Мађарски језик
Мађарски језик | |
---|---|
magyar | |
Изговор | [ˈmɒɟɒr̪] |
Говори се у | ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() делом и у Израелу, САД |
Број говорника | 15 милиона (недостаје датум) |
уралски
| |
латиница (мађарска латиница) | |
Званични статус | |
Службени језик у | ![]() ![]() ![]() |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Мађарска академије наука (мађарски: Magyar Tudományos Akadémia) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | hu |
ISO 639-2 | hun |
ISO 639-3 | hun |
Распрострањеност мађарског језика[2] Већински језик
Мањински језик | |
![]() |
Мађарски језик (мађ. magyar nyelv) је језик који припада угарској подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика.[3] Једини слични језици су хантијски и мансијски. Њиме говори 14,5 милиона људи.
Мађарски је службени језик Мађарске, један од шест службених језика Аутономне Покрајине Војводине (Србија), као и службени језик на локалном нивоу у деловима Румуније (Трансилванија) и Републике Словеније (околина места Лендава, у источној Словенији). Поред тога, мађарски се говори и у деловима Словачке, Украјине, Хрватске и Аустрије, али у њима не ужива статус службеног језика. Пошто је мађарски језик службени језик Мађарске, он је истовремено и један од службених језика Европске уније.
Мађарски језик специфичан је по томе да има велики број падежа (лингвисти се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 18, остале сматрају изузецима, којих има много), што га чини прилично компликованим за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу са куће или „о кући“, házon у значењу до куће, házra у значењу према кући, итд. Ово је типично за аглутинативне језике, као што је и мађарски. У мађарском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе језика.
Комплексности мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује са nekem van, што у дословном преводу значи мени постоји.
Глаголи се конјугирају у зависности од тога, да ли имају комплиментаран објекат или не. Látok значи Ја видим (нешто), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.
Мађарски језик има пуно заједничких речи са српским, а много речи су и један и други језик преузели из турског и немачког језика. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs, сто (астал) је asztal, итд. Има примера да је мађарски језик позајмио словенске речи као kovács, али има и мађарских речи у српском језику, као што је то на пример ашов.
Особине[уреди | уреди извор]
Писмо[уреди | уреди извор]
Мађарски се пише прилагођеном латиницом, у коју су додати знакови:
- за кратке самогласнике: ö и ü;
- за дуге самогласнике: á, é, í, ó, ő, ú, и ű;
- слова q, x и w се обично не користе, осим код писања страних имена.
Одређени двослови (cs, gy, ly, ny, sz, ty и zs) представљају један глас.
Гласови[уреди | уреди извор]
Мађарски поседује вокалну хармонију, тј. самогласници у суфиксима се мењају зависно од самогласника у корену.
Граматика[уреди | уреди извор]
Мађарски је аглутинативни језик, што значи да се користи великим бројем суфикса који се разликују од падежа до падежа. Велики број падежа (језикословци се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 24) чини мађарски језик врло сложеним за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу с куће или о кући, házon у значењу на кући, házra у значењу на кућу, итд.
Сложености мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује с nekem van, што у дословном преводу значи мени је.
Глаголи се конјугирају зависно од тога имају ли одређен објект или не. Látok значи Ја видим (уопштено)), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.
Још неке карактеристике мађарског:
- именице и заменице немају рода (ő значи он или она)
- личне заменице се обично изостављају
- постоје одређени и неодређени члан
- нагласак је фиксиран на првом слогу, уз могућност секундарног нагласка у дужим речима
- ред речи је углавном слободан
Речник[уреди | уреди извор]
Мађарски језик има доста заједничких речи с српскохрватским, а много је и заједничких турцизама. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs итд.
Мапе[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Government of Croatia (октобар 2013). „Peto izvješće Republike Hrvatske o primjeni Europske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima-Fifth report on implementation of the European Charter for Regional and Minority Languages” (PDF) (на језику: хрватски). Council of Europe. стр. 34—36. Приступљено 18. 3. 2019.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 10. 06. 2009. г. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ Lebedynsky, Iaroslav, Les Nomades: Les peuples nomades de la steppe des origines aux invasions mongoles [The Nomads: the steppe nomad people from origins to Mongol invasions] (на језику: French), стр. 191
Литература[уреди | уреди извор]
Курсеви[уреди | уреди извор]
- MagyarOK – Text book and exercise book for beginners. Szita, Szilvia; Pelcz, Katalin Pécs; Pécsi Tudományegyetem. MagyarOK website. 2013. ISBN 978-963-7178-68-9..
- Colloquial Hungarian – The complete course for beginners. Rounds, Carol H.; Sólyom, Erika London; New York. . Routledge. 2002. ISBN 978-0-415-24258-5..
