Манастир Вољавча

Манастир Вољавча
Манастир Вољавча
	Манастир Вољавча
Опште информације
Место	Страгари
Општина	Крагујевац
Држава	Србија
Време настанка	11. век
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.zaprokul.org.rs/LKP/Kragujevac/zavod_za_zastitu_spomenika_kulture.html

Манастир Вољавча је манастир Српске православне цркве и припада Епархији Шумадијској.

Положај и историјат[уреди | уреди извор]

Скривен у густој шуми уз Вољавачки поток на северисточној падини Рудника, у близини Страгара, налази се манастир Вољавча са црквом посвећеном Св. Михаилу и Гаврилу. Манастир, задужбина Михаила Кончиновића, властелина деспота Стефана Лазаревића, обновљен је почетком 15 века на остацима старе цркве из 1050. године.^[1] Уписан је регистар споменика културе од изузетног значаја од 1981.^[2]

Његова Светост Патријарх Павле у Вољавчи 2005.

Историјске податке о манастиру дају турски дефтери, у којима се манастир помиње у опису Смедеревског санџака 1516. године. Године 1607, када је игуман био Захарија, написан је манастирски типик, а такође се помиње и тапија манастира из 1680. године. 1759. године манастир је тешко пострадао од Турака. 1756. године са источне стране је подигнут нови конак, а игуман Алексије води рачуна о духовним потребама и за манастир набавља већи број богослужбених књига и икона.

На место игумана 1786. године долази Хаџи Рувим, који окупља младе и даровите људе, учи их писмености и дуборезачким, каменорезачким и сликарским вештинама. Био је противник турских господара и енергични борац за права поробљеног српског народа. 1789. године Турци су опљачкали и спалили Вољавчу. У време Првог српског устанка манастир је имао значајну улогу а у њему се често скривао и Карађорђе Петровић. У манастирском конаку, изграђеном 1765. године и који спада у најстарије конаке у Србији, 1805. године је било седиште Правитељствујушчег совјета српског, прве Карађорђеве владе на чијем је челу био Матија Ненадовић.

Две стотине година након првог заседања Правитељствујушчег совјета српског, у Вољавчи је у истој просторији где је заседао Совјет, одржана свечана седница Владе Републике Србије. Поводом 200 годишњице заседања Правитељствујушчег совјета српског у приземљу конака постављена је стална етнолошка изложбена поставка.

Овом реконструкцијом Народни музеј у Крагујевцу настоји да оживи и приближи свакодневни живот прве половине 19. века у манастирском комплексу, у коме су се поред предавања духовном животу одиграле и историјски значајне седнице прве српске Владе у нововековној историји Србије.^[3]

Изградња манастира је настављена 1838. године, када је Јанићије Ђурић на западној страни цркве подигао велику кулу звонару. Било је то у време (1841) Хаџи Максима Нешковића игумана.^[4] Вољавча је свој данашњи изглед добила 1865. године. Поред зида, код леве певнице у манастирској цркви, узидана је глава Танаска Рајића, Карађорђевог барјактара, коме су Турци одрубили главу на Љубићу код Чачка.^[5]

Од 1990. до 2018. игуманија манастира је била Аквилина Чукановић.^[6]

Архитектура и сликарство[уреди | уреди извор]

Црква манастира Вољавча подигнута је у градитељским традицијама Моравске школе, у облику трилиста, са куполом изнад централног простора и полукружним апсидама на северној, источној и јужној страни. Бројна оштећења и презиђивања у потпуности су уништила сликану декорацију, за коју се зна да је постојала у 17. веку. Цркву су наново осликали професори и студенти Факултета примењених уметности 2014.-15. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Манастирска црква
Спомен плоча
Припрата
Звоник
Манастирско гробље

Види још[уреди | уреди извор]

Списак манастира Српске православне цркве

Референце[уреди | уреди извор]

^ Манастири, Страгари Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2014), Приступљено 12. април 2013.
^ Споменици културе: Манастир Вољавча, Приступљено 11. фебруар 2013.
^ Стална етнолошка изложбена поставка у конаку Манастира Вољавча, Народни музеј Крагујевац Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2010), Приступљено 12. април 2013.
^ Павле Стаматовић: „Сматрањ дела Божији…”, Сегедин 1841.
^ Вољавча Рудничка, Епархија Шумадијска, Приступљено 12. април 2013.
^ „Игуманија Аквилина - привремено заменила за вечно (СПЦ, 6. август 2018)”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2018. г. Приступљено 08. 08. 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Манастири, Страгари Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2014), Приступљено 12. април 2013.

