SA 342 Gazela

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
SA 342 Gazela

Gazela
Gazela

Glavne karakteristike
Dužina 9,53 m
Prečnik rotora 10,50 m
Masa 975 kg
Maksimalna masa 2.000 kg
Maksimalna brzina 264 km/h
Brzina uspona 732 m/min
Vrhunac leta 5.000 m
Posada pilot + 4 putnika
Zemlja porekla  Francuska
 Ujedinjeno Kraljevstvo
 SFRJ (licenca)
 Egipat (licenca)

SA 342 Gazela je Francuski laki višenamenski helikopter. Razvila ga je i proizvodila francuska firma Aerospecijal (francuski: Aérospatiale) u kooperaciji sa britanskom Vestland Helikopters (engleski: Westland Helicopters). Proizvodio se u Jugoslaviji i u Egiptu, po licenci. U Jugoslaviji, licencu je vodio i koordinirao Vazduhoplovnotehnički institut, struktura se proizvodila i finalno se Gazela sklapala u Fabrici aviona SOKO u Mostaru, motori su se proizvodili u industriji motora „21. maj“ u Rakovici, a ostalo su radili kooperanti, pripadnici tadašnje vazduhoplovne industrije u okviru Jugoslavije.

Gazele su u operativnoj upotrebi u Francuskoj, Velikoj Britaniji i u nastalim državama posle raspada Jugoslavije, kao i u više ostalih zemalja u svetu. Koristile su se u mnogim oružanim sukobima, za vojni i sanitetski transport i u nameni borbenog helikoptera. Gazela je veoma popularan helikopter i u civilnoj varijanti. Bez obzira što dugo traje, još uvek je sa razlogom, ovaj helikopter aktuelan u mnogim zemljama sveta.[1][2][3]

Ilustracija gornjeg dela kabine.
Jugoslovenska Gazela SA-342L1, u letu.

Tehnologija[uredi]

Kanalisani repni rotor, ugrađen je u otvor vertikalnog repa.

Gazela je razvijena prema zahtevima Francuske vojske, kojoj je bio potreban laki višenamenski helikopter, kao zamena za Aluet II. Tokom toga razvoja uvedeno je nekoliko tehnoloških novina. Umesto klasičnog repnog rotora, uveden je avionski vertikalni stabilizator sa kružnim otvorom, u koji je integrisana kanalisana elisa. Gazela je jedan od prvih helikoptera kod koga je uveden princip da sa njim upravlja jedan pilot, u svima dozvoljenim vremenskim uslovima leta. Struktura tela Gazele je izrađena od sendviča, sastavljenog od saća između dva sloja aluminijumskih limova (folija). Saće je izrađeno od ugljeničnih vlakana (kompozit). Ova konstrukcija je ostvarena sa posebnim postupkom lepljenja aluminijumskih limova na saće u jedinstven sklop. Glavni rotor sačinjavaju tri tanka kraka, izrađena od kompozitnih materijala. Ovaj rotor pri radu pravi minimalne vibracije, što obezbeđuje udoban let Gazelom. Pored toga, ugrađeni su prigušivači oscilacija, sa kojima je otklonjen rizik od rezonance. Krakovi rotora Gazele se lako zamenjuju u vremenskom trajanju od pola časa, što smanjuje troškove održavanja i povećava operativnost letelice. Preglednost iz njene kupole je velika za posadu i putnike raspoređene u sistemu „2 + 3“. Gazela je tako koncipirana da se lako može adaptirati u razne varijante, za više namena. Tokom svoga postojanja, na nju je uspešno izvršena integracija različitog oružja, skije, plovci, nosila, sistem za poljoprivredno zaprašivanje itd.

Pogon Gazele sačinjava turbinski motor Astazur XIVM, sa snagom od 631 kW.

Program razvoja Gazele je ubrzo zainteresovao Britance, što je na kraju dovelo do dogovora o saradnji i oko podele posla na razvoju i proizvodnji između britanske kompanije Vestland Helikopters i Francuskog Aerospecijala. Međusobni ugovor o saradnji potpisan je 1967. godine.

