Кордиљери

Кордиљери су планински венац који се простире дуж западног краја америчког континента од Аљаске до Патагоније (Огњене земље).^[1] Чине га два велика планинска венца: Стеновите планине у Северној Америци и Анди у Јужној Америци. Кордиљери такође представљају окосницу вулканског лука који чини источну половину Пацифичког ватреног појаса.

Од севера према југу, планински венац се дели на више мањих венаца. Почиње са Аљаска и Брукс групама планина на Аљасци и пролази кроз Јукон у Британској Колумбији. Главни појас Стеновитих планина паралелно са Пацифичким планинским масивом наставља се кроз Британску Колумбију и острво Ванкувер. У Сједињеним Америчким Државама гране Кордиљера обухватају Стеновите планине,^[1] Сијера Неваду, Каскадне планине и обалске делове Вашингтона, Орегона и Калифорније. У Мексику, Кордиљери се настављају на Западне и Оријенталне Сијера Мадре, као окосница планинама полуострва Доња Калифорнија.

Планине од Мексика северно зову се заједно Северноамерички Кордиљери или Западни Кордиљери у САД и Канади, а такође се зову и Канадски Кордиљери или Пацифички Кордиљери у Канади.

Кордиљери се настављају кроз планински масив у Централној Америци, у Гватемали, Хондурасу, Никарагви, Костарики и Панами и прелазе у Анде у Јужној Америци. Анди се, са својим паралелним ланцима и ланцем острва Чилеа, настављају у Колумбију, Венецуелу, Еквадор, Перу, Боливију, Аргентину, Чиле, до самог краја Јужне Америке у Огњеној земљи. Поред тога, венац се може пратити кроз планине закривљене Јужне Џорџије, преко Јужног океана до планине Грејем на Антарктику.

Опис[уреди | уреди извор]

Северна Америка[уреди | уреди извор]

Ланци Кордиљера од Мексика ка северу се заједнички називају Северноамерички Кордиљери.^[2]^[3]^[4]^[5]

Од севера ка југу, овај низ преклапајућих и паралелних опсега почиње са Аљаским и Бруксовским венцем^[6]^[7]^[8] на Аљасци и пролази кроз Јукон у Британску Колумбију. Главни појас Стеновитих планина, заједно са паралелним планинама Колумбија и Обалским венцима планина и острва, наставља се кроз Британску Колумбију и острво Ванкувер. У Сједињеним Државама, огранци Кордиљере обухватају Стеновите планине, Сијера Неваду, Каскаде, и разне мале Пацифичке обалске венце.^[9] У Мексику, Кордиљери се настављају кроз Запанде Сијера Мадре и Сијера Мадре Оријентал, као и кроз планине окоснице полуострва Баја Калифорнија.^[10]

Кордиљери се настављају кроз планинске ланце Централне Америке у Гватемали, Хондурасу, Никарагви, Костарики и Панами и постаје венац Анда у Јужној Америци.

Јужна Америка и Антарктик[уреди | уреди извор]

Кордиљери, настављајући кроз Централну Америку, наставља се кроз Јужну Америку, па чак и на Антарктик. У Јужној Америци, Кордиљери су познати као планине Анди. Анди са својим паралелним ланцима и острвским ланцима уз обалу Чилеа настављају се преко Колумбије, Венецуеле, Еквадора, Перуа, Боливије, Аргентине и Чилеа до најјужнијег врха Јужне Америке у Огњеној земљи. Кордиљери се настављају дуж Шкотског лука пре него што стигну до планина Антарктичког полуострва.^[11]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Historical Geology Notes - The Breakup of Pangea and Deformation in the Western Cordillera”. Long Island University, C.W. Post Campus faculty website. Архивирано из оригинала 1. 10. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011.
^ R. Saager; F. Bianconi (1971). „The Mount Nansen gold–silver deposit, Yukon territory, Canada”. Mineralium Deposita. 6 (3): 209. Bibcode:1971MinDe...6..209S. S2CID 129092271. doi:10.1007/BF00208030.
^ D. S. Cowan (1985). „Structural styles in Mesozoic and Cenozoic melanges in the Western Cordillera of North America”. Geological Society of America Bulletin. 96 (4): 451. Bibcode:1985GSAB...96..451C. doi:10.1130/0016-7606(1985)96<451:SSIMAC>2.0.CO;2.
^ Melanie Ostopowich (2005) The Cordillera, Weigl Educational Publishers Limited, Ostopowich, Melanie (7. 3. 2006). The Cordillera. DIANE Publishing. стр. 6, 12. ISBN 1553881494. and 20: "The Cordillera is one of the seven geographic regions in Canada".
^ The Encyclopedia Americana: a library of universal knowledge, Encyclopedia Americana Corp.. The Encyclopedia Americana: A Library of Universal Knowledge. 1918. стр. 687. ISBN 0717201333. : "[N]ame from the Spanish....It is used particularly in physical geography, although in geology also it is sometimes applied...."
^ The Encyclopedia Americana, Volume 23, page 618 (Grolier 2000).
^ Safire, William. The New York Times guide to essential knowledge: a desk reference for the curious mind, page 623 (Macmillan 2007 ).
^ „Download Geographical Names Data”. www.nrcan.gc.ca. 2011-06-02. Приступљено 23. 4. 2018.
^ „Pacific mountain system”. Britannica Online Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-09-29.
^ „Spain's Fantastic Vision and the Mythic Creation of California” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-25. г. Приступљено 2017-01-31.
^ „The North American Cordillera: A Color Shaded-Relief Map in Oblique Mercator Projection About the Pacific-North America Pole of Rotation, Scale Circa 1:5,000,000”. pubs.usgs.gov. Приступљено 26. 4. 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

