Fransoa Žakob

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fransoa Žakob
François Jacob nobel
Lični podaci
Puno imeFransoa Žakob
Datum rođenja(1920-06-17)17. jun 1920.
Mesto rođenjaNansi,  Francuska
Datum smrti19. april 2013.(2013-04-19) (92 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Naučni rad
InstitucijaUniverzitet u Parizu
Poznat poOperon
NagradeGrand Priks Čarls-Leopold Majer (1962. godina)

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1965. godina) Ser Hans Herbs (1982. godina)

Nagrada Levisa Tomasa (1996. godina)

Fransoa Žakob (franc. François Jacob, 17. jun 1920 — 19. april 2013) bio je francuski biolog koji je zajedno sa Žakom Monoom plasirao ideju da se kontrola nivoa enzima u svim ćelijama odvija regulacijom transkripcije. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu, 1965. godine, zajedno sa Žakom Monoom i Andre Mišel Lofom.[1] [2] [3] [4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Žakob se rodio kao jedino dete Simona, trgovca, i Tereze (Frank) Žakob, u Nansiju, Francuskoj. Kao radoznalo dete, u ranom detinjstvu naučio je da čita. Albert Frank, Žakobov deda sa majčine strane, general sa četiri zvezdice, bio je Žakobov dečji uzor. Sa sedam godina počeo je školovanje u školi za srednje obrazovanje (franc. Lycée Carnot), gde se školovao narednih deset godina. U autobiografiji iznosi svoj utisak o školovanju: „kavez”. Oca je opisivao kao „konformistu religije”, dok su njegova majka i ostali bitni članovi njegove porodice bili sekularni Jevreji. Nedugo nakon sopstvene bar micve postao je ateista.[5]

Iako zainteresovan (i talentovan) za fiziku i matematiku, Žakob je bio zgrožen idejom da bi trebalo da provede dodatne dve godine u „još većem drakonskom režimu” kako bi se pripremio za studije Politehnike. Umesto toga, nakon posmatranja hirurške operacije koja je utvrdila njegovo interesovanje za medicinu, upisao je studije medicine. [6]

Za vreme Nemačke okupacije Francuske - i ubrzo nakon smrti njegove majke - Žakob je napustio Francusku i otišao u Veliku Britaniju, kako bi se pridružio ratnim snagama. Žakob se nakon završetka druge godine studija medicine, pridružio medicinskoj kompaniji 2. oklopne divizije Francuske 1940. godine. Povređen je u nemačkom vazdušnom napadu 1944. godine, a 1. avgusta 1944. se vraća u, sada oslobođeni, Pariz.[7] Za svoju ratnu službu nagrađen je najvišim odlikovanjem Francuske za hrabrost, Krstom oslobođenja, kao i nacionalnim ordenom Legije časti i Ratnim krstom .

Nakon oporavka, Žakob se vraća na studije medicine i počinje sa istraživanjima tirotricina [8], izučavajući metode bakteriologije u tom procesu. Završivši tezu koju je opisao kao „replikacija američkog rada” o efikasnosti antibiotika protiv lokalnih infekcija, postao je lekar 1947. godine. Iako privržen istraživačkom radu kao karijeri, biva obeshraben sopstvenim neznanjem nakon što je, tog leta, prisustvovao kongresu iz oblasti mikrobiologije. Nakon svega, zauzuma mesto u Kabanel centru, gde radi na svom novom istraživanju; pomenuto istraživanje podrazumevalo je proizvodnju antibiotika, tirotricina. Kasnije je centar bio zadužen za pretvaranje fabrika baruta u funkciji proizvodnje penicilina (što se kasnije pokazalo nemogućim).[9]

Takođe, u ovom periodu upoznao je i svoju buduću suprugu Lizi Blok sa kojom je imao četvoro dece.[10] Žakob se nakon ovog braka ponovo oženio 1999. godine sa Ženeviv Barier.[11]

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

Godine 1961, Žakob i Mono su proučavali ideju o kontroli nivoa ekspresije enzima u ćelijama koje su rezultat regulacije transkripcije DNK sekvenci. Njihovi eksperimenti i ideje dali su podsticaj razvoju molekularne biologije razvića, posebno regulacije transkripcije .

