Tuberkuloza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tuberkuloza
Tuberculosis-x-ray-1.jpg
Rendgenski snimak tuberkuloznih pluća
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostzarazna bolest
MKB-10A15A19
MKB-9-CM010018
OMIM607948
DiseasesDB8515
MedlinePlus000077 000624
eMedicinemed/2324 emerg/618 radio/411
Patient UKTuberkuloza
MeSHD014376

Tuberkuloza (jektika, sušica, tur. verem (verem)) zarazna je bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis.[1]

Devedeset posto svih zaraženih ima latentni oblik bolesti bez izraženih simptoma. Svake godine od tuberkuloze umire dva miliona ljudi, što čini tuberkulozu najsmrtonosnijom zaraznom bolešću posle side.[2]

Klasični simptomi aktivne TB infekcije su hroničan kašalj sa krvavim ispljuvkom, povišena temperatura, noćno znojenje i mršavljenje. (TB se nekada nazivala „sušica“ zbog toga što su zaražene osobe gubile težinu.) Infekcija drugih organa izaziva različite simptome. Dijagnoza aktivne TB oslanja se na radiologiju (najčešće rendgenski snimak pluća), kao i mikroskopsko ispitivanje i mikrobiološku analizu telesnih tečnosti. Dijagnoza latentne TB se oslanja na tuberkulinski kožni test (TST) i analize krvi. Lečenje je teško i zahteva uzimanje više antibiotika tokom dužeg perioda. Osobe sa kojima je kontaktirano se takođe proveravaju i po potrebi leče. Otpornost na antibiotike je sve veći problem kod infekcija multirezistentne tuberkuloze (MDR-TB). Da bi se sprečila pojava TB, ljudi se moraju testirati na ovu bolest i vakcinisati vakcinom bacillus Calmette—Guérin.

Stručnjaci smatraju da je jedna trećina svetske populacije zaražena bakterijom „M. tuberculosis“,[3] dok je brzina pojavljivanja novih infekcija jedna u sekundi.[3] Procenjuje se da je 2007. na globalnom nivou bilo aktivno 13,7 miliona hroničnih slučajeva.[4] Tokom 2010. se, po proceni, pojavilo 8,8 miliona novih slučajeva, kao i 1,5 miliona povezanih smrtnih slučajeva, uglavnom u zemljama u razvoju.[2] Apsolutan broj slučajeva tuberkuloze opada od 2006, dok broj novih slučajeva opada od 2002.[2] Tuberkuloza nije ravnomerno rasprostranjena u svetu. Pozitivne rezultate na tuberkulinskim testovima dobija oko 80% stanovništva u mnogim azijskim i afričkim zemljama, dok Sjedinjenim Državama isti rezultat dobija samo 5–10% stanovništva.[1] Tuberkulozu češće dobijaju stanovnici zemalja u razvoju zbog slabijeg imuniteta. Ove osobe obično dobijaju tuberkulozu zato što su zaražene virusom HIV-a, nakon čega dobijaju sidu.[5]

Tuberkuloza je bila opisivana u još u drevnim medicinskim tekstovima, ali je tek u 19. veku identifikovana kao posebna bolest. Podsticaj istraživanju je bila industrijska revolucija i nagli priliv stanovništva u gradove gde se bolest počela brzo širiti među siromašnim radnicima. Tuberkuloza je, slično kao i kolera, dovela do preispitivanja higijenskih navika u svrhu prevencije.

Nemački doktor Robert Koh je, 24. marta 1882, otkrio uzročnika tuberkuloze.[6] Tek je otkriće antibiotika 1946. godine omogućilo adekvatno lečenje. Dugo se smatralo da će tuberkuloza s vremenom biti iskorenjena, ali je to mišljenje u poslednje vreme drastično promenjeno. Razlog tome je intenziviranje protoka ljudi koji šire zarazu, epidemija side koja slabi imunološki sistem bolesnika i otkriće vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike.

Znakovi i simptomi[uredi | uredi izvor]

Navedeni su glavni simptomi raznih oblika i stadijuma tuberkuloze.[7] Simptomi različitih oblika se uveliko preklapaju, dok su neki izrazitije (ali ne u potpunosti) specifični za pojedine oblike. Istovremeno može postojati više oblika bolesti.

Tuberkulozom se može zaraziti bilo koji deo tela, no najčešće do zaraze dolazi u plućima (plućna tuberkuloza).[8] Do ekstrapulmonalne tuberkuloze dolazi kad se žarište infekcije nalazi van pluća, a ekstrapulmonalna tuberkuloza može postojati istovremeno s plućnom.[8] Opšti znakovi i simptomi su groznica, drhtavica, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i zamor.[8][9]

Plućna tuberkuloza[uredi | uredi izvor]

Ukoliko se osoba zarazi tuberkulozom, u čak oko 90% bolesnika infekcija zahvata pluća.[5][10] Simptomi mogu biti bol u grudima i dugotrajan kašalj praćen iskašljajem. Oko 25% bolesnika nema nikakve simptome (odnosno, bolest je “asimptomatska”).[5] Specifično posebno za tuberkulozu je da se često u iskašljaju nalazi mala količina krvi (v. iskašljavanje krvi). U retkim slučajevima, bolest može oštetiti plućne arterije, izazivajući obilno krvarenje koje se naziva Rasmusenova aneurizma. Tuberkuloza može preći u hroničnu bolest i izazvati opsežne ožiljke u gornjim režnjevima pluća. Gornji režnjevi su ujedno i najčešće zahvaćeni bolešću.[8] Razlog tome je nepoznat,[1] ali se smatra da se možda radi o tome da je strujanje vazduha u gornjim režnjevima pluća izrazitije nego u donjima,[1] ili je uzrok slabiji protok limfe.[8]

Ekstrapulmonalna tuberkuloza[uredi | uredi izvor]

U 15–20% slučajeva aktivne bolesti, dolazi do rasapa van disajnog sistema, što uzrokuje druge oblike tuberkuloze.[11] Tuberkuloza van disajnog sistema se naziva “ekstrapulmonalnom tuberkulozom”.[12] Ekstrapulmonalna tuberkuloza se češće razvija kod imunosuprimiranih osoba i kod male dece. Do ekstrapulmonalne tuberkuloze dolazi u više od 50% bolesnika zaraženih HIV-om.[12] Najčešća mesta na kojima se ekstrapulmonalna tuberkuloza pojavljuje su plućna maramica (tuberkulozni pleuritis), centralni nervni sistem (tuberkulozni meningitis), i limfni čvorovi (škrofule na vratu). Ekstrapulmonalna tuberkuloza može zahvatiti mokraćni ili reproduktivni sistem (urogenitalna tuberkuloza), potom kosti i zglobove (Potova bolest kičme), kao i druge lokalizacije u telu. Kad se bolest proširi na kosti, naziva se „koštanom tuberkulozom“,[13] koja predstavlja oblik osteomijelitisa.[1] Potencijalno opasniji, po telu prošireniji oblik TBC naziva se diseminirana tuberkuloza, poznatom i pod nazivom milijarna tuberkuloza.[8] Milijarna tuberkuloza predstavlja oko 10% slučajeva ekstrapulmonalne bolesti.[14]

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Mikobakterije[uredi | uredi izvor]

Glavni uzročnik TB je Mycobacterium tuberculosis, mali, aerobni nepokretni bacil.[8] Mnoge jedinstvene kliničke karakteristike ovog patogena izaziva njegov visok sadržaj lipida.[15] Ako se obavi bojenje po Gramu, MTB se veoma slabo pokazuje kao „Gram-pozitivna“ ili ne zadržava boju zbog toga što zid ćelije ima visok sadržaj lipida i mikolinske kiseline.[16] MTB može da izdrži slaba sredstva za dezinfekciju i nedeljama može da preživi u suvom stanju. U prirodi, bakterija može da raste samo u ćelijama organizma domaćina, ali „M. tuberculosis“ se može uzgajati u laboratoriji.[17]

Pomoću histološkog bojenja iskašljanih uzoraka šlajma, naučnici mogu da identifikuju MTB pod standardnim (svetlosnim) mikroskopom. (Šlajm se naziva i „ispljuvak“.) MTB zadržava izvesne boje čak i nakon tretiranja kiselim rastvorom, tako da se klasifikuje kao bacil otporan na kiseline (AFB).[1][16] Najčešće su dve tehnike bojenja kod otpornosti na kiseline: bojenje po Cijel-Nilsenu, koje boji AFB bakterije svetlocrveno, tako da jasno odudaraju od plave pozadine,[18] i bojenje oramin-rodaminom praćeno fluorescentnom mikroskopijom.[19]