[2] Споменици културе: Манастир Вољавча, Приступљено 11. фебруар 2013.

[3] Стална етнолошка изложбена поставка у конаку Манастира Вољавча, Народни музеј Крагујевац Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2010), Приступљено 12. април 2013.

[4] Павле Стаматовић: „Сматрањ дела Божији…”, Сегедин 1841.

[5] Вољавча Рудничка, Епархија Шумадијска, Приступљено 12. април 2013.

[6] „Игуманија Аквилина - привремено заменила за вечно (СПЦ, 6. август 2018)”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2018. г. Приступљено 08. 08. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Непокретна културна добра у Шумадијском управном округу
Аранђеловац	Црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу Црква брвнара у Даросави Кућа Милутина Вучковића у Стојнику Црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу Родна кућа Војислава Манојловића Зграда Старог општинског суда у Аранђеловцу Зграда старе поште у Аранђеловцу Окућница Илије Милошевића Кућа у ул. Књаза Милоша 22 у Аранђеловцу Црква Светог арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику Вила „Караџић” у Буковику Спомен-костурница у Аранђеловцу
Баточина	Манастир Грнчарица Црква брвнара у Брзану
Кнић	Честин (тврђава) Мрњина црква Манастир Каменац Средњовековни град Борач на Кршу Зграда старе школе у Топоници Стара кућа Радомира Лазовића Спомен кућа у Топоници Кућа полубрвнара у Врбети Кућа Петра Туцаковића у Честину Кућа Марка Станојевића у селу Лесковац
Крагујевац	Манастир Драча Манастир Вољавча Манастир Благовештење Рудничко Црква Светог Николе у Рамаћи Средњовековни град Сребрница Кућа Светозара Марковића у Крагујевцу Зграда Окружног суда у Крагујевцу Амиџин конак Собрашице у Лужницама Зграда ливнице са ковачницом у Крагујевцу Зграда Прве крагујевачке гимназије Кућа Туцаковића у ул. ЈНА 11 (Кнеза Михаила 11) у Крагујевцу Кнез Михаилов конак у Крагујевцу Воденица у Грошници Зграда у ул. Светозара Марковића 5 у Крагујевцу Кућа у ул. Светозара Марковића 19 у Крагујевцу Кућа у ул. Светозара Марковића 17 у Крагујевцу Стара црква и зграда скупштине у Крагујевцу Црква Петковица у Страгарима Кућа у ул. Светозара Марковића 9 у Крагујевцу Зграда у ул. М. Тита 121 (данас Краља Александра) у Крагујевцу Кућа Војина и Живојина Павловића Кућа Танаска Рајића Стара школа у Крагујевцу - задужбина Милована Гушића Бетонски пешачки мост преко Лепенице у Крагујевцу Бубањ-чесма у Крагујевцу Лучни мост број 1 Лучни мост број 2 Кућа у улици Крагујевачког октобра 116 у Крагујевцу Водоторањ у Крагујевцу Зграда у ул. Светозара Марковића 69 у Крагујевцу Управна зграда болнице у Крагујевцу Зграда железничке станице у Крагујевцу Црква Светог пророка Илије у Доњим Грбицама Споменик палим Шумадинцима Кућа-легат Љубице Филиповић Ватрогасни дом у Крагујевцу Зграда Дечје библиотеке у Крагујевцу Спомен чесма у Дивостину Црква Светих апостола Петра и Павла у Грошници Саборна црква Успења пресвете Богородице у Крагујевцу Зграда „Уреда” у Крагујевцу Етно двориште у Драчи Црква Светих Арханђела у Борчу
Лапово
Рача	Црква брвнара у Рачи Зграда звана „Турски конак” у Рачи Кућа у Великом Крчмару Капела брвнара у Сепцима Карађорђев дом у Рачи
Топола	Црква Светог Николе у Доњој Шаторњи Црква-маузолеј на Опленцу Стара црква у Јарменовцима Црква брвнара у Павловцу Стара црква у Горовичу Конак Милутина Георгијевића Кућа народног хероја Софије Ристић Стара школа у Овсишту Кућа народног хероја Милана Благојевића Кућа Народног хероја Даринке Радовић Зграда у Суреповој улици 1 у Тополи Старо гробље у Винчи код Тополе Кућа Лакића у Тополи Собрашице у Трнави Кућа Величковића у Маскару Црква Светог Преображења у Жабарима