Godinama je bilo poznato da bakterijske i druge ćelije mogu da odgovore na spoljašnje uslove regulisanjem ključnih metaboličkih enzima i / ili aktivnostima tih enzima. Na primer, ako se bakterija nađe u tečnom medijumu koji sadrži laktozu, umesto jednostavnije glukoze, ona se mora prilagoditi potrebi - 1) uvoza laktoze, 2) razlaganja laktoze na njene komponente - glukozu i galaktozu, i 3) prevođenja galaktoze do glukoze. Bilo je poznato da ćelije povećavaju produkciju enzima koji će vršiti ove korake kada su izloženi laktozi, umesto da neprestano proizvode ove enzime. Studije kontrole aktivnosti enzima napredovale su kroz teorije o (alosternom) delovanju malih molekula na sam molekul enzima (aktivacija ili inaktivacija), ali metode kontrole produkcije enzima nisu bile jasne u to vreme.

Ranijim određivanjem strukture i esencijalnog značaja DNK, postalo je jasno da se svi proteini proizvode na neki način iz njegovog genetskog koda i da bi taj korak mogao da formira ključnu kontrolnu tačku. Jakob i Mono su došli do ključnih eksperimentalnih i teorijskih otkrića koja su pokazala da u slučaju laktoznog sistema navedenog gore (u bakteriji E. coli) postoje specifični proteini koji su zaduženi za kontrolu transkripcije DNK u njegov proizvod (RNK, koji se zauzvrat dekodira u protein).

Ovaj represor (lac represor) se proizvodi u svim ćelijama, vezujući se direktno za DNK u genima koje on kontroliše, i fizički sprečava pristup transkripcionog aparata DNK molekulu. U prisustvu laktoze, neki deo laktoze se pretvara u alolaktozu, koja se vezuje za represor i time onemogućava vezivanje za DNK, što za posledicu ima ukidanje represije. Na ovaj način je konstruirana snažna povratna sprega koja omogućava da se proizvode specifični proteini, koji koriste laktozu, samo kada su potrebni.

Žakob i Mono su taj represivni model proširili na sve gene u svim organizmima u njihovoj početnoj brojnosti. Regulacija aktivnosti gena postaje jedna od važnih pod-disciplina molekularne biologije, čime se uočavaju varijacije u mehanizmima i nivoima složenosti. Sadašnji naučnici izučavaju regulatorne mehanizme na svim mogućim nivoima procesa koji izražavaju genetičke informacije. U relativno jednostavnom genomu pekarskog kvasca (Saccharomyces cerevisiae), 405, od 6419, protein-kodirajućih gena direktno je uključeno u kontrolu transkripcije, u poređenju sa 1938 koji su enzimi.