Prva Gazela je poletela 7. aprila 1967. godine, a u operativnu upotrebu je uvedena 1973. godine.[1][4][5]

Tri projekcije Gazele.png
Crtež Gazele u tri projekcije, bočni pogled, odozdo i s preda.

Karakteristike[uredi]

Instrumentalna tabla, u kabini Gazele SA 342M.
Karakteristike Gazele [1][3][6]
Parametri
SA 341
SA 342M
Motor Astazur IIIA Astazur XIVM
Snaga [kW] 440 640
Prečnik glavnog rotora [m] 10,50 10,50
Dužina trupa [m] 9,53 9,53
Ukupna dužina [m] 11,97 11,97
Visina [m] 3,15 3,19
Masa praznog [kg] 850 975
Maksimalna poletna masa [kg] 1 800 2 000
Maksimalna brzina na nivou mora [km/h] 265 310
Brzina krstarenja [km/h] 240 263
Plafon leta [m] 5 000 5 000
Dolet [km] 650 754
Nosivost [km] pilot + 4 osobe + 600kg pilot + 4 osobe + 700kg
Prvo poletanje 7. april 1967. 11. maj 1973.


Varijante [1][4][uredi]

SA 340[uredi]

Prototipski standard, bio je izveden sa klasičnim rešenjem repnog rotora, kao na prethodom helikopteru Aluet. Prva, ovakva letelica, poletela je 7. aprila 1967. godine.

SA 341[uredi]

Predserija od četiri proizvedena helikoptera. Prvi je poleteo 2. avgusta 1968. godine. Treći je bio opremljen prema zahtevima britanske armije, a sklopljen je u Francuskoj, kao prototip Gazela AH.1. On je prvi put poleteo 28. aprila 1970. godine.

SA 341.1001[uredi]

Prva Gazela, francuske proizvodnje. Prvi eksperimentalni let je napravljen 6. avgusta 1971. godine. Izveden je sa uvećanom kabinom, uvećanim repom i sa ugrađenim motorom Astazur IIIA.

SA 341B (Вестланд Газела AH.1)[uredi]

SA 341B (Вестланд Газела AH.1), u operativnoj upotrebi u 1983.

Ova varijanta Gazele, razvijena je i proizvedena, u 158 primeraka za potrebe britanske vojske. Opremljena je sa motorom Astazur IIIN, noćnim reflektorom i radarom Deka dopler 80. Prvi helikopter, u ovom standardu, poleteo je 31. januara 1972, godine, a ušao je u operativnu upotrebu 6. jula 1974. godine.

SA 341C (Vestland Gazela HT.2)[uredi]

Ova verzija helikoptera je za školovanje i obuku pilota. Pogon je isto motor Astazur IIIN, sa poboljšanim sistemom stabilizacije i sa dizalicom. Prvi let je izveden 6. jula 1972. godine, a ušao je u operativnu upotrebu 10. decembra 1974. godine. Proizvedeno je ukupno 30 primeraka.

SA 341D (Vestland Gazela HT.3)[uredi]

Ova verzija isto je bila namenjena za školovanje i obuku pilot, ali u britanskom ratnom vazduhoplovstvu. Motor joj isti kao i kod SA 341C. Helikopter u ovom standardu, uveden je u operativnu upotrebu 16. jula 1973. godine, a proizvedeno je ukupno 14 primeraka.

SA 341E (Vestland Gazela HCC.4)[uredi]

Verzija helikoptera za vezu. Namenjen za britansko vazduhoplovstvo, proizveden je samo u jednom primerku.

SA 341F[uredi]

Proizvedeno je 166 primerka Gazela, u ovoj verziji, za francusku vojsku. Određen broj ovih Gazela, naoružan je sa topom M621, kalibra od 20 mm.

SA 341G Gazela

SA 341G[uredi]

SA 341G je civilna varijanta, sa motorom Astazur IIIA. Zvanično je verifikovana 7. juna 1972. godine, kasnije je postao prvi helikopter sa jednim pilotom. Na njemu je povećan razmak izmeću prednjih i zadnjih sedala za 20 sm, sa čime je povećan komfor putnicima na zadnjem sedištu.