Silberling, N.J. et al. (1992). Lithotectonic terrane map of the North American Cordillera [Miscellaneous Investigations Series I-2176]. Reston, Va.: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
A. J. Eardley (1967). „Western Cordillera—Alaska to Mexico: ABSTRACT”. AAPG Bulletin. 51 (9): 1900—1901. doi:10.1306/5d25c1b1-16c1-11d7-8645000102c1865d.
T. O. Tobisch; S. R. Paterson; S. Longiaru; T. Bhattacharyya (1987). „Extent of the Nevadan orogeny, central Sierra Nevada, California”. Geology. 15 (2): 132. Bibcode:1987Geo....15..132T. doi:10.1130/0091-7613(1987)15<132:EOTNOC>2.0.CO;2.
P. J. Coney; T. A. Harms (1984). „Cordilleran metamorphic core complexes: Cenozoic extensional relics of Mesozoic compression” (PDF). Geology. 12 (9): 550. Bibcode:1984Geo....12..550C. S2CID 129399334. doi:10.1130/0091-7613(1984)12<550:CMCCCE>2.0.CO;2. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 6. 2011. г. Приступљено 7. 5. 2011.
M. E. McMillan; P. L. Heller; S. L. Wing (2006). „History and causes of post-Laramide relief in the Rocky Mountain orogenic plateau” (PDF). Geological Society of America Bulletin. 118 (3–4): 393. Bibcode:2006GSAB..118..393M. doi:10.1130/B25712.1. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2010. г. Приступљено 28. 3. 2013.
W. R. Dickinson; M. A. Klute; M. J. Hayes; S. U. Janecke; E. R. Lundin; M. A. McKittrick; M. D. Olivares (1988). „Paleogeographic and paleotectonic setting of Laramide sedimentary basins in the central Rocky Mountain region”. Geological Society of America Bulletin. 100 (7): 1023. Bibcode:1988GSAB..100.1023D. doi:10.1130/0016-7606(1988)100<1023:PAPSOL>2.3.CO;2.
J. A. Wolfe; C. E. Forest; P. Molnar (1998). „Paleobotanical evidence of Eocene and Oligocene paleoaltitudes in midlatitude western North America”. Geological Society of America Bulletin. 110 (5): 664. Bibcode:1998GSAB..110..664W. doi:10.1130/0016-7606(1998)110<0664:PEOEAO>2.3.CO;2.
D. Alt and D. Hyndman. (1995). Northwest Exposures: A Geological Story of the North West. Mountain Press Publishing Company, Missoula, Montana
S. Brunsfeld, J. Sullivan, D. Soltis, and P. Sotis (2001). "Comparative phylogeography of north-western north america: A synthesis". In: Silverton, J., Antonovics, J. (Eds.), Integrating Ecology and Evolution in a Spatial Context. The 14th Special Symposium of the British Ecological Society. British Ecolological Society, Blackwell Science Ltd., Ch. 15, pp. 319–339.
„Visiting the Hoh Rainforest”. U.S. National Park Service. Приступљено 27. 1. 2011.
„SEQUIM 2 E, WASHINGTON Climate Summary”. Western Regional Climate Center. Приступљено 27. 1. 2011.
California Coastal Commission (новембар 1987). The California Coastal Resource Guide. University of California Press. стр. 384 pages. ISBN 9780520061866.
The Encyclopedia Americana, Vol. 23, p. 618 (Grolier 2000) ISBN 0717201333.
William Safire. The New York Times guide to essential knowledge: a desk reference for the curious mind, Macmillan, 2007, p. 623, ISBN 0312376596.
Richard Cannings (2007). The Rockies: A Natural History. Greystone/David Suzuki Foundation. стр. 5. ISBN 9781553652854.
Edwin Bridges. World Geomorphology, Cambridge University Press, 1990, p. 88, ISBN 0521289653.</ref><ref>"Sierra Madre Oriental", Encyclopædia Britannica Online (2011).
Ackerman, Daniel; Breen, Amy (2016-06-06). „Infrastructure Development Accelerates Range Expansion of Trembling Aspen ( Populus tremuloides , Salicaceae) into the Arctic”. Arctic (на језику: енглески). 69 (2): 130—136. ISSN 1923-1245. doi:10.14430/arctic4560 .
Elsner, Wendy K.; Jorgenson, Janet C. (2009-09-11). „White Spruce Seedling ( Picea glauca ) Discovered North of the Brooks Range Along Alaska's Dalton Highway”. Arctic (на језику: енглески). 62 (3): 342—344. ISSN 1923-1245. doi:10.14430/arctic155. Архивирано из оригинала 2017-10-15. г. Приступљено 2016-06-13.
C. Michael Hogan, Black Spruce: Picea mariana, GlobalTwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg, November, 2008 Архивирано октобар 5, 2011 на сајту Wayback Machine
Larsen, J.N., O.A. Anisimov, A. Constable, A.B. Hollowed, N. Maynard, P. Prestrud, T.D. Prowse, and J.M.R. Stone, 2014: Polar regions. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Barros, V.R., C.B. Field, D.J. Dokken, M.D. Mastrandrea, K.J. Mach, T.E. Bilir, M. Chatterjee, K.L. Ebi, Y.O. Estrada, R.C. Genova, B. Girma, E.S. Kissel, A.N. Levy, S. MacCracken, P.R. Mastrandrea, and L.L.White (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, pp. 1567-1612. https://www.ipcc.ch/site/assets/uploads/2018/02/WGIIAR5-Chap28_FINAL.pdf