- Teach Yourself Hungarian – A complete course for beginners. Pontifex, Zsuzsa London: Hodder & Stoughton. . Chicago: NTC/Contemporary Publishing. 1993. ISBN 978-0-340-56286-4..
- Hungarolingua 1 – Magyar nyelvkönyv. Hoffmann, István; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 1996. ISBN 978-963-472-083-6.
- Hungarolingua 2 – Magyar nyelvkönyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 2001. ISBN 978-963-03-6698-4.
- Hungarolingua 3 – Magyar nyelvkönyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 1999. ISBN 978-963-472-083-6.
- "NTC's Hungarian and English Dictionary" by Magay and Kiss. ISBN 978-0-8442-4968-1. (You may be able to find a newer edition also. This one is 1996)
Граматике[уреди | уреди извор]
- Gyakorló magyar nyelvtan / A Practical Hungarian grammar (2009, 2010). Szita Szilvia, Görbe Tamás. Budapest: Akadémiai Kiadó. 978 963 05 8703 7.
- A practical Hungarian grammar (3rd, rev. ed.). Keresztes, László Debrecen: Debreceni Nyári Egyetem. 1999. ISBN 978-963-472-300-4..
- Simplified Grammar of the Hungarian Language (1882). Ignatius Singer. London: Trübner & Co.
- Practical Hungarian grammar: [a compact guide to the basics of Hungarian grammar]. Törkenczy, Miklós Budapest: Corvina. 2002. ISBN 978-963-13-5131-6..
- Hungarian verbs and essentials of grammar: a practical guide to the mastery of Hungarian (2nd ed.). Törkenczy, Miklós Budapest: Corvina; Lincolnwood, [Ill.]. . Passport Books. 1999. ISBN 978-963-13-4778-4..
- Hungarian: an essential grammar (2nd ed.). Rounds, Carol London; New York. . Routledge. 2009. ISBN 978-0-415-77737-7..
- Hungarian: Descriptive grammar. Kenesei, István, Robert M. Vago, and Anna Fenyvesi London; New York. . Routledge. 1998. ISBN 978-0-415-02139-5..
- Hungarian Language Learning References (including the short reviews of three of the above books)
- Noun Declension Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-04-4.
- Verb Conjugation Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-03-7.
Друго[уреди | уреди извор]
- Abondolo, Daniel Mario: Hungarian Inflectional Morphology. Akadémiai publishing. Budapest. 1988. ISBN 978-963-05-4630-0.
- Balázs, Géza: The Story of Hungarian. A Guide to the Language. Translated by Thomas J. DeKornfeld. Corvina publishing. Budapest. 1997. ISBN 978-963-13-4362-5.
- Stephanides, Éva H. (ed.): Contrasting English with Hungarian. Akadémiai publishing. Budapest. 1986. ISBN 978-963-05-3950-0.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Википедија:Транскрипција са мађарског језика
- Текстуални преводилац са енглеског на мађарски
- Русско-Венгерский словарь
- Free downloadable Hungarian teaching and learning material
- Introduction to Hungarian
- Hungarian Profile
- List of formative suffixes in Hungarian
- The relationship between the Finnish and the Hungarian languages
- Hungarian Language Review at How-to-learn-any-language.com
- "The Hungarian Language: A Short Descriptive Grammar" by Beáta Megyesi (PDF document)
- The old site of the Indiana University Institute of Hungarian Studies (various resources)
- Hungarian Language Learning References on the Hungarian Language Page (short reviews of useful books)
- One of the oldest Hungarian texts – A Halotti Beszéd (The Funeral Oration)
- WikiLang – Hungarian Page (Hungarian grammar / lessons, in English)
- Hungarian Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
- Basic Hungarian language course (book + audio files) USA Foreign Service Institute (FSI)
- Old Hungarian Corpus
Енциклопедија Humana Hungarica[уреди | уреди извор]
- Introduction to the History of the Language; The Pre-Hungarian Period; The Early Hungarian Period; The Old Hungarian Period
- The Linguistic Records of the Early Old Hungarian Period; The Linguistic System of the Age
- The Old Hungarian Period; The System of the Language of the Old Hungarian Period
- The Late Old Hungarian Period; The System of the Language
- The First Half of the Middle Hungarian Period; Turkish Loan Words
Речници[уреди | уреди извор]
- Hungarian ↔ English created by the Hungarian Academy of Sciences – Computer and Automation Research Institute MTA SZTAKI
- bab.la - Online Hungarian-English dictionary and language learning portal
- English-Hungarian-Finnish – three-language freely editable online dictionary
- Collection of Hungarian Technical Dictionaries
- Hungarian bilingual dictionaries
- Hungarian-English dictionary
- English-Hungarian dictionary
- Hungarian Verb Conjugation