SA 341H[uredi]

Helikopteri u ovom standardu, proizvodili su se po licenci u Jugoslaviji. Ugovor o licenci, potpisan je 1. oktobra 1971. godine. Za jugoslovensku stranu, ugovor je potpisala tada jedina ovlašćena firma za promet sa naoružanjem i vojnom opremom, Jugoinport / SDPR (poseban odeljak su „Jugoslovenske varijante“).

SA 342J[uredi]

SA 342J je civilna verzija Gazele. Opremljen je sa jačim motorom Astazurom XIV, od 649 kW, sa poboljšanim repnim rotorom, a masa mu je povećana. Ova varijanta je usvojena 24. aprila 1976, a ušla je u operativnu upotrebu u 1977. godini.

SA 342K[uredi]

SA 342K je vojna verzija za izvoz. Ovaj helikopter, bio je opremljen dvoprotočnim motorom, povećane snage od 649 kW. Poleteo je 11. maja 1973. godine, a zatim je otpočela njegova isporuka Kuvajtu.

SA 342L[uredi]

SA 342L, vojna je varijanta sa motorom Astazur XIV. Prilagodljiv je za više vrsta naoružanja i opreme, uključujući i šest protiv-tenkovskih raketa.

SA 342M[uredi]

Helikopter SA 342M razvijen je za protiv-oklopnu francuske vojske. Opremljen je sa motorom Astazur XIV. Naoružan je sa četiri protiv tenkovske rakete HOT i SFIM APX M397, vođene sa očima (sa pogledom, odnosno sa pokretom glave pilota).

Korisnici[uredi]

Jugoslavija[uredi]

Helikopter Gazelu, u kooperaciji, razvili su Francuzi i Britanci, a 1971. godine, Jugoslavija je kupila licencu za proizvodnju te letelice. Prvih 21 gotovih primeraka Francuzi su isporučili Jugoslaviji, u vremenskom periodu od 1973. do 1976. godine. Od 1978. godine, usvojena je licencna proizvodnja Gazele SA 341H u domaćim fabrikama, tadašnje vazduhoplovne industrije Jugoslavije. Dokumentacija, sve izmene i saglasnosti su bili u nadležnosti Vazduhoplovnotehničkog instituta u Žarkovu, proizvodnju strukture i finalno sklapanje radio je Soko u Mostaru, motor Astazur proizvodio se u fabrici „21. maj“ u Rakovici, a komponete opreme proizvodile su ostala preduzeća vazduhoplovne industrije Jugoslavije. Ugovor je zaključio i vodio njegovu realizaciju jugoslovenski Jugoimport / SDPR.

Kroz program licence Gazele, Vazduhoplovna industrija Jugoslavije i tehnološki je napredovala. Pored toga što je savladala opšte tehnologije proizvodnje helikoptera, uvela je i nove, kao što je izrada strukture od kompozitnog saća i postupak njegovog lepljenja u sendvič.[1][12]

Jugoslovenske varijante[uredi]

Prema zvaničnom obeležavanju u JRV, varijante Gazele u jugoslovenskoj licenci su: [1][12]

  • ХО-42, jugoslovenska proizvodnja opšte verzije SA 341H.
  • ХО-42 Hera, verzija izviđača od SA 341H.
  • HN-42M Gama, naoružana varijanta SA 341H sa četiri vođene protiv tenkovske rakete 9M14M Maljutka i dve samonavođene rakete vazduh-vazduh 9M32M Strela-2M.
  • HN-45M Gama 2, naoružana varijanta SA 342L sa istim sredstvima kao i prethodna verzija.
  • HS-42, sanitetska varijanta od SA 341H.

Srbija[uredi]

Vojske Srbije poseduje 61 primerak helikoptera tipa Gazela, raspoređeni su na aerodromima Batajnica, Lađevci i Aerodrom Konstantin Veliki Niš.[12]

Operativna i borbena upotreba[uredi]

Helikopter Gazela ima bogatu istoriju operativne i borbene upotrebe, širom sveta u gotovo svim sukobima u poslednjih nekoliko decenija.[13]

Francuska[uredi]

Francuska armija je više puta operativno koristila helikoptere Gazela u kriznim područjima, posebno u Africi, tokom intervencija u mirovnim misijama.