Priznanja i nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Morange, Michel (2013). „François Jacob (1920–2013) French freedom fighter who helped to uncover how genes are regulated”. Nature. 497 (7450): 440. Bibcode:2013Natur.497..440M. PMID 23698437. doi:10.1038/497440a. 
  2. ^ a b Jacob, F.; Girard, M. (1998). „Andre Michel Lwoff. 8 May 1902–30 September 1994”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 44: 255—263. ISSN 0080-4606. PMID 11623983. doi:10.1098/rsbm.1998.0017. 
  3. ^ „Nobel-winning biologist Francois Jacob dies at 92”. The Raw Story. Arhivirano iz originala 09. 09. 2014. g. Pristupljeno 22. 4. 2013. 
  4. ^ a b Morange, Michel (2017). „François Jacob. 17 June 1920 – 19 April 2013”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 63: 345—361. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.2016.0021. 
  5. ^ Jacob, The Statue Within, pp. 20–57. Quotes from pp. 42 and 53.
  6. ^ Jacob, The Statue Within, pp. 84–88. Quote from p 86
  7. ^ Jacob, The Statue Within, pp. 98–165
  8. ^ Jacob, "The Statue Within", pp. 194–95
  9. ^ Jacob, The Statue Within, pp. 166–199
  10. ^ Jacob, The Statue Within, pp. 199–206
  11. ^ Nobel Lectures, Physiology or Medicine 1963–1970. World Scientific Pub Co Inc. 1999. ISBN 978-9810234126. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jacob, François; E. L. Wollman. Sexuality and the Genetics of Bacteria. Academic Press, 1961 OCLC 251900319
  • Jacob, François. The Possible & The Actual. Pantheon Books. 1982. ISBN 9780295958880.
  • Jacob, François. The Statue Within: An Autobiography by, translated from the 1987 French edition by Franklin Philip. Basic Books. 1988. ISBN 978-0-465-08223-0.; new edition: 9780879694760
  • Jacob, François. The Logic of Life. translated from the 1976 French edition by Princeton University Press. 1993. ISBN 0394472462.
  • Jacob, François. Of Flies, Mice and Men, translated from the French edition and published by Harvard University Press. 1998. ISBN 9780674631113.
  • Jacob, F.; Perrin, D.; Sánchez, C.; Monod, J.; Edelstein, S. (2005). „The operon: A group of genes with expression coordinated by an operator. C.R.Acad. Sci. Paris 250 (1960) 1727–1729”. Comptes Rendus Biologies. 328 (6): 514—520. PMID 15999435. doi:10.1016/j.crvi.2005.04.005. 
  • Ullmann, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1968). „On the subunit structure of wild-type versus complemented beta-galactosidase of Escherichia coli”. Journal of Molecular Biology. 32 (1): 1—13. PMID 4868117. doi:10.1016/0022-2836(68)90140-X. 
  • Ullmann, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1967). „Characterization by in vitro complementation of a peptide corresponding to an operator-proximal segment of the beta-galactosidase structural gene of Escherichia coli”. Journal of Molecular Biology. 24 (2): 339—343. PMID 5339877. doi:10.1016/0022-2836(67)90341-5. 
  • Ullmann, A.; Perrin, D.; Jacob, F.; Monod, J. (1965). „Identification, by in vitro complementation and purification, of a peptide fraction of Escherichia coli beta-galactosidase”. Journal of Molecular Biology. 12 (3): 918—923. PMID 4285628. doi:10.1016/S0022-2836(65)80338-2. 
  • Willson, C.; Perrin, D.; Cohn, M.; Jacob, F.; Monod, J. (1964). „Non-Inducible Mutants of the Regulator Gene in the "lactose" System of Escherichia Coli”. Journal of Molecular Biology. 8 (4): 582—592. PMID 14153528. doi:10.1016/S0022-2836(64)80013-9. 
  • Jacob, F.; Ullman, A.; Monod, J. (1964). „The Promotor, A Genetic Element Necessary to the Expression of an Operon”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 258: 3125—3128. PMID 14143651. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1964). „Biochemical and Genetic Mechanisms of Regulation in the Bacterial Cell”. Bulletin de la Société de Chimie Biologique. 46: 1499—1532. PMID 14270538. 
  • Monod, J.; Changeux, J.; Jacob, F. (1963). „Allosteric proteins and cellular control systems”. Journal of Molecular Biology. 6 (4): 306—329. PMID 13936070. doi:10.1016/S0022-2836(63)80091-1. 
  • Jacob, F.; Sussman, R.; Monod, J. (1962). „On the nature of the repressor ensuring the immunity of lysogenic bacteria”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 254: 4214—4216. PMID 14036499. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1961). „Genetic regulatory mechanisms in the synthesis of proteins”. Journal of Molecular Biology. 3 (3): 318—356. PMID 13718526. doi:10.1016/S0022-2836(61)80072-7. 
  • Monod, J.; Jacob, F. (1961). „Teleonomic mechanisms in cellular metabolism, growth, and differentiation”. Cold Spring Harbor Symposia on Quantitative Biology. 26: 389—401. PMID 14475415. doi:10.1101/sqb.1961.026.01.048. 
  • Perrin, D.; Jacob, F.; Monod, J. (1960). „Induced biosynthesis of a genetically modified protein not presenting affinity for the inductor”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 251: 155—157. PMID 13734531. 
  • Buttin, G.; Jacob, F.; Monod, J. (1960). „Constituent synthesis of galactokinase following the development of lambda bacteriophages in Escherichia coli K 12”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 250: 2471—2473. PMID 13806544. 
  • Jacob, F.; Perrin, D.; Sánchez, C.; Monod, J. (februar 1960). „L'opéron : groupe de gènes à expression coordonnée par un opérateur” [Operon: a group of genes with the expression coordinated by an operator] (PDF). Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences (Facsimile version reprinted in 2005). 250 (6): 1727—1729. ISSN 0001-4036. PMID 14406329. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 27. 8. 2015. 
  • Jacob, F.; Monod, J. (1959). „Genes of structure and genes of regulation in the biosynthesis of proteins”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 249: 1282—1284. PMID 14406327. 
  • Pardee, A.; Jacob, F.; Monod, J. (1958). „The role of the inducible alleles and the constitutive alleles in the synthesis of beta-galactosidase in zygotes of Escherichia coli”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 246 (21): 3125—3128. PMID 13547552. 
  • Jacob, F.; Torriani, A.; Monod, J. (1951). „Effect of ultraviolet rays on the biosynthesis of galactosidase and on the multiplication of T2 bacteriophage in Escherichia coli”. Comptes Rendus Hebdomadaires des Séances de l'Académie des Sciences. 233 (20): 1230—1232. PMID 14905606. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Франсоа_Жакоб&oldid=27409218”