M. tuberculosis kompleks (MTBC) obuhvata još četiri mikobakterije koje izazivaju TB: M. bovis, M. africanum, M. canetti i M. microti.[20] M. africanum nije rasprostranjena, ali je značajan uzročnik tuberkuloze u nekim delovima Afrike.[21][22] M. bovis je bila značajan uzročnik tuberkuloze, ali je uvođenje pasterizovanog mleka značajno eliminisalo ovu mikobakteriju kao problem javnog zdravlja u razvijenim zemljama.[1][23] M. canetti je retka i izgleda da se javlja samo na Afričkom rogu, iako se nekoliko slučajeva javilo i kod afričkih emigranata.[24][25] M. microti je takođe redak i uglavnom se javlja kod ljudi koji pate od imunodeficijencije, ali se ovaj patogen možda javlja češće nego što mislimo.[26]

U druge poznate patogene mikobakterije spadaju: M. leprae, M. avium i M. kansasii. Poslednje dve vrste se klasifikuju kao „netuberkulozne mikobakterije“ (NTM). NTM ne izazivaju TB niti lepru, ali izazivaju plućne bolesti koje liče na TB.[27]

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Nekoliko faktora čini ljude podložnijim TBC infekcijama. Načelno, najznačajniji faktor rizika je HIV; 13% svih slučajeva obolelih od TBC-a inficirano je virusom HIV-a.[2] Ovaj problem je uobičajen u području podsaharske Afrike, gde su stope HIV-a visoke.[28][29] Među ljudima bez HIV-a koji su inficirani tuberkulozom, oko 5–10% razvije aktivnu bolest tokom njihovog životnog veka;[9] u kontrastu s tim, 30% osova koinficiranih sa HIV razvije aktivnu bolest.[9]

Tuberkuloza je u bliskoj vezi sa prenaseljenošću i lošom ishranom. Ova veza čini TBC jednom od glavnih bolesti siromašnih.[5] Sledeći tipovi ljudi su u grupi visokog rizika u pogledu TBC infekcija: osobe koje ubrizgavaju zabranjene droge, stanovnici i zaposleni na mestima gde se okupljaju podložne grupe ljudi (na primer, zatvori i skloništa za beskućnike), siromašni ljudi koji nemaju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, visokorizične etničke manjine, deca koja su u bliskom kontaktu sa visokorizičnim osobama, kao i zdravstveni radnici koji opslužuju ove pacijente.[30] Još jedan značajan faktor rizika je hronična bolest pluća. Silikoza povećava rizik oko 30 puta.[31] Kod ljudi koji puše cigarete rizik od TBC-a je skoro dvostruko veći nego kod nepušača.[32] Neka druga stanja bolesti takođe mogu da povećaju rizik od razvoja tuberkuloze, uključujući alkoholizam[5] i dijabetes (trostruki rizik).[33] Neki medikamenti, kao što su kortikosteroidi i infliksimab (anti-TNF-alfa monoklonsko antitelo) su izuzetno veliki faktori rizika, posebno u razvijenim zemljama.[5] Takođe, postoji i genetska sklonost,[34] ali naučnici nisu definisali njen značaj.[5]

Mehanizam[uredi | uredi izvor]

Kampanje javnog zdravlja 1920-ih godina pokušale su da zaustave širenje TBC-a.

Prenošenje[uredi | uredi izvor]

Kada osobe sa aktivnim plućnim TBC-om kašlju, kijaju, govore, pevaju ili pljunu, one izbacuju zarazne aerosol kapljice prečnika 0,5 do 5 µm. Jednim kijanjem se može osloboditi do 40.000 kapljica.[35] Svaka kapljica može da prenese bolest, jer je infektivna doza tuberkuloze vrlo niska. (Osoba koja udahne manje od 10 bakterija može se zaraziti).[36]

Ljudi koji su u dužem, čestom ili bliskom kontaktu sa osobama sa TBC-om imaju visok rizik od inficiranja, sa procenjenom stopom infekcije od 22%.[37] Jedna osoba sa aktivnom ali nelečenom tuberkulozom može da zarazi 10–15 (ili više) drugih osoba godišnje.[3] Obično jedino osobe sa aktivnom TBC prenose bolest. Osobe sa latentnom infekcijom se ne smatraju zaraznim.[1] Verovatnoća prenošenja sa osobe na osobu zavisi od nekoliko činilaca. Među ovim činiocima su broj zaraznih kapljica koje nosilac izbacuje, efikasnost provetravanja okruženja u kome se osoba nalazi, dužina izloženosti, virulencija soja M. tuberkulozis, kao i nivo imuniteta neinficirane osobe.[38] Da bi se sprečila kaskada širenja sa osobe na osobu, treba odvojiti ljude sa aktivnom („otvorenom“) TBC i staviti ih na režim sa antituberkulinskim lekovima. Posle oko dve nedelje efikasne terapije, osobe sa nerezistentnim aktivnim infekcijama obično više nisu zarazne za druge.[37] Ukoliko se neko ipak inficira, obično je potrebno tri do četiri nedelje, pre nego što novozaražena osoba postane dovoljno infektivna, da prenosi bolest drugima.[39]

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Kod oko 90% ljudi inficiranih sa M. tuberculosis javlja se asimptomatska, latentna TBC infekcija (ponekad nazivana LTBI).[40] Kod ovih osoba postoji svega 10% verovatnoće da će tokom života latentna infekcija napredovati u otvorenu, aktivnu formu tuberkuloze.[41] Kod osoba sa HIV-om, rizik da će se razviti aktivna TBC raste na skoro 10% godišnje.[41] Ukoliko se ne primenjuje efikasna terapija, stopa smrtnosti kod slučajeva aktivne TBC je do 66%.[3]

TBC infekcija počinje onda kada mikobakterije stignu u plućne alveole, gde prodiru i repliciraju se unutar endozoma alveolarnih makrofaga.[1][42] Primarno mesto infekcije u plućima, poznato kao „Gonovo žarište“, nalazi se ili u gornjem delu donjeg režnja, ili u donjem delu gornjeg režnja.[1] Tuberkuloza pluća takođe može nastati putem infekcije iz krvotoka, što je poznato kao Sajmonovo žarište. Infekcija Sajmonovo žarište je karakteristična za gornji deo plućnog krila.[43] Ovim hematogenim putem može takođe doći do širenja infekcije do udaljenijih mesta, kao što su periferni limfni čvorovi, bubrezi, mozak i kosti.[1][44] Tuberkuloza napada sve delove tela, mada su iz nepoznatih razloga retko predmet napada srce, skeletni mišići, pankreas i štitna žlezda.[45]

Tuberkuloza je svrstana u jednu od granulomatoznih upalnih bolesti. Makrofagi, T limfociti, B limfociti i fibroblasti su među ćelijama koje podležu agregaciji da bi se formirali granulomi. Limfociti okružuju inficirane makrofage. Granulom sprečava širenje mikobakterija i obezbeđuje lokalnu sredinu za interakciju ćelija imunog sistema. Bakterije unutar granuloma mogu da postanu uspavane, što rezultuje latentnom infekcijom. Još jedna karakteristika granuloma je razvoj abnormalne smrti ćelije (nekroza) u središtu tuberkula. Golim okom viđena, ova nekroza ima teksturu mekog belog sira i naziva se kazeozna nekroza.[46]

TBC bakterije mogu da uđu u krvotok iz dela oštećenog tkiva. Mogu da se šire kroz telo i da formiraju više žarišta infekcije, što se ispoljava u vidu sićušnih, belih tuberkula u tkivu.[47] Ovaj težak oblik TBC bolesti se naziva milijarna tuberkuloza. Ovaj oblik TBC-a je najčešći kod mlađe dece i osoba sa HIV-om.[48] Kod osoba obolelih od ove rasprostranjene TBC visoka je stopa smrtnosti čak i ako se bolest leči (oko 30%).[14][49]

Kod većine ljudi infekcija naizmenično napreduje i slabi. Razaranje tkiva i nekrozu često uravnotežavaju lečenje i fibroza.[46] Na mestu zahvaćenog tkiva se stvara ožiljak i kaverna ispunjena kazeoznim nekrotičnim materijalom. Tokom aktivne bolesti, neke od ovih kaverni zahvataju vazdušne puteve bronhije pa se ovaj materijal može iskašljati. Ovaj materijal sadrži žive bakterije i može da širi infekciju. Lečenje odgovarajućim antibioticima ubija bakterije i omogućava proces lečenja. Kada se bolest leči, na mestu zahvaćenih područja stvara se tkivo ožiljka.[46]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Aktivna tuberkuloza[uredi | uredi izvor]

Teško je postaviti dijagnozu aktivne tuberkuloze samo na osnovu znakova i simptoma.[50] Takođe, teško je dijagnostikovati bolest kod osoba koje su imunosupresivne.[51] Međutim, osobe kod kojih se jave znaci bolesti pluća ili konstitucionalni simptomi koji traju duže od dve nedelje, mogle bi imati TBC.[51] Rendgen pluća i višestruka kultura sputuma na bacile otporne na kiseline uobičajena su ispitivanja kod početne procene.[51] Testovi oslobađanja interferona-gama (IGRA) i tuberkulinski kožni testovi nisu od koristi u zemljama u razvoju.[52][53] IGRA-testovi imaju slična ograničenja kod osoba sa HIV-om.[54][55]

Konačna dijagnoza TBC-a se postavlja kada se M. tuberculosis identifikuje u kliničkom uzorku (na primer, ispljuvak, gnoj ili biopsija tkiva). Međutim, težak postupak kultivisanja ovog spororastućeg organizma može da traje od dve do šest nedelja kod kulture krvi ili sputuma.[56] Iz tog razloga, lečenje se često započinje pre nego što su kulture potvrđene.[57]

Testovi amplifikacije nukleinskih kiselina i testiranje adenozinske deaminaze može brzo dati dijagnozu TBC-a.[50] Međutim, ovi testovi se ne preporučuju rutinski, zbog toga što retko dovode do promene načina lečenja pacijenta.[57] Testovi krvi za detekciju antitela nisu specifični ili senzitivni, pa se stoga ne preporučuju.[58]

Latentna tuberkuloza[uredi | uredi izvor]

Mantu tuberkulinska kožna proba se često koristi kao skrining kod osoba koje su u grupi visokog rizika za pojavu TBC-a.[51] Kod osoba koje su prethodno imunizovane može se javiti lažno pozitivan rezultat testa.[59] Test može biti lažno negativan kod osoba kod kojih je prisutna sarkoidoza, Hočkinov limfom i neuhranjenost. Ono što je najvažnije, test može biti lažno negativan kod osoba koje zaista imaju aktivnu tuberkulozu.[1] Testovi oslobađanja interferona gama (IGRA) na uzorku krvi preporučuju se osobama koje su pozitivne na Mantu probu.[57] Na IGRA-testove ne utiče imunizacija i većina mikobakterija iz okruženja, pa oni daju manje lažno pozitivnih rezultata.[60] Međutim, na njih utiču M. szulgai, M. marinum, i M. kansasii.[61] Senzitivnost IGRA-testova se može povećati kada se koriste kao dopuna kožne probe. Međutim, kada se koriste samostalno, IGRA-testovi mogu biti manje senzitivni od kožne probe.[62]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Napori za sprečavanje i kontrolu tuberkuloze se oslanjaju na vakcinaciju beba, kao i detekciju i odgovarajući način lečenja aktivnih slučajeva.[5] Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postigla je izvestan uspeh poboljšanim režimima lečenja. Uočeno je izvesno smanjenje broja slučajeva.[5]

Vakcine[uredi | uredi izvor]

Do 2011. godine, jedina dostupna vakcina je bacil Kalmet-Gerina (akronim: be-se-že). Be-se-že je efikasan protiv diseminovane bolesti u detinjstvu, ali pruža inkonzistentnu zaštitu od dobijanja plućne TBC.[63] Uprkos tome, ovo je najviše korišćena vakcina u svetu, sa više od 90% ukupnog broja dece koja se vakcinišu.[5] Međutim, imunitet koji ona indukuje opada posle oko deset godina.[5] Tuberkuloza se retko javlja u većem delu Kanade, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama, pa se be-se-že primenjuje jedino kod osoba koje su u grupi visokog rizika.[64][65][66] Jedan od razloga da se ne koristi vakcina je taj što ona čini lažno pozitivnim tuberkulinski kožni test , pa je onda ovaj test beskoristan u skriningu bolesti.[66] Nove vakcine su u fazi razvoja.[5]

Javno zdravlje[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila TBC „globalnom zdravstvenom opasnošću“ 1993. godine.[5] U 2006. godini, Partnerstvo za zaustavljanje TBC-a (engl. Stop TB Partnership) razvilo je Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze sa ciljem da se spasi 14 miliona života do 2015.[67] Neki od postavljenih ciljeva verovatno neće biti dostignuti do 2015. godine, najvećim delom zbog povećanog broja slučajeva tuberkuloze povezane sa HIV-om i pojave multirezistentne tuberkuloze (MDR-TB).[5] Klasifikacija tuberkuloze, sistem koji je razvilo Američko torakalno društvo, koristi se u programima javnog zdravlja.[68]

Nadzor[uredi | uredi izvor]

U lečenju TBC-a se koriste antibiotici da bi se ubile bakterije. Efikasan način lečenja TBC-a je težak zbog neobične strukture i hemijskog sastava mikobakterijskog ćelijskog zida. Ćelijski zid sprečava ulazak lekova i čini mnoge antibiotike neefikasnim.[69] Dva najčešće korišćena antibiotika su izoniazid i rifampicin, a terapija može trajati mesecima.[38] Pri lečenju latentne TBC obično se koristi jedan antibiotik.[70] Aktivni oblik TBC bolesti se najbolje leči primenom kombinacije nekoliko antibiotika da bi se smanjio rizik od razvoja antibiotske rezistencije kod bakterija.[5] Osobe sa latentnim infekcijama se takođe leče da bi se sprečio razvoj aktivne TBC kod njih kasnije u životu.[70] SZO preporučuje lečenje pod direktnim nadzorom. Kod ovog načina lečenja, zdravstveni radnik pazi da pacijent uzima svoje lekove. Cilj je da se smanji broj ljudi koji ne uzimaju antibiotike na odgovarajući način.[71] Međutim, malo je dokaza koji bi podržali lečenje pod direktnim nadzorom.[72] Efikasne su one metode koje podsećaju ljude da je lečenje važno.[73]

Novi slučajevi[uredi | uredi izvor]

Do 2010. godine, preporučena terapija za nove slučajeve plućne tuberkuloze je primena kombinacije antibiotika u trajanju od šest meseci. U prva dva meseca daju se rifampicin, izoniazid, pirazinamid i etambutol. U poslednja četiri meseca daju se samo rifampicin i izoniazid.[5] Onda kada postoji visoka rezistencija na izoniazid, umesto njega se može koristiti etambutol u poslednja četiri meseca.[5]

Rekurentna bolest[uredi | uredi izvor]

Ako se tuberkuloza ponovo vrati, uraditi testove za određivanje senzitivnosti bolesti na antibiotike pre određivanja terapije.[5] Ukoliko se otkrije multirezistentna TBC (MDR-TB), preporučuje se terapija sa barem četiri efikasna antibiotika u trajanju od 18–24 meseca.[5]

Rezistencija na lekove[uredi | uredi izvor]

Primarna rezistencija se javlja onda kada se osoba zarazi rezistentnom vrstom TBC-a. Kod osobe sa potpuno osetljivom TBC može se razviti sekundarna (stečena) rezistencija za vreme terapije. Kod osobe se može razviti sekundarna rezistencija zbog neodgovarajućeg načina lečenja, ukoliko ne sprovodi propisani režim na odgovarajući način (nepridržavanje ), ili ukoliko koristi lek lošeg kvaliteta.[74] TBC rezistentna na lekove je ozbiljan javni zdravstveni problem u mnogim zemljama u razvoju. Lečenje TBC rezistentne na lekove je dugotrajnije i zahteva skuplje lekove. MDR-TB se definiše kao rezistencija na dva najefikasnija leka prve linije za TBC: rifampicin i izoniazid. Ekstenzivno rezistentna TBC je takođe rezistentna na tri ili više od šest klasa lekova druge linije.[75] Potpuno rezistentna TBC je rezistentna na sve lekove koji se trenutno koriste. Potpuno rezistentna TBC je prvi put primećena 2003. u Italiji, ali se o njoj nije ništa šire izveštavalo do 2012.[76]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Starosno standardizovana smrtnost od tuberkuloze po 100.000 stanovnika 2004.[77]
  no data
  ≤10
  ≥10–25
  ≥25–50
  ≥50–75
  ≥75–100
  ≥100–250
  ≥250–500
  ≥500–750
  ≥750–1000
  ≥1000–2000
  ≥2000–3000
  ≥ 3000

Progresija od TBC infekcije do otvorenog oblika TBC bolesti se dešava onda kada bacili savladaju odbranu imunog sistema i počnu da se razmnožavaju. Kod primarne TBC bolesti (nekih 1–5% slučajeva), do napredovanja dolazi ubrzo posle inicijalne infekcije.[1] Međutim, u većini slučajeva latentna infekcija se javlja bez očiglednih simptoma.[1] Ovi „uspavani“ bacili stvaraju aktivnu tuberkulozu u 5—10% latentnih slučajeva, a to se često dešava mnogo godina posle inficiranja.[9]

Rizik od reaktivacije raste sa imunosupresijom, poput one izazvane HIV infekcijom. Kod osoba koinficiranih sa M. tuberculosis i HIV-om, rizik od reaktivacije raste na 10% godišnje.[1] Studije koje koriste DNK tehniku otiska prsta kod bakterije M. tuberculosis pokazuju da reinfekcija uzrokuje rekurentnu TBC mnogo češće nego što se ranije mislilo.[78] Reinfekcije mogu da čine više od 50% reaktiviranih slučajeva u područjima gde je TBC uobičajena.[79] Verovatnoća umiranja od tuberkuloze je iznosila oko 4% 2008. godine, što je pad sa 8% iz 1995.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Mapa sveta sa podsaharskom Afrikom u raznim nijansama žute, označavajući prevalencu iznad 300 na 100.000 ljudi, sa SAD, Kanadom, Australijom i severnom Evropom u nijansama tamno plave, označavajući prevalencu od oko 10 na 100.000 ljudi. Azija je žuta, ali ne tako svetlo, označavajući prevalencu opsega od oko 200 na 100.000. Južna Amerika je tamno žuta.
U 2007. godini, prevalenca TBC-a na 100.000 ljudi bila je najveća u podsaharskoj Africi, a takođe je bila relativno visoka i u Aziji.[80]

Otprilike jedna trećina svetske populacije je zaražena bakterijom M. tuberculosis. Jedna nova infekcija se desi svake sekunde na globalnom nivou.[3] Međutim, većina infekcija bakterijom M. tuberculosis ne izaziva tuberkulozu,[81] i 90—95% svih infekcija ostane bez simptoma.[40] Procenjeno je da je U 2007. godini bilo 13,7 miliona hroničnih aktivnih slučajeva.[4] U 2010. godini dijagnostikovano je 8,8 miliona novih slučajeva tuberkuloze, od čega 1,45 miliona smrtnih slučajeva, većinom u zemljama u razvoju.[2] Od ovih 1,45 miliona smrtnih slučajeva, oko 0,35 miliona se javi kod osoba koje su koinficirane HIV-om.[82]

Tuberkuloza je na drugom mestu među najčešćim uzročnicima smrti od infektivnih bolesti (posle smrtnih slučajeva usled HIV-a/side).[8] Apsolutni broj slučajeva tuberkuloze („prevalenca“) je u opadanju od 2005. godine. Smanjen je broj novih slučajeva tuberkuloze („incidenca“) od 2002.[2] Kina je postigla naročito dramatičan napredak. Kina je smanjila svoju stopu mortaliteta od TBC-a za približno 80% između 1990. i 2010. godine.[82] Tuberkuloza je češća u zemljama u razvoju. Oko 80% stanovništva u mnogim azijskim i afričkim zemljama je pozitivno pri tuberkulinskim testovima, dok je u SAD samo 5–10% stanovništa test pozitivno.[1] Stručnjaci su se nadali da će se biti moguća kompletna kontrola TBC-a. Međutim, ima nekoliko činilaca koji potpunu kontrolu TBC-a čine malo verovatnom. Teško je razviti efikasnu vakcinu. Skupo je i zahteva vreme da se postavi dijagnoza bolesti. Lečenje traje više meseci. Veći broj ljudi sa HIV-om dobija TBC. Tuberkuloza rezistentna na lekove se pojavila 1980-ih.[5]

Godišnji broj novoprijavljenih slučajeva TBC-a. Podaci SZO.[83]

U 2007. godini, zemlja sa najvećom procenjenom stopom incidence od tuberkuloze bio je Svazilend, sa 1.200 slučajeva na 100.000 ljudi. Indija je imala najveću ukupnu incidencu, sa procenjenih 2,0 miliona novih slučajeva.[4] U razvijenim zemljama, tuberkuloza je ređa i nalazi se uglavnom u urbanim sredinama. U 2010. godini, stope tuberkuloze na 100.000 ljudi u raznim područjima sveta bile su: globalno 178, Afrika 332, Amerika 36, Istočni Mediteran 173, Evropa 63, Jugoistočna Azija 278 i Zapadni Pacifik 139.[82] U Kanadi i Australiji tuberkuloza je mnogo puta učestalija među aboridžinskim narodom, posebno u udaljenijim krajevima.[84][85] U Sjedinjenim Državama, Aboridžini imaju pet puta veći mortalitet od TBC-a.[86]

Incidenca TBC-a varira sa starošću. U Africi ona primarno pogađa osobe starosti između 12 i 18 godina i mlađe odrasle osobe.[87] Međutim, u zemljama gde je stopa incidence drastično opala (kao što su Sjedinjene Države), TBC je uglavnom bolest starijih ljudi i osoba sa smanjenim imunim sistemom.[1][88]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Egipatska mumija u Britanskom muzeju – ustanovljeno je tuberkulozno truljenje u kičmama Egipatskih mumije.

Tuberkuloza je prisutna kod ljudske rase još od davnina.[5] Najranije dokazano otkriće „mikobakterije tuberkuloze“ odnosi se na ostatke bizona koji su stari više od 17.000 godina.[89] Međutim, nije jasno da li tuberkuloza vodi poreklo od goveda, pa je zatim prenesena na čoveka, ili je i kod goveda i kod čoveka došla od zajedničkog pretka.[90] Naučnici su verovali da je čovek dobio KMBT od životinja tokom njihovog pripitomljavanja. Međutim, geni kompleksa M. tuberculosis (KMBT) kod čoveka su upoređivani sa KMBT-e kod životinja, čime je dokazano da je ta teorija pogrešna. Obe vrste bakterije tuberkuloze imaju zajedničkog predka preko kojeg su se mogli inficirati ljudi još u Neolitskoj revoluciji.[91] Skeletni ostaci pokazuju da je praistorijski čovek (40. vek p. n. e.) imao TBC. Istraživači su otkrili truljenje u kičmama Egipatskih mumije koje datiraju iz perioda između 3000 i 2400. godina p. n. e..[92] „Ftizis“ je grčka reč za “sušicu,” što je stari termin za tuberkulozu pluća.[93] Oko 460. p. n. e.ista, Hipokrat je identifikovao sušicu kao najrasprostranjeniju bolest tog vremena. Ljudi koji su imali sušicu imali su temperaturu i iskašljavali krv. Sušica je skoro uvek imala smrtni ishod.[94] Genetska istraživanja govore da je TBC bila prisutna u Amerikama počev od oko 100. godine nove ere.[95]

Pre industrijske revolucije, u narodnom verovanju, tuberkuloza je uvek povezivana sa vampirima. Kada bi neki član porodice umro od nje, ostali inficirani članovi porodice bi polako gubili svoje zdravlje. Ljudi su verovali da je osoba koja je prva dobila TBC isisavala život iz ostalih članova porodice.[96]

Plućni oblik bolesti koji je povezan sa tuberkulima ustanovio je Ričard Morton 1689.[97][98] Međutim, TBC je imala čitavu lepezu raznih simptoma, tako da je ona nije bila identifikovana kao posebna bolest sve do 1820-ih. Naziv tuberkuloza tek joj je dao J. L. Schönlein 1839.[99] Između 1838. i 1845. godine Džon Krogan, vlasnik Mamutske pećine, dovodio je ljude obolele od tuberkuloze u pećinu u nadi da će bolest izlečiti konstantnom temperaturom i čistim vazduhom u pećini: oni bi umirali u roku od godinu dana.[100] Herman Bremer je otvorio prvi TBC sanatorijum 1859. u Sokolovskom.[101]

Robert Koh je otkrio bacile tuberkuloze.

Bacil koji prouzrokuje tuberkulozu, Mycobacterium tuberculosis, identifikovan je i opisan 24. marta 1882. godine od strane Roberta Koha. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu za psihologiju odnosno medicinu 1905. godine.[102] Koh nije verovao da su, tuberkuloza kod goveda i tuberkuloza kod ljudi slične bolesti. Ovo verovanje je odložilo priznanje da je inficirano mleko izvor infekcije. Kasnije je rizik od prenosa bolesti iz ovog izvora dramatično smanjen uvođenjem postupka pasterizacije. Koh je 1890. godine objavio da je ekstrakt glicerina iz tuberkuloznih bacila „lek“ za tuberkulozu. On ga je nazvao „tuberkulin“. Mada „tuberkulin“ nije bio efikasan, on je bio prilagođen za obavljanje testa pomoću kojeg se kontrolisalo prisustvo prethodnih simptoma tuberkuloze.[103]

Alber Kalmet i Kamij Gerin su prvi uspešno obavili imunizaciju protiv tuberkuloze 1906. godine. Oni su upotrebili razblažen iscedak tuberkuloze sa goveda i nazvali ga BSG vakcinom (bacil Kalmet i Gerin). Be-se-že vakcina je prvi put primenjena na ljudima 1921. godine u Francuskoj.[104] Međutim, BSG vakcina je široko prihvaćena samo u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, i Nemačkoj posle Drugog svetskog rata.[105]

Tuberkuloza je izazvala veoma rasprostranjenu zabrinutost javnosti u 19. i ranom 20. veku kao jedna endemska bolest siromašnog urbanog stanovništva. U 1815. godini svaka četvrta smrt u Engleskoj bila je usled „sušice“. Do 1918. godine, TBC je bila uzrok smrti svakog šestog Francuza. Pošto su 1880-ih naučnici ovu bolest proglasili zaraznom, u Britaniji je TBC stavljena na spisak bolesti koje je neophodno prijaviti. Kampanja je počela tako što je zabranjivano pljuvanje na javnim mestima a inficirani siromašni ljudi bili su „ohrabrivani“ da idu u sanatorijume koji su ličili na zatvore. (Sanatorijumi za srednju klasu i klasu bogatih nudili su odličnu negu i stalni lekarski nadzor.)[101] Sanatorijumi su navodno pružali blagotvorni „svež vazduh“ i radnu aktivnost. Ali, čak i u najboljim uslovima, 50% ljudi koji su dolazili u sanatorijume sa najboljim uslovima, umiralo je u roku od 5 godina (ca. 1916.).[101]

U Evropi, stopa obolevanja od tuberkuloze počela je da raste u ranim 1600-im. TBC je dostigla svoj maksimum u Evropi u 1800-im i na nju je otpadalo 25% svih smrtnih ishoda.[106] Potom je smrtnost smanjena za blizu 90% sve do 1950-ih.[107] Poboljšanje javnog zdravlja značajno je smanjilo stopu obolevanja od tuberkuloze čak i pre nego što je počela primena streptomicina i drugih antibiotika. No, i pored toga, ova bolest je i dalje ostala pretnja za javno zdravlje. Kada je 1913. godine u Britaniji formirano Medicinsko istraćivačko Veće u žiži njegovog interesovanja našla su se istraživanja u vezi sa tuberkulozom.[108]

Godine 1946, usavršavanje antibiotika streptomicina učinilo je da lečenje i izlečenje TBC-a postane stvarnost. Pre nego što je ovaj lek bio uveden, jedini način lečenja (osim sanatorijuma) bila je hirurška intervencija. Tehnikom pod nazivom „pneumotoraks" izvlačio bi se vazduh iz jednog inficiranog plućnog krila čime se to krilo isključivalo iz funkcije i ostavljalo da se „odmori“ pa se tako lakše lečio inficiranio deo.[109]

Hitnost rešavanja problema MR-TBC ponovo je uvela hirurgiju kao opciju unutar prihvaćenih standarda u lečenju TBC infekcija. Aktuelnim hirurškim intervencijama uklanjaju se patološke grudne kaverne („bule“) u plućima u cilju smanjenja broja bakterija i produžetka delovanja lekova na preostale bakterije u krvotoku. Ovom intervencijom se istovremeno smanjuje ukupno opterećenje bakterijama i povećava efikasnost sistematske antibiotske terapije.[110] Iako su se stručnjaci nadali da će u potpunosti eliminisati TBC (kao i velike boginje), porast broja vrsta TBC-a koje su otporne na lekove u 1980-im, učinio je da eliminacija TBC-a bude manje verovatna. Najnoviji povratak tuberkuloze naterao je Svetsku zdravstvenu organizaciju da 1993. godine donese deklaraciju kojom se traži hitno rešavanje problema na globalnom nivou.[111]

Društvo i kultura[uredi | uredi izvor]

Svetska zdravstvena organizacija i Fondacija Bil i Melinda Gejts sponzorišu novi test za brzu dijagnozu koji će se koristiti u slabo i u srednje razvijenim zemljama.[112][113][114][115] I u 2011. godini mnoga siromašna mesta još uvek imaju na raspolaganju samo pristup mikroskopskom pregledu pljuvačke.[116]

Godine 2010. Indija je imala najveći broj obolelih od TBC u svetu. Jedan od uzroka tolikog broja obolelih bilo je i nedovoljno uspešno lečenje u privatnom zdravstvenom sektoru.[117] Programi kao što je Revidirani nacionalni program kontrole tuberkuloze pomažu da se smanji broj obolelih od TBC-a među ljudima koji se leče u državnom sektoru.[118][119]

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

BSG vakcina ima i svojih nedostataka pa je zato u toku istraživanje koje bi pomoglo njenom usavršavanju.[120] Nekoliko potencijalnih novih vakcina su sada u fazi I i II kliničkog testiranja.[120] Postoje dva glavna pristupa u pokušaju da se unapredi efikasnost raspoloživih vakcina. Jedan pristup se odnosi na dodavanju podjedinice BSG vakcini. Drugom strategijom se pokušavaju stvoriti nove i bolje žive vakcine.[120] MVA85A je jedan primer podjedinice vakcine koja se sada testira u Južnoj Africi. MVA85A se zasniva na genetski modifikovanom Vaccinia virusu.[121] Postoji nada da će vakcine odigrati značajnu ulogu u lečenju latentne i aktivne bolesti.[122]

Da bi podstakli buduća otkrića, istraživači i donosioci propisa promovišu nove ekonomske modele usavršavanja vakcina, uključujući tu i cenu, podsticajne poreze i napredne tržišne obaveze.[123][124] Nekoliko grupa je uključeno u ovo istraživanje, uključujući i Partnerstvo za zaustavljanje TBC-a,[125] Južnoafričku inicijativu za tuberkulozu i Globalnu fondaciju za TB vakcinu.[126] Globalna fondacija za TBC vakcinu dobila je više od 280 miliona (američkih dolara) od Fondacije Bil i Melinda Gejts kako bi mogla da razvije i licencira unapređenu vakcinu protiv tuberkuloze za korišćenje u najugroženijim državama.[127][128]

Kod drugih životinja[uredi | uredi izvor]

Mikobakterija inficira mnoge različite vrste životinja, uključujući tu i ptice,[129] glodare,[130] i reptile.[131] Podvrsta Mycobacterium tuberculosis je retko prisutna kod divljih životinja.[132] Napor da se iskoreni tuberkuloza kod goveda koju izaziva Mycobacterium bovis iz krda stoke i jelena na Novom Zelandu bio je relativno uspešan.[133] Napori u Velikoj Britaniji su bili manje uspešni.[134][135]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 A 2010, str. 12–18
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „The sixteenth global report on tuberculosis” (PDF). 2011. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Tuberculosis Fact sheet N°104”. World Health Organization. novembar 2010. Pristupljeno 26. 7. 2011. 
  4. 4,0 4,1 4,2 World Health Organization (2009). „Epidemiology” (PDF). Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. str. 6—33. ISBN 978-92-4-156380-2. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  5. 5,00 5,01 5,02 5,03 5,04 5,05 5,06 5,07 5,08 5,09 5,10 5,11 5,12 5,13 5,14 5,15 5,16 5,17 5,18 5,19 5,20 5,21 Lawn, SD; Zumla, AI (2. 7. 2011). „Tuberculosis”. Lancet. 378 (9785): 57—72. PMID 21420161. doi:10.1016/S0140-6736(10)62173-3. 
  6. ^ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Accessed 7 October 2006.
  7. ^ Schiffman, G (15. 1. 2009). „Tuberculosis Symptoms”. eMedicineHealth. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 Dolin 2010, str. Chapter 250
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Gibson 2005, str. 321
  10. ^ Behera 2010, str. 457.
  11. ^ Jindal 2011, str. 549.
  12. 12,0 12,1 Golden MP, Vikram HR (2005). „Extrapulmonary tuberculosis: an overview”. American Family Physician. 72 (9): 1761—8. PMID 16300038. 
  13. ^ Kabra. str. 249.  Tekst „2006” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. 14,0 14,1 Ghosh 2008, str. 789
  15. ^ F 2007, str. 109–16
  16. 16,0 16,1 Madison, B. (2001). „Application of stains in clinical microbiology”. Biotech Histochem. 76 (3): 119—25. PMID 11475314. doi:10.1080/714028138. 
  17. ^ Parish T, Stoker N (1999). „Mycobacteria: bugs and bugbears (two steps forward and one step back)”. Molecular Biotechnology. 13 (3): 191—200. PMID 10934532. doi:10.1385/MB:13:3:191. 
  18. ^ Medical Laboratory Science: Theory and Practice. New Delhi: Tata McGraw-Hill. 2000. str. 473—. ISBN 978-0-07-463223-9. 
  19. ^ Piot 2008, str. 291.
  20. ^ van Soolingen D; et al. (1997). „A novel pathogenic taxon of the Mycobacterium tuberculosis complex, Canetti: characterization of an exceptional isolate from Africa”. International Journal of Systematic Bacteriology. 47 (4): 1236—45. PMID 9336935. doi:10.1099/00207713-47-4-1236. 
  21. ^ Niemann, S.; et al. (2002). „Mycobacterium africanum Subtype II Is Associated with Two Distinct Genotypes and Is a Major Cause of Human Tuberculosis in Kampala, Uganda”. J. Clin. Microbiol. 40 (9): 3398—405. PMC 130701Slobodan pristup. PMID 12202584. doi:10.1128/JCM.40.9.3398-3405.2002. 
  22. ^ Niobe-Eyangoh SN; et al. (2003). „Genetic Biodiversity of Mycobacterium tuberculosis Complex Strains from Patients with Pulmonary Tuberculosis in Cameroon”. J. Clin. Microbiol. 41 (6): 2547—53. PMC 156567Slobodan pristup. PMID 12791879. doi:10.1128/JCM.41.6.2547-2553.2003. 
  23. ^ Thoen C, Lobue P, de Kantor I (2006). „The importance of Mycobacterium bovis as a zoonosis”. Vet. Microbiol. 112 (2–4): 339—45. PMID 16387455. doi:10.1016/j.vetmic.2005.11.047. 
  24. ^ Acton 2011, str. 1968.
  25. ^ Pfyffer, GE; et al. (1998 Oct-Dec). „Mycobacterium canettii, the smooth variant of M. tuberculosis, isolated from a Swiss patient exposed in Africa.”. Emerging infectious diseases. 4 (4): 631—4. PMID 9866740.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  26. ^ Panteix, G; et al. (2010 Aug). „Pulmonary tuberculosis due to Mycobacterium microti: a study of six recent cases in France.”. Journal of medical microbiology. 59 (Pt 8): 984—9. PMID 20488936.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  27. ^ American Thoracic Society (1997). „Diagnosis and treatment of disease caused by nontuberculous mycobacteria. This official statement of the American Thoracic Society was approved by the Board of Directors, March 1997. Medical Section of the American Lung Association”. Am J Respir Crit Care Med. 156 (2 Pt 2): S1—25. PMID 9279284. 
  28. ^ World Health Organization. „Global tuberculosis control–surveillance, planning, financing WHO Report 2006”. Pristupljeno 13. 10. 2006. 
  29. ^ Chaisson, RE; Martinson, NA (13. 3. 2008). „Tuberculosis in Africa--combating an HIV-driven crisis”. The New England Journal of Medicine. 358 (11): 1089—92. PMID 18337598. doi:10.1056/NEJMp0800809. 
  30. ^ Griffith D, Kerr C (1996). „Tuberculosis: disease of the past, disease of the present”. J Perianesth Nurs. 11 (4): 240—5. PMID 8964016. doi:10.1016/S1089-9472(96)80023-2. 
  31. ^ ATS/CDC Statement Committee on Latent Tuberculosis Infection (200). „Targeted tuberculin testing and treatment of latent tuberculosis infection. American Thoracic Society”. MMWR Recomm Rep. 49 (RR–6): 1—51. PMID 10881762. 
  32. ^ van Zyl Smit, RN; et al. (2010 Jan). „Global lung health: the colliding epidemics of tuberculosis, tobacco smoking, HIV and COPD.”. The European respiratory journal : official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 35 (1): 27—33. PMID 20044459. »These analyses indicate that smokers are almost twice as likely to be infected with TB and to progress to active disease (RR of ∼1.5 for latent TB infection (LTBI) and RR of ∼2.0 for TB disease). Smokers are also twice as likely to die from TB (RR of ∼2.0 for TB mortality), but data are difficult to interpret because of heterogeneity in the results across studies.«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  33. ^ Restrepo, BI (15. 8. 2007). „Convergence of the tuberculosis and diabetes epidemics: renewal of old acquaintances”. Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America. 45 (4): 436—8. PMC 2900315Slobodan pristup. PMID 17638190. doi:10.1086/519939. 
  34. ^ Möller, M; Hoal, EG (2010 Mar). „Current findings, challenges and novel approaches in human genetic susceptibility to tuberculosis”. Tuberculosis (Edinburgh, Scotland). 90 (2): 71—83. PMID 20206579. doi:10.1016/j.tube.2010.02.002.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  35. ^ Cole E, Cook C (1998). „Characterization of infectious aerosols in health care facilities: an aid to effective engineering controls and preventive strategies”. Am J Infect Control. 26 (4): 453—64. PMID 9721404. doi:10.1016/S0196-6553(98)70046-X. 
  36. ^ Nicas M, Nazaroff WW, Hubbard A (2005). „Toward understanding the risk of secondary airborne infection: emission of respirable pathogens”. J Occup Environ Hyg. 2 (3): 143—54. PMID 15764538. doi:10.1080/15459620590918466. 
  37. 37,0 37,1 Ahmed N, Hasnain S (2011). „Molecular epidemiology of tuberculosis in India: Moving forward with a systems biology approach”. Tuberculosis. 91 (5): 407—3. PMID 21514230. doi:10.1016/j.tube.2011.03.006. 
  38. 38,0 38,1 „Core Curriculum on Tuberculosis: What the Clinician Should Know” (PDF) (5. izd.). Centers for Disease Control and Prevention (CDC), Division of Tuberculosis Elimination. 2011. str. 24. 
  39. ^ „Causes of Tuberculosis”. Mayo Clinic. 2006. Pristupljeno 19. 10. 2007. 
  40. 40,0 40,1 Skolnik 2011, str. 253
  41. 41,0 41,1 Mainous & Pomeroy 2009, str. 74
  42. ^ Houben E, Nguyen L, Pieters J (2006). „Interaction of pathogenic mycobacteria with the host immune system”. Curr Opin Microbiol. 9 (1): 76—85. PMID 16406837. doi:10.1016/j.mib.2005.12.014. 
  43. ^ Khan 2011, str. 401.
  44. ^ Herrmann J, Lagrange P (2005). „Dendritic cells and Mycobacterium tuberculosis: which is the Trojan horse?”. Pathol Biol (Paris). 53 (1): 35—40. PMID 15620608. doi:10.1016/j.patbio.2004.01.004. 
  45. ^ Agarwal R, Malhotra P, Awasthi A, Kakkar N, Gupta D (2005). „Tuberculous dilated cardiomyopathy: an under-recognized entity?”. BMC Infect Dis. 5 (1): 29—. PMC 1090580Slobodan pristup. PMID 15857515. doi:10.1186/1471-2334-5-29. 
  46. 46,0 46,1 46,2 Grosset, J. (2003). „Mycobacterium tuberculosis in the Extracellular Compartment: an Underestimated Adversary”. Antimicrob Agents Chemother. 47 (3): 833—6. PMC 149338Slobodan pristup. PMID 12604509. doi:10.1128/AAC.47.3.833-836.2003. 
  47. ^ Crowley 2010, str. 374.
  48. ^ Anthony 2005, str. 75.
  49. ^ Jacob, JT; Mehta, AK; Leonard, MK (2009 Jan). „Acute forms of tuberculosis in adults.”. The American journal of medicine. 122 (1): 12—7. PMID 19114163.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  50. 50,0 50,1 Bento, J; et al. (2011 Jan-Feb). „Diagnostic tools in tuberculosis”. Acta medica portuguesa. 24 (1): 145—54. PMID 21672452.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  51. 51,0 51,1 51,2 51,3 Escalante, P (2009 6. 2). „In the clinic. Tuberculosis.”. Annals of internal medicine. 150 (11): ITC61—614; quiz ITV616. PMID 19487708.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  52. ^ Metcalfe, JZ; et al. (15. 11. 2011). „Interferon-γ release assays for active pulmonary tuberculosis diagnosis in adults in low- and middle-income countries: systematic review and meta-analysis.”. The Journal of infectious diseases. 204 Su: S1120—9,4. PMID 21996694. 
  53. ^ Sester, M; et al. (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  54. ^ Chen; et al. (2011). „Interferon-gamma release assays for the diagnosis of active tuberculosis in HIV-infected patients: a systematic review and meta-analysis.”. PloS one. 6 (11): e26827. PMID 22069472. 
  55. ^ Sester, M; et al. (2011 Jan). „Interferon-γ release assays for the diagnosis of active tuberculosis: a systematic review and meta-analysis.”. The European respiratory journal: official journal of the European Society for Clinical Respiratory Physiology. 37 (1): 100—11. PMID 20847080.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  56. ^ Diseases 2006, str. 36.
  57. 57,0 57,1 57,2 National Institute for Health and Clinical Excellence. Clinical guideline 117: Tuberculosis. London, 2011.
  58. ^ Steingart, KR; et al. (2011 Aug). „Commercial serological tests for the diagnosis of active pulmonary and extrapulmonary tuberculosis: an updated systematic review and meta-analysis.”. PLoS medicine. 8 (8): e1001062. PMC 3153457Slobodan pristup. PMID 21857806. doi:10.1371/journal.pmed.1001062.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  59. ^ Rothel J, Andersen P (2005). „Diagnosis of latent Mycobacterium tuberculosis infection: is the demise of the Mantoux test imminent?”. Expert Rev Anti Infect Ther. 3 (6): 981—93. PMID 16307510. doi:10.1586/14787210.3.6.981. 
  60. ^ Pai M, Zwerling A, Menzies D (2008). „Systematic Review: T-Cell–based Assays for the Diagnosis of Latent Tuberculosis Infection: An Update”. Ann. Intern. Med. 149 (3): 1—9. PMC 2951987Slobodan pristup. PMID 18593687. 
  61. ^ Jindal, editor-in-chief SK. Textbook of pulmonary and critical care medicine. New Delhi: Jaypee Brothers Medical Publishers. str. 544—. ISBN 978-93-5025-073-0. 
  62. ^ Amicosante, M; Ciccozzi, M; Markova, R (2010 Apr). „Rational use of immunodiagnostic tools for tuberculosis infection: guidelines and cost effectiveness studies.”. The new microbiologica. 33 (2): 93—107. PMID 20518271.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  63. ^ McShane, H (12. 10. 2011). „Tuberculosis vaccines: beyond bacille Calmette–Guérin”. Philosophical transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological sciences. 366 (1579): 2782—9. PMC 3146779Slobodan pristup. PMID 21893541. doi:10.1098/rstb.2011.0097. 
  64. ^ „Vaccine and Immunizations: TB Vaccine (BCG)”. Centers for Disease Control and Prevention. 2011. Arhivirano iz originala na datum 17. 11. 2011. Pristupljeno 26. 7. 2011. 
  65. ^ „BCG Vaccine Usage in Canada -Current and Historical”. Public Health Agency of Canada. 2010. Arhivirano iz originala na datum 30. 3. 2012. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  66. 66,0 66,1 Teo, SS; Shin gadia, DV (2006 Jun). „Does BCG have a role in tuberculosis control and prevention in the United Kingdom?”. Archives of Disease in Childhood. 91 (6): 529—31. PMC 2082765Slobodan pristup. PMID 16714729. doi:10.1136/adc.2005.085043.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  67. ^ „The Global Plan to Stop TB”. World Health Organization. 2011. Pristupljeno 13. 6. 2011. 
  68. ^ Warrell 2005, str. 560.
  69. ^ Brennan PJ, Nikaido H (1995). „The envelope of mycobacteria”. Annu. Rev. Biochem. 64: 29—63. PMID 7574484. doi:10.1146/annurev.bi.64.070195.000333. 
  70. 70,0 70,1 Menzies, D; et al. (2011 Mar). „Recent developments in treatment of latent tuberculosis infection.”. The Indian journal of medical research. 133: 257—66. PMID 21441678.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  71. ^ Arch G.; Mainous, III (2010). Management of Antimicrobials in Infectious Diseases: Impact of Antibiotic Resistance. Humana Pr. str. 69—. ISBN 978-1-60327-238-4. 
  72. ^ Volmink J, Garner P (2007). „Directly observed therapy for treating tuberculosis”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003343. PMID 17943789. doi:10.1002/14651858.CD003343.pub3. 
  73. ^ Liu, Q; et al. (2008 10. 8). „Reminder systems and late patient tracers in the diagnosis and management of tuberculosis.”. Cochrane database of systematic reviews (Online) (4): CD006594. PMID 18843723.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  74. ^ O'Brien R (1994). „Drug-resistant tuberculosis: etiology, management and prevention”. Semin Respir Infect. 9 (2): 104—12. PMID 7973169. 
  75. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2006). „Emergence of Mycobacterium tuberculosis with extensive resistance to second-line drugs—worldwide, 2000–2004”. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 55 (11): 301—5. PMID 16557213. 
  76. ^ McKenna, Maryn (12. 1. 2012). „Totally Resistant TB: Earliest Cases in Italy”. Wired. Pristupljeno 12. 1. 2012. 
  77. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2004. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  78. ^ Lambert, M.; et al. (2003). „Recurrence in tuberculosis: relapse or reinfection?”. Lancet Infect Dis. 3 (5): 282—7. PMID 12726976. doi:10.1016/S1473-3099(03)00607-8. 
  79. ^ Wang, JY; et al. (15. 7. 2007). „Prediction of the tuberculosis reinfection proportion from the local incidence”. The Journal of infectious diseases. 196 (2): 281—8. PMID 17570116. doi:10.1086/518898. 
  80. ^ World Health Organization (2009). „The Stop TB Strategy, case reports, treatment outcomes and estimates of TB burden”. Global tuberculosis control: epidemiology, strategy, financing. стр. 187—300. ISBN 978-92-4-156380-2. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2013. Приступљено 14. 11. 2009. 
  81. ^ „Fact Sheets: The Difference Between Latent TB Infection and Active TB Disease”. Centers for Disease Control. 20. 6. 2011. Приступљено 26. 7. 2011. 
  82. 82,0 82,1 82,2 „Global Tuberculosis Control 2011” (PDF). World Health Organization. Приступљено 15. 4. 2012. 
  83. ^ World Health Organization. „WHO report 2008: Global tuberculosis control”. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2013. Приступљено 13. 4. 2009. 
  84. ^ FitzGerald, JM; et al. (8. 2. 2000). „Tuberculosis: 13. Control of the disease among aboriginal people in Canada.”. CMAJ : Canadian Medical Association journal = journal de l'Association medicale canadienne. 162 (3): 351—5. PMID 10693593. 
  85. ^ Quah et al. 2009, str. 424–
  86. ^ Anne-Emanuelle Birn (2009). Textbook of International Health: Global Health in a Dynamic World. str. 261—. ISBN 978-0-19-988521-3. 
  87. ^ World Health Organization. „Global Tuberculosis Control Report, 2006 – Annex 1 Profiles of high-burden countries” (PDF). Pristupljeno 13. 10. 2006. 
  88. ^ Centers for Disease Control and Prevention (12. 9. 2006). „2005 Surveillance Slide Set”. Pristupljeno 13. 10. 2006. 
  89. ^ Rothschild, B. M.; Martin, L. D.; Lev, G.; et al. (август 2001). „Mycobacterium tuberculosis complex DNA from an extinct bison dated 17,000 years before the present”. Clin. Infect. Dis. 33 (3): 305—11. PMID 11438894. doi:10.1086/321886. 
  90. ^ Pearce-Duvet J (2006). „The origin of human pathogens: evaluating the role of agriculture and domestic animals in the evolution of human disease”. Biol Rev Camb Philos Soc. 81 (3): 369—82. PMID 16672105. doi:10.1017/S1464793106007020. 
  91. ^ Comas, I; Gagneux, S. (октобар 2009). Manchester, Marianne, ур. „The past and future of tuberculosis research”. PLoS Pathogens. 5 (10): e1000600. PMC 2745564Слободан приступ. PMID 19855821. doi:10.1371/journal.ppat.1000600. 
  92. ^ Zink A, Sola C, Reischl U, Grabner W, Rastogi N, Wolf H, Nerlich A (2003). „Characterization of Mycobacterium tuberculosis Complex DNAs from Egyptian Mummies by Spoligotyping”. J Clin Microbiol. 41 (1): 359—67. PMC 149558Слободан приступ. PMID 12517873. doi:10.1128/JCM.41.1.359-367.2003. 
  93. ^ The Chambers Dictionary. New Delhi: Allied Chambers India Ltd. 1998. стр. 352—. ISBN 978-81-86062-25-8. 
  94. ^ Hippocrates.Aphorisms. Приступљено сајту 7.октобра 2006.
  95. ^ Konomi N, Lebwohl E, Mowbray K, Tattersall I, Zhang D (2002). „Detection of Mycobacterial DNA in Andean Mummies”. J Clin Microbiol. 40 (12): 4738—40. PMC 154635Слободан приступ. PMID 12454182. doi:10.1128/JCM.40.12.4738-4740.2002. 
  96. ^ Sledzik, Paul S.; Bellantoni, Nicholas (јун 1994). „Bioarcheological and biocultural evidence for the New England vampire folk belief” (PDF). American Journal of Physical Anthropology. 94 (2): 269—274. ISSN 0002-9483. PMID 8085617. doi:10.1002/ajpa.1330940210. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 10. 2003. Приступљено 14. 2. 2014. 
  97. ^ Léon Charles Albert Calmette na sajtu Who Named It
  98. ^ Trail, R. R. (april 1970). „Richard Morton (1637-1698)”. Med Hist. 14 (2): 166—74. PMC 1034037Slobodan pristup. PMID 4914685. doi:10.1017/S0025727300015350. 
  99. ^ Zur Pathogenie der Impetigines. Auszug aus einer brieflichen Mitteilung an den Herausgeber. [Müller’s] Archiv für Anatomie, Physiologie und wissenschaftliche Medicin. 1839, strana 82.
  100. ^ Kentucky: Mammoth Cave long on history. CNN. 27. фебруар 2004. Приступљено сајту 8. октобра 2006.
  101. 101,0 101,1 101,2 McCarthy, O. R. (avgust 2001). „The key to the sanatoria”. J R Soc Med. 94 (8): 413—7. PMC 1281640Slobodan pristup. PMID 11461990. 
  102. ^ Nobel Foundation. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1905. Pristupljeno sajtu 7. oktobra 2006.
  103. ^ Waddington, K. (januar 2004). „To stamp out "So Terrible a Malady": bovine tuberculosis and tuberculin testing in Britain, 1890–1939”. Med Hist. 48 (1): 29—48. PMC 546294Slobodan pristup. PMID 14968644. doi:10.1017/S0025727300007043. 
  104. ^ Bonah, C. (2005). „The 'experimental stable' of the BCG vaccine: safety, efficacy, proof, and standards, 1921–1933”. Stud Hist Philos Biol Biomed Sci. 36 (4): 696—721. PMID 16337557. doi:10.1016/j.shpsc.2005.09.003. 
  105. ^ Comstock, G. (1994). „The International Tuberculosis Campaign: a pioneering venture in mass vaccination and research”. Clin Infect Dis. 19 (3): 528—40. PMID 7811874. doi:10.1093/clinids/19.3.528. 
  106. ^ Bloom 1994.
  107. ^ Persson 2010, str. 141.
  108. ^ Hannaway 2008, str. 233.
  109. ^ Shields 2009, str. 792.
  110. ^ Lalloo UG, Naidoo R, Ambaram A (maj 2006). „Recent advances in the medical and surgical treatment of multi-drug resistant tuberculosis”. Curr Opin Pulm Med. 12 (3): 179—85. PMID 16582672. doi:10.1097/01.mcp.0000219266.27439.52. Arhivirano iz originala na datum 10. 05. 2013. Pristupljeno 14. 02. 2014. 
  111. ^ „Frequently asked questions about TB and HIV”. World Health Organization. Pristupljeno 15. 4. 2012. 
  112. ^ „Public-Private Partnership Announces Immediate 40 Percent Cost Reduction for Rapid TB Test” (pdf). World Health Organization. 6. 8. 2012. 
  113. ^ STOPTB (5. 4. 2013). „The Stop TB Partnership, which operates through a secretariat hosted by the World Health Organization (WHO) in Geneva, Switzerland.” (pdf). 
  114. ^ Lawn, SD; Nicol, MP (septembar 2011). „Xpert® MTB/RIF assay: development, evaluation and implementation of a new rapid molecular diagnostic for tuberculosis and rifampicin resistance”. Future microbiology. 6 (9): 1067—82. PMC 3252681Slobodan pristup. PMID 21958145. doi:10.2217/fmb.11.84. 
  115. ^ „WHO says Cepheid rapid test will transform TB care”. Reuters. 8. 12. 2010. 
  116. ^ Lienhardt, C; et al. (novembar 2011). „What research is needed to stop TB? Introducing the TB Research Movement”. PLoS medicine. 8 (11): e1001135. PMC 3226454Slobodan pristup. PMID 22140369. doi:10.1371/journal.pmed.1001135. 
  117. ^ Mishra, G (2013). „Tuberculosis Prescription Practices In Private And Public Sector In India”. NJIRM. 4 (2): 71—78. 
  118. ^ Bhargava, Anurag; Pinto, Lancelot; Pai, Madhukar (2011). „Mismanagement of tuberculosis in India: Causes, consequences, and the way forward”. Hypothesis. 9 (1): e7. Arhivirano iz originala na datum 12. 01. 2020. Pristupljeno 14. 02. 2014. 
  119. ^ Amdekar, Y (jul 2009). „Changes in the management of tuberculosis”. Indian journal of pediatrics. 76 (7): 739—42. PMID 19693453. doi:10.1007/s12098-009-0164-4. 
  120. 120,0 120,1 120,2 Martín Montañés, C; Gicquel, B. (mart 2011). „New tuberculosis vaccines”. Enfermedades infecciosas y microbiologia clinica. 29 Su: 1,57—62. PMID 21420568. doi:10.1016/S0213-005X(11)70019-2. 
  121. ^ Ibanga H, Brookes R, Hill P, Owiafe P, Fletcher H, Lienhardt C, Hill A, Adegbola R, McShane H (2006). „Early clinical trials with a new tuberculosis vaccine, MVA85A, in tuberculosis-endemic countries: issues in study design”. Lancet Infect Dis. 6 (8): 522—8. PMID 16870530. doi:10.1016/S1473-3099(06)70552-7. 
  122. ^ Kaufmann, SH (2010). „Future vaccination strategies against tuberculosis: Thinking outside the box”. Immunity. 33 (4): 567—77. PMID 21029966. doi:10.1016/j.immuni.2010.09.015. 
  123. ^ Webber D, Kremer M (2001). „Stimulating Industrial R&D for Neglected Infectious Diseases: Economic Perspectives” (PDF). Bulletin of the World Health Organization. 79 (8): 693—801. 
  124. ^ Barder O, Kremer M, Williams H (2006). „Advance Market Commitments: A Policy to Stimulate Investment in Vaccines for Neglected Diseases”. The Economists' Voice. 3 (3). doi:10.2202/1553-3832.1144. Arhivirano iz originala na datum 5. 11. 2006. Pristupljeno 14. 2. 2014. 
  125. ^ Economic 2009, str. 103–
  126. ^ Zuckerman & Jong 2010, str. 319.
  127. ^ Bill and Melinda Gates Foundation Announcement (2004). „Gates Foundation Commits $82.9 Million to Develop New Tuberculosis Vaccines”. 
  128. ^ Nightingale, Katherine (2007). „Gates foundation gives US$280 million to fight TB”. 
  129. ^ Shivaprasad, HL; Palmieri, C (januar 2012). „Pathology of mycobacteriosis in birds”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 41—55,v—vi. PMID 22244112. doi:10.1016/j.cvex.2011.11.004. 
  130. ^ Reavill, DR; Schmidt, RE (januar 2012). „Mycobacterial lesions in fish, amphibians, reptiles, rodents, lagomorphs, and ferrets with reference to animal models”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 25—40,v. PMID 22244111. doi:10.1016/j.cvex.2011.10.001. 
  131. ^ Mitchell, MA (januar 2012). „Mycobacterial infections in reptiles”. The veterinary clinics of North America. Exotic animal practice. 15 (1): 101—11,vii. PMID 22244116. doi:10.1016/j.cvex.2011.10.002. 
  132. ^ Wobeser 2006, str. 170.
  133. ^ Ryan, TJ; et al. (25. 2. 2006). „Advances in understanding disease epidemiology and implications for control and eradication of tuberculosis in livestock: the experience from New Zealand”. Veterinary microbiology. 112 (2–4): 211—9. PMID 16330161. doi:10.1016/j.vetmic.2005.11.025. 
  134. ^ White, PC; et al. (septembar 2008). „Control of bovine tuberculosis in British livestock: there is no 'silver bullet'”. Trends in microbiology. 16 (9): 420—7. PMID 18706814. doi:10.1016/j.tim.2008.06.005. 
  135. ^ Ward, AI; et al. (1. 1. 2010). „Farm husbandry and badger behaviour: opportunities to manage badger to cattle transmission of Mycobacterium bovis?”. Preventive veterinary medicine. 93 (1): 2—10. PMID 19846226. doi:10.1016/j.prevetmed.2009.09.014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).