Anisimov, O.A., D.G. Vaughan, T.V. Callaghan, C. Furgal, H. Marchant, T.D. Prowse, H. Vilhjálmsson and J.E. Walsh, 2007: Polar regions (Arctic and Antarctic). Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, M.L. Parry, O.F. Canziani, J.P. Palutikof, P.J. van der Linden and C.E. Hanson, Eds., Cambridge University Press, Cambridge, 653-685. https://www.ipcc.ch/site/assets/uploads/2018/02/ar4-wg2-chapter15-1.pdf
Shulski, Martha; Wendler, Gerd (2007-12-15). The Climate of Alaska. University of Alaska Press. стр. 148—. ISBN 9781602230071. Приступљено 16. 12. 2012.
Gallant, Alisa L. (1998-05-01). EcoRegions of Alaska. DIANE Publishing. стр. 15—. ISBN 9780788148965. Приступљено 16. 12. 2012.
Thoman, R. & J. E. Walsh. (2019). Alaska’s changing environment: documenting Alaska’s physical and biological changes through observations. H. R. McFarland, Ed. International Arctic Research Center, University of Alaska Fairbanks.
Allan, C. (2013). Arctic citadel : a history of exploration in the Brooks Range region of Northern Alaska. Washington, D.C,: U.S. Department of the Interior, National Park Service.
Witmer, Dennis "Far to the North: Photographs from the Brooks Range" Far to the North Press (2008) ISBN 0-9771028-0-7
Kauffmann, John M. "Alaska's Brooks Range: The Ultimate Mountains" (Second Edition) Mountaineers Books (2005) ISBN 1-59485-008-9
Brown, William E. "History of the Central Brooks Range: Gaunt Beauty, Tenuous Life" University of Alaska Press (2007) ISBN 1-60223-009-9
Cooper, David "Brooks Range Passage" Mountaineers Books (1983) ISBN 0-89886-061-X
Dover, J.H., I.L. Tailleur, and J.A. Dumoulin. (2004). Geologic and fossil locality maps of the west-central part of the Howard Pass quadrangle and part of the adjacent Misheguk Mountain quadrangle, Western Brooks Range, Alaska [Miscellaneous Field Studies; Map MF-2413]. Reston, Va.: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Krumhardt, A.P., A.G. Harris, and K.F. Watts. (1996). Lithostratigraphy, microlithofacies, and conodont biostratigraphy and biofacies of the Wahoo Limestone (Carboniferous), eastern Sadlerochit Mountains, northeast Brooks Range, Alaska U.S. Geological Survey Professional Paper 1568. Washington, D.C.: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Marshall, R. (1970). Alaska wilderness; exploring the Central Brooks Range 2nd ed. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-24498-2
Mayfield, C.F. et al. (1984). Reconnaissance geologic map of southeastern Misheguk Mountain quadrangle, Alaska [Miscellaneous Investigations Series Map I-1503]. Reston, Va.: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Morin, R.L. (1997). Gravity and magnetic maps of part of the Drenchwater Creek stratiform zinc-lead-silver deposit, Howard Pass quadrangle, northwestern Brooks Range, Alaska [Open-file report 97-705]. Menlo Park, CA: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Morin, R.L. (1997). Gravity models of Abby Creek and Bion barite deposits, Howard Pass quadrangle, northwestern Brooks Range, Alaska [U.S. Geological Survey Open-file Report 97-704]. Menlo Park, CA: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Mull, C.G. et al. (1994). Geologic map of the Killik River quadrangle, Brooks Range, Alaska [U.S. Geological Survey Open-file Report 94-679]. Reston, Va: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
Nelson, P.H. et al. (2006). Potential tight gas resources in a frontier province, Jurassic through Tertiary strata beneath the Brooks Range foothills, Arctic Alaska U.S. Geological Survey Open-file Report 2006–1172. Reston, VA: U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey.
U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey. (2003). The natural dispersal of metals to the environment in the Wulik River-Ikalukrok Creek area, western Brooks Range, Alaska U.S. Geological Survey Fact Sheet 107–03. Reston, VA: author.
U.S. Department of the Interior, U.S. Geological Survey. (1995). Natural environmental effects of silver-lead-zinc deposits in the Brooks Range, Alaska U.S. Geological Survey Fact Sheet 092–95. Reston, VA: author.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Rebekah K. Nix. „The Gulf of California: A Physical, Geological, and Biological Study” (PDF). University of Texas at Dallas. Приступљено 10. 4. 2010.
Ramsayer, Kate (6. 8. 2017). „NASA Studies Details of a Greening Arctic”. NASA.gov. Архивирано из оригинала 01. 04. 2023. г. Приступљено 01. 04. 2023.