  • Sredinom 80-ih godina, u operacijama u Čadu, nakon invazije na severu Libije.
  • U Zalivskom ratu, 1990—1991. godine, protiv Iraka, Gazela se koristila za uništavanje tenkova.
  • Intervencija u međunarodnom humanitarnom radu u severnom Iraku, pri pružanju pomoći i zaštite Kurda. Tada su Gazele dejstvovale po iračkim trupama, u periodu meseca aprila do juna 1991. godine.
  • U jugoslovenskoj krizi, 1990. godine, pa na dalje.
  • Decembar 1991. i 1992. godine, u intervenciji u Republici Džibuti, u međuetničkom građanskom ratu.
  • 2002. godine, podrška francuskih snaga, tokom rata u Avganistanu.
  • 1993. godine u intervenciji u Somaliji, posle građanskog rata.

Velika Britanija[uredi]

U sastavu britanskih vojnih snaga korišćena je Gazela u više slučajeva:

Sirija[uredi]

Tokom izraelske vojne intervencije u Libanu 1982. godine, sirijske Gazele su dejstvovale protiv izraelskih tenkova sa značajnim uspesima. U 200 poletanja uništile su 100 tenkova i mnogih drugih oklopnih i klasičnih vozila. U tim akcijama, izgubljeno je šest Gazela.[2]

Jugoslavija[uredi]

SA 341/342 Gazele, posebno varijanta Gama, korišćene su od svih strana u građanskom i među-etničkom sukobu, tokom rušenja Jugoslavije i tokom borbama protiv terorista na Kosovu i Metohiji .

Gazela na TV ekranu i filmskom platnu[uredi]

Elegantan izgled helikoptera SA 341 / SA 342, sa razlogom je naznačen davanjem imena Gazela, a prema svojim letnim karakteristikama, načinu letenja i izgledu u vazduhu ne bi bila ni greška da se zove i Vilin konjic. Ovaj helikopter je dobio više uloga zvezde, u TV serijama i u kinematografiji, što nije slučajno.

U filmu „Plavi grom“ odigrao je ulogu borbenog helikoptera, sa glumcem Roj Šajderom, kao policijskim pilotom. Na osnovu toga filma, napravljena je i TV serija u skraćenoj verziji. Gazela se koristila i u drugim filmovima, uglavnom iz rata, u kojima ona često igra ulogu neprijatelja, u filmu Rambo 3, sa glumcem Silvester Staloneom, je sovjetski napadač helikopter.

Poslednji nastup Gazele, na velikom ekranu, je u britanskom filmu pod nazivom „2007, posle 28 nedelja“.[14]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Aerospecijalova Gazela”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  2. 2,0 2,1 Sirijski borbeni helikopter, uzeto 23. jula 2010. g.
  3. 3,0 3,1 „Gazeline karakteristike”. Arhivirano iz originala na datum 14. 05. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  4. 4,0 4,1 „Razvoj Gazele”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  5. ^ „Gazela na Forumu”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  6. ^ „Paluba”. Pristupljeno 23. 7. 2010. [mrtva veza]
  7. ^ „Vazduhoplovstvo Kenije”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  8. ^ „Gazele u Libanu”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  9. ^ „Srpska vojska”. Arhivirano iz originala na datum 05. 10. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  10. ^ „Srpska policija”. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  11. ^ „Britansko vazduhoplovstvo”. Arhivirano iz originala na datum 30. 07. 2012. Pristupljeno 24. 07. 2010. 
  12. 12,0 12,1 12,2 „Vojska srbije”. Arhivirano iz originala na datum 05. 10. 2011. Pristupljeno 23. 7. 2010. 
  13. ^ Grahovac, Mladen (oktobar 2003). „Mogućnosti i perspektive borbenih helikoptera u vojsci Srbije i Crne Gore”. Aeromagazin (na jeziku: (na jeziku: srpski)). 52: str. 12—16. 
  14. ^ ap Rees, Efan. "Your Questions Answered: "Blue Thunder Helicopters"". Air Pictorial, October 1984, Vol. 46 No.10. p.393.

Spoljašnje veze[uredi]