолну киселину и микродермоабразију.[7] Третиноин (0.1% м/м), који је ретиноид, показао се ефикасним код раних стрија у неколико студија. Хијалуронска киселина такође побољшава изглед стрија. Локални третиноин је класификован од стране Управе за храну и лекове САД (FDA) као познати тератоген (узрокује развојне дефекте код плода) код животиња, без адекватних истраживања безбедности код људи током трудноће.[8]
Карбокситерапија је позната процедура, међутим, нема доказа који потврђују њену ефикасност.
Истраживање нове технике пресађивања коже, назване „микроколончна пресађивање/микропресађивање“, која користи игле за узимање аутологне биопсије коже пуне дебљине, такође се истражује као потенцијалан метод лечења стрија.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Стрије, др Зорана Златановић”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2009. г. Приступљено 22. 8. 2009.
- ^ „Skin”. my.clevelandclinic.org. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Stretch Marks”. my.clevelandclinic.org. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Topical preparations for preventing stretch marks in pregnancy”. pmc.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Common skin conditions during pregnancy”. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Your Comprehensive Guide to Stretch Marks”. roxanaaesthetics.com. Архивирано из оригинала 14. 04. 2025. г. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Striae distensae: a comprehensive review and evidence-based evaluation of prophylaxis and treatment”. pubmed.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Renova (tretinoin) cream”. dailymed.nlm.nih.gov. Приступљено 14. 4. 2025.
- ^ „Immunological challenges associated with artificial skin grafts: available solutions and stem cells in future design of synthetic skin”. jbioleng.biomedcentral.com. Приступљено 14. 4. 2025.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |