Fransoaz Sagan
| Fransoaz Sagan | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 21. jun 1935. |
| Mesto rođenja | Kažar, Francuska |
| Datum smrti | 24. septembar 2004. (69 god.) |
| Mesto smrti | Honfler, Francuska |
| Književni rad | |
| Period | Novi roman |
| Uticaji od | Marsel Prust, Žan Kokto, Stendal, Žan Pol Sartr, F. S Ficdžerald, Artur Rembo, Vilijam Fokner, Alber Kami, Gistav Flober, Ernest Hemingvej, Andre Žid |
| Najvažnija dela | Dobar dan, tugo Volite li Bramsa? Izvestan osmeh Čudesni oblaci Zamak u Švedskoj |
| Zvanični veb-sajt | |
Fransoaz Sagan (franc. Françoise Sagan; Kažar, 21. jun 1935 — Honfler, 24. septembar 2004), pravim imenom Fransoaz Kuare, bila je francuska književnica i scenaristkinja.[1] Sagan, koju je Fransoa Morijak na naslovnoj strani magazina Figaro nazvao "Šarmantnim malim monstrumom", proslavila se melanholičnim romanima, u kojima je prikazivala ljubavne trouglove, mondenski svet i građanske društvene konvencije pripadnika buržoaske klase. Dobar dan, tugo (1954), njen prvi i najpoznatiji roman, napisala je dok je bila tinejdžerka, pretvorivši je preko noći u književnu zvezdu.
Vodila je buran život, gajeći strast prema brzim automobilima, luksuznom životu, narkoticima, alkoholu, kocki, i ljubavnim vezama sa muškarcima i ženama. Njen intrigantan život pretočen je u biografski film Sagan (2011). Pored romana pisala je pripovetke, drame, autobiografiju, scenarije i tekstove za šansone.
Veći broj romana Fransoaz Sagan preveden je na srpski jezik.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Detinjstvo i mladalački uspeh[uredi | uredi izvor]
Sagan je rođena u Kažaru 21. jun 1935. kao Fransoaz Kuare. Odrasla je u Lotu, gde je bila okružena životinjama, koje su ostale njena strast do kraja života. S nadimkom "Kiki" bila je najmlađa ćerka imućnih roditelja. Njen otac je bio bogati direktor jedne kompanije, a majka ćerka bogatog zemljoposednika. Saganina prababa sa očeve strane je bila Ruskinja iz Sankt Petersburga. Porodica Kuare je tokom rata živela u Dofneu, a zatim u Verkorsu. Iako je pohađala fakultet, usled nezainteresovanosti nikada ga nije završila.
Pseudonim Sagan preuzela je od princeze Sagan, koja je navodno bila inspiracija Marselu Prustu za lik princeze Germant iz romana U traganju za izgubljenim vremenom. Njen prvi roman Dobar dan, tugo objavljen je 1954, kada je imala 18 godina. Roman je doživeo međunarodni uspeh i učinio je Sagan književnom senzacijom preko noći. U njemu se opisuje život Sesil, sedamnaestogodišnje bogate naslednice, koja živi mondenskim životom. Knjiga se do 1962. u Francuskoj prodala u više od 840 000 primeraka, dok se broj prodatih primeraka u svetu popeo na 4 500 000.[2]
Mondenski život[uredi | uredi izvor]
Na putovanjima po Americi, često je viđana u društvu Trumana Kapotea i Ave Gardner. Dok je vozila sportski automobil Aston Martin, 14. marta 1957. doživela je saobraćajnu nesreću, zbog koje je bila u komi nekoliko dana. Takođe je volela da vozi svoj automobil marke Jaguar kada je išla da se kocka po Monte Karlu.
Sagan se dva puta udavala. Prvi put se udala 13.marta 1958. za 20 godina starijeg izdavača Gija Šelera, ali se par razveo dve godine kasnije. Za Boba Vesthofa, mladog američkog plejboja, udala se 1962. Par se razveo 1963. Njihov sin Deni se rodio u junu iste godine. Sagan je potom imala dugogodišnju lezbejsku vezu sa modnom stilistkinjom Pegi Roše. Takođe je imala i muškog ljubavnika Bernarda Franka, oženjenog esejistu opsednutog jelom i pisanjem. Nakon tog perioda počinje još jednu dugogodišnju lezbejsku vezu sa urednicom francuskog izdanja magazina Plejboj Anik Žele.
Sagan se nije plašila da se uključi u politiku. Potpisala je 1961. Manifest 121 protiv politike francuske vlade u Alžiru, a deceniju kasnije podržala je legalizaciju abortusa.[3]
Tokom svog života Sagan je bila zavisna od nekoliko vrsta droga. Godinama je koristila pilule na recept, amfetamin, kokain, morfijum i alkohol. Kada je policija jednom prilikom došla u pretres njene kuće, njen pas Banko ih je odveo do kokaina koji je potom i sam počeo da liže. Sagan je u tom trenutku uzviknula policiji: Pogledajte, i njemu se sviđa! Devedesetih je optužena i osuđena za posedovanje kokaina.
Smrt[uredi | uredi izvor]
Njeno zdravstveno stanje je bilo veoma narušeno početkom dvehiljaditih. Tokom 2002. nije bila u stanju da se pojavi na suđenju zbog utaje poreza. U ovaj slučaj bio je umešan i bivši francuski predsednik Fransoa Miteran. Sagan je dobila uslovnu kaznu.
Fransoaz Sagan je preminula od embolije pluća u Honfleru 24.septembra 2004. u 69. godini. Po svojoj želji sahranjena je u voljenom rodnom mestu Kažaru. Za sobom je ostavila finansijski dug od milion evra. U svom telegramu saučešća tadašnji francuski predsednik Žak Širak je između ostalog rekao: Sa njenom smrću, Francuska je izgubila jednog od najbriljantnijih i najosećajnijih pisaca - eminentnu figuru literarnog života.
Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]
Tokom svoje književne karijere koja je trajala do 1998.godine, Sagan je napisala veliki broj knjiga, od kojih su mnoge ekranizovane na velikom platnu.
Napisala je dvadeset romana u kojima se šarmantno i često satirično prikazuju ljubavni trouglovi i građanski društveni kodovi prisutni u određenim krugovima francuskog društva. Zapleti njenih romana su često bili šokantni za konzervativne krugove. Njen prvi roman Dobar dan, tugo donosi priču o tinejdžerki koja diriguje katastrofalnim raskidom između njenog oca bogatog plejboja i odgovorne i elegantne modne novinarke. U romanu Volite li Bramsa? (1959) prikazuje se ljubavna veza između sredovečne udate žene i tinejdžera. U Izvesnom osmehu mladu studentkinju Dominik njen momak Bernar upoznaje sa svojim ujakom Lukom i njegovom ženom Fransoaz, prema kojima Dominik počinje da oseća snažnu privlačnost. U delu iz 1961. Čudesni oblaci prikazala je neurotični brak između patološki ljubomornog muškarca i promiskuitetne supruge. U romanu Ožiljci na duši Eleonora i Sebastijan, osiromašeni švedski plemići u incestuoznoj vezi, kreću u potragu za bogatim zaštitnicima. Na svom putovanju susreću Noru (bogatu Amerikanku), Robera (impresarija) i Bruna (mladog glumca). Fokusirajući se na svakog junaka, Sagan komentariše njihove živote, dinamiku grupe i terapeutsku vrednost pisanja. Kritičari smatraju da je ovo njen najpesimističniji roman.[4]. Osim prvog romana Dobar dan, tugo, ostali romani nisu naišli na blagonaklon prijem kod kritike. Kritičari su bili uznemireni nedostatkom moralnih osećanja njenih junakinja, kao i odbacivanje patetike. Njene junakinje razaraju norme patrijarhalnog društva, podrivaju rodne i polne društvene uloge i dekonstruišu porodičnu romansu. Saganovi likovi, koji su postali idoli iluzornih tinejdžera, slični su junacima iz proze njenog savremenika Dejvida Džeroma Selindžera. Dijalog u njenim romanima često je obojen iznijansiranim egzistencijalističkim pitanjima.
Sagan je napisala i devet komedija, među kojima je najpoznatija drama Zamak u Švedskoj (1960). Poznate po svojim vickastim i brzim dijalozima i društveno devijantnim likovima, Saganini komadi stvaraju izmešten prostor oslobođen socijalnih konvencija i ograničenja.[5] Objavila je zbirke pripovedaka Pozorišna muzika i Kuća Rakel Vege, kao i biografije Brižit Bardo i Sare Bernar.
Napisala je autobiografiju u kojoj je objasnila na koji način je za nju pisanje bilo prevazilaženje ograničenja na koje je nailazila tokom života. U autobiografiji su prisutni i njeni poslednji razgovori sa prijateljem Žanom Polom Sartrom neposredno pre njegove smrti.[3]. Uz romane, komade i autobiografiju pisala je tekstove za šansone i scenarije za filmove.
Film[uredi | uredi izvor]
Život Fransoaz Sagan je prikazan u biografskom filmu Sagan rediteljke Dajan Kiris koji je premijerno prikazan 11. juna 2008. Francuska glumica Silvi Testi je glumila naslovnu ulogu.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Bila je veliki prijatelj sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom.
- U kazinu čiji je postala stalni posetilac, sve je stavljala na "srećni broj 8" i 1958. godine dobila 80.000 franaka za jednu noć, Pare je potrošila već narednog dana kupivši sebi zamak.
- Jedan je od retkih pisaca čije su knjige objavljene za vreme Hladnog rata u zemljama kao što su Rusija, Gruzija, Ukrajina.
Rekla je ...[uredi | uredi izvor]
- Brak je lutrija u kojoj muškarac stavlja svoju slobodu, a žena svoju sreću.
- Lako je pametnoj ženi među muškarcima, ali teško njoj među ženama.
- Ljubav je kao vožnja automobilom: startuješ naglo, voziš prebrzo, a kočiš kad je već prekasno.
- Nijedna žena ne nosi rado iznošenu haljinu svoje suparnice; kad su u pitanju tuđi muškarci, nije tako probirljiva.
- Postoje dve grupe ljudi koji ne znaju ništa o ženama: oženjeni i neoženjeni muškarci.
- Novcem se ne kupuje sreća, ali bih radije plakala u Jaguaru nego u autobusu.
- Volim muškarce koji se ponašaju kao muškarci. Volim ih jake i detinjaste.
- Živeću loše ako ne budem pisala, ali i pisaću loše ako ne budem živela.
Odabrana bibliografija[uredi | uredi izvor]
Romani[uredi | uredi izvor]
- Dobar dan, tugo'' (Bonjour tristesse], 1954)
- Izvestan osmeh (Un certain sourire, 1955)
- Za mesec, za godinu (Dans un mois, dans un an, 1957)
- Volite li Bramsa? (Aimez-vous Brahms?, 1959)
- Čudesni oblaci (Les merveilleux nuages, 1961)
- Predaja (La chamade, 1966)
- Čuvar srca (Le garde du cœur, 1968)
- Malo sunca u hladnoj vodi (Un peu de soleil dans l'eau froide, 1971)
- Modrice na duši (Des bleus à l'âme, 1972)
- Izgubljeni profil (Un profil perdu, 1976)
- Razbacana postelja (Le lit défait, 1977)
- Ulizica (Le chien couchant, 1980)
- Nalickana dama (La femme fardée, 1981)
- Nepomična oluja (Un orage immobile, 1983)
- (De guerre lasse, 1985)
- Naslikano krvlju (Un sang d'aquarelle , 1987)
- Muškarac na lancu (La laisse, 1989)
- (Les faux-fuyants, 1991)
- Prolazna patnja (Un chagrin de passage, 1994)
- Krivo ogledalo (Le miroir égaré, 1996)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Françoise Sagan | Novelist, Playwright, Screenwriter | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03.
- ^ Unwin 1997, str. 225.
- ^ a b Flower 2013, str. 454.
- ^ Flower 2013, str. 453.
- ^ Sartori 1999, str. 484.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Sartori, Eva Martin (1999). The Feminist Encyclopedia of French Literature. Greenwood Pressisbn. ISBN 978-0-313-29651-2.
- Flower, John (2013). Historical Dictionary of French Literature. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7945-4.
- Unwin, Timothy (1997). The Cambridge Companion to the French Novel: From 1800 to the Present. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49914-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
