Ananas comosus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ananas
Ananas 22032007.JPG
zbirni plod ananasa
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Potporodica:
Rod:
Binomijalno ime
Ananas comosus
(L.) Merr.

Ananas (tup. nanas — odlično voće; lat. Ananas comosus) tropska je biljka iz porodice bromelija (Bromeliaceae) i jedini je predstavnik ove porodice koji se komercijalno gaji kao voće. Ananas se jede svež ili konzerviran, a može se naći i u obliku soka ili kao sastojak mešanih sokova. Koristi se za deserte, salate i voćne koktele, a u nekim kulturama i kao prilog za jela od mesa.

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Ananas je zeljasta višegodišnja biljka koja dostiže visinu od metar do metar i po, sa tridesetak ili više špicastih listova dugih od tridesetak santimetara do jednog metra, koji okružuju debelu stabljiku. Ananas je primer zbirnog ploda: svaki od mnogobrojnih radijalno raspoređenih cvetova rađa mesnati plod , koji je tesno priljubljen uz plodove susednih cvetova, tako da čitava cvast zajednički čini ono što naizgled deluje kao jedan mesnati plod.

Poreklo i istorijat[uredi | uredi izvor]

Potiče iz Paragvaja i južnih delova Brazila. Kultivisan je u pretkolumbovsko vreme i raširen po čitavoj Južnoj Americi, pa je konačno stigao i do Kariba, gde ga je pronašao Kolumbo, koji ga je odneo u Evropu. Španci su ga raširili na Filipine, Havaje, Gvam i u današnji Zimbabve. Ananas je uspešno gajen od 1720. u evropskim staklenim baštama i posebnim toplim jamama koje je zagrevala fermentacija konjske balege. Ova metoda je zahtevala mnogo rada, a za jame je bilo potrebno i mnogo sveže balege. Masovna primena parnih brodova označila je kraj gajenja ananasa u Evropi, jer je prevoz voća preko mora postao mnogo jeftiniji od njegovog gajenja u umerenoj klimi.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Danas svetskom proizvodnjom ananasa dominira Jugoistočna Azija: u 2001. godini Tajland je proizveo 1.979.000 tona, Filipini 1.618.000 tona, dok je Brazil ostvario proizvodnju od 1.430.000 tona. Ukupna svetska proizvodnja u 2001. godini bila je 14.220.000 tona. Najveći izvoznici svežeg ananasa u 2001. godini bili su Kostarika sa 322.000 tona, Obala Slonovače sa 88.000 tona i Filipini sa 135.000 tona.

U komercijalnom uzgajanju, cvetanje se može izazvati veštački i rana berba glavnog ploda može dovesti do razvoja drugog, manjeg ploda. Vrh ploda ananasa sa lisnatom krunom, odsečen prilikom čišćenja, može se zasaditi u zemlju, pa će iz njega izrasti nova biljka — kao što je slučaj kod krompira koji je u stanju da isklija iz dela krtole. Ovo je najčešći metod razmnožavanja koji primenjuju amaterski baštovani.

Oprašivanje[uredi | uredi izvor]

Cvet ananasa (Japan)

Oprašivanje u prirodi najčešće vrše kolibriji. Ono je neophodno radi formiranja semena, ali prisustvo semena loše utiče na kvalitet ploda. Iz ovog razloga je na Havajima, gde se ananas danas gaji kao jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura, zabranjen uvoz kolibrija. Pojedine divlje vrste ananasa oprašuju slepi miševi i one se ponašaju upravo suprotno od većine cvetnica, otvarajući cvetove u toku noći i zatvarajući ih preko dana.

Lekovito dejstvo[uredi | uredi izvor]

Koren i plod se primenjuju na koži kao sredstvo protiv upala i kao protelitički agens. Na Filipinima se tradicionalno koristi protiv crevnih parazita. Postoje tvrdnje da ananas deluje blagotvorno na pojedine poremećaje gastrointestinalnog trakta, da pomaže u otklanjanju bolova, kao i da je u stanju da ubrza porođaj u slučaju njegovog kašnjenja.