[cw-1] а ^б „Historical Geology Notes - The Breakup of Pangea and Deformation in the Western Cordillera”. Long Island University, C.W. Post Campus faculty website. Архивирано из оригинала 1. 10. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011.

[2] R. Saager; F. Bianconi (1971). „The Mount Nansen gold–silver deposit, Yukon territory, Canada”. Mineralium Deposita. 6 (3): 209. Bibcode:1971MinDe...6..209S. S2CID 129092271. doi:10.1007/BF00208030.

[3] D. S. Cowan (1985). „Structural styles in Mesozoic and Cenozoic melanges in the Western Cordillera of North America”. Geological Society of America Bulletin. 96 (4): 451. Bibcode:1985GSAB...96..451C. doi:10.1130/0016-7606(1985)96<451:SSIMAC>2.0.CO;2.

[Canada-4] Melanie Ostopowich (2005) The Cordillera, Weigl Educational Publishers Limited, Ostopowich, Melanie (7. 3. 2006). The Cordillera. DIANE Publishing. стр. 6, 12. ISBN 1553881494. and 20: "The Cordillera is one of the seven geographic regions in Canada".

[5] The Encyclopedia Americana: a library of universal knowledge, Encyclopedia Americana Corp.. The Encyclopedia Americana: A Library of Universal Knowledge. 1918. стр. 687. ISBN 0717201333. : "[N]ame from the Spanish....It is used particularly in physical geography, although in geology also it is sometimes applied...."

[6] The Encyclopedia Americana, Volume 23, page 618 (Grolier 2000).

[7] Safire, William. The New York Times guide to essential knowledge: a desk reference for the curious mind, page 623 (Macmillan 2007 ).

[8] „Download Geographical Names Data”. www.nrcan.gc.ca. 2011-06-02. Приступљено 23. 4. 2018.

[9] „Pacific mountain system”. Britannica Online Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2007-09-29.

[10] „Spain's Fantastic Vision and the Mythic Creation of California” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-05-25. г. Приступљено 2017-01-31.

[11] „The North American Cordillera: A Color Shaded-Relief Map in Oblique Mercator Projection About the Pacific-North America Pole of Rotation, Scale Circa 1:5,000,000”. pubs.usgs.gov. Приступљено 26. 4. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]