Sinajski molitvenik
Sinajski molitvenik, Sinajska evhologija, Sinajski brevijar ili lat. Euchologium Sinaiticum je staroslavenski glagoljski rukopis koji sadrži 103 lista pergamenta.
Rukopis je datiran u 11. vek; sadrži najvećim delom nepotpuni trebnik (zbirku molitava i posebnih crkvenih službi u raznim prilikama), preveden sa grčkog i staronemačkog, kao i Zapovesti Svetih otaca lat. Poenitentiale Merseburgense iz sredine 11. veka, ovaj tekst se pojavljuje i u Ustjuškoj krmčiji XIII—XIV veka [1].
Rukopis je otkrio arhimandrit Porfirije (Uspenski) 1850. godine u manastiru Svete Katarine na Sinajskoj gori, gde se i danas čuva. Ranije je zbirka obuhvatala još tri lista (tzv. Sinajski misal), sa prevodom grčke liturgijske službe, ali ih je Porfirije odneo u Rusiju. 1975. godine, prilikom popravke u pomenutom manastiru, pronađeno je još nekoliko listova ovog rukopisa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Maksimovič K. A. Zapadnoslavяnskie pamяtniki pokaяnnoй disciplinы v Drevneй Rusi // Drevnяя Rusь. Voprosы medievistiki. — 2005. — № 3 (21). — S. 72—74