Hranljive vrednosti[uredi | uredi izvor]

100 g ananasa sadrži:
kcal kJ vode (g) masnoća (g) kalijuma (mg) kalcijuma (mg) magnezijuma (mg) vitamina C (mg)
55-59 233-247 84 0,2 173 16 17 19

Izvor: EU NWKRL 90/496/EWG

Ananas sadrži proteolitički enzim bromelain koji razgrađuje belančevine. Sok svežeg ananasa se može koristiti kao marinada za omekšavanje mesa. Enzimi iz svežeg ananasa mogu onemogućiti pripremu želea ili drugih deserta baziranih na želatinu. Bromelain se razgrađuje kuvanjem ili konzerviranjem, pa se konzervirani ananas može upotrebljavati sa želatinom. Ovaj enzim može biti opasan za osobe koje pate od nedostatka belančevina ili poremećaja kao što je Elers-Danlosov sindrom. Svež ananas takođe ne treba da jedu osobe koje pate od hemofilije, kao ni one sa oboljenjima bubrega ili jetre, jer on može da smanji vreme potrebno za koagulaciju krvi. Ananas je značajan izvor mangana, a sadrži i veće količine vitamina C i vitamina B1.

Ananas pripremljen za prodaju (Kina)

Skladištenje i transport[uredi | uredi izvor]

Svež ananas je prilično skup jer je kao i većina tropskog voća osetljiv na uslove transporta. Ananas sazreva nakon branja, ali je za to potrebna određena temperatura. Kao i banane, osetljiv je na hladnoću i ne treba ga držati u frižideru. Potpuno zeleni plod posle pet do osam dana držanja na sobnoj temperaturi dobija zlatno-smeđu boju, prijatan miris i postaje malo mekši, i tada je spreman za jelo.

Ananas se skladišti na temperaturi od oko 7 °C, da bi se sprečilo sazrevanje. Ovo se radi jer je pojedinim plodovima za zrenje potrebno i dvostruko duže vreme nego drugima, pa tako neki mogu biti nedozreli, dok su drugi već prezreli, što je u komercijanim uslovima nedopustivo, posebno kada se ima u vidu relativno visoka nabavna cena ovog voća. Zbog toga je ananas van tropskog pojasa najdostupniji u konzerviranom obliku.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Beatrice H. Krauss: Anatomy of the Vegetative Organs of the Pineapple, Ananas comosus (L.) Merr. I. Introduction, Organography, the Stem, and the Lateral Branch or Axillary Buds. Botanical Gazette, Band 110, 1948, S. 159–217. (online)
  • Beatrice H. Krauss: Anatomy of the Vegetative Organs of the Pineapple, Ananas comosus (L.) Merr. (Continued) II. The Leaf. Botanical Gazette, Band 110, 1949, S. 333–404. (online)
  • Beatrice H. Krauss: Anatomy of the Vegetative Organs of the Pineapple Ananas comosus (L.) Merr. – Concluded. III. The Root and the Cork. Botanical Gazette, Band 110, 1949, S. 550–587. (online)
  • Monzon, R. B.; Adebiyi, Adebowale (1995). "Traditional medicine in the treatment of parasitic diseases in the Philippines". Southeast Asian journal of tropical medicine and public health (Southeast Asian Ministers of Education Organization, Regional Tropical Medicine and Public Health Network, Bangkok, Thailand) 26 (3): 421–428. doi:10.1080/13880200490902608. ISSN 0125-1562. https://web.archive.org/web/20120110183054/http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=3030064. Приступљено 2007-02-12.
  • Marion C. Okimoto: Anatomy and Histology of the Pineapple Inflorescence and Fruit. Botanical Gazette, Band 110, 1948, S. 217–231. (online)
  • Reinhard Lieberei, Christoph Reisdorff: Nutzpflanzenkunde - begründet von Wolfgang Franke. 7. izdanje, Thieme-Verlag, 2007; S. 207 ff. ISBN 978-3-13-530407-6.
  • Gunther Franke (Hg.): Nutzpflanzen der Tropen und Subtropen. Band 2: Spezieller Pflanzenbau. Ulmer, Stuttgart 1994, S.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kalorije i vitamini u ananasu