Радосав Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радосав Петровић
Радосав Петровић
Лични подаци
Пуно име Радосав Петровић
Надимак Раћа
Датум рођења (1989-03-08)8. март 1989. (35 год.)
Место рођења Уб, СФРЈ
Висина 1,93 м
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 АПОЕЛ
Број 3
Јуниорска каријера
1995—2006. Јединство Уб
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007. Јединство Уб 16 (0)
2007—2008. Раднички Обреновац 25 (1)
2008—2011. Партизан 70 (17)
2011—2012. Блекбурн 19 (0)
2012—2015. Генчлербирлиги 77 (7)
2015—2016. Динамо Кијев 7 (1)
2016—2019. Спортинг Лисабон 16 (0)
2017. → Рио Аве 13 (0)
2019—2021. Алмерија 55 (1)
2021—2022. Сарагоса 37 (1)
2023. Ордабаси 11 (0)
2023— АПОЕЛ 0 (0)
Репрезентативна каријера
2008. Србија до 21 3 (0)
2009—2015. Србија 44 (2)
* Датум актуелизовања: 31. јануар 2023.

Радосав Петровић (Уб, 8. март 1989) српски је фудбалер који игра на позицији задњег везног.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Јединству из Уба у којем пролази све селекције тог клуба, и остварује највећи успех са генерацијом „омладинаца“, којима је био и капитен, пласирањем у финале купа Југославије (Србија). Године 2006, са само 17. година, постаје члан првог тима ФК Јединство Уб и у свом матичном клубу проводи једну сезону као професионалац, одакле прелази у Раднички из Обреновца, где проводи једну сезону.[1]

Дана 20. јуна 2008. потписује уговор на пет година са Партизаном и добија број 20.[2] Званичан деби у дресу Партизана је имао 6. августа 2008. у мечу 2. кола квалификација за Лигу шампиона против Интера из Бакуа, који је Партизан добио са 2:0. Први гол за Партизан је постигао 21. маја 2009. у финалу Купа Србије против Севојна. Након преласка Жуке у Депортиво ла Коруњу, Петровићу је дат број осам на дресу. Дана 8. маја 2010. је у 73. минуту 138. вечитог дербија против Црвене звезде постигао гол са 25 метара који је донео победу Партизану.[3]

Са Партизаном је освојио три титуле првака Србије (2009, 2010, 2011) и два трофеја у Купу Србије (2009, 2011).[4]

Почетком августа 2011. постао нови фудбалер енглеског Блекбурна, у трансферу вредном око 3,4 милиона евра.[5] Три сезоне је наступао за турски Генчлербирлиги (2012–15), а затим је једну годину био фудбалер Динама из Кијева.

У јуну 2016. је потписао четворогодишњи уговор са Спортингом из Лисабона.[6] Током првог дела сезоне 2016/17. је уписао само три минута као замена у Лиги шампиона, а одиграо је и један цео меч у Лига купу Португала. Међутим, у првенству, није добио шансу. Штавише, ниједном није био ни на клупи Спортинга у првих 14 кола у Примеири. У јануару 2017. је позајмљен екипи Рио Авеа до краја сезоне.[7][8] У лето 2017. се вратио у Спортинг, али је у наредне две сезоне ретко добијао шансу. У лето 2019. је раскинуо уговор са Спортингом, да би 19. августа 2019. као слободан играч потписао трогодишњи уговор са шпанским друголигашем Алмеријом.[9] Две сезоне је наступао за Алмерију у Сегунди, након чега је раскинуо уговор и као слободан играч потписао за Сарагосу, такође шпанског друголигаша.[10] У фебруару 2023. потписао је за казахстански Ордабаси,[11] да би у јулу исте године прешао у кипарски АПОЕЛ.[12]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Србије до 21 године је дебитовао 11. октобра 2008. у мечу против младе репрезентације Данске у плеј-офу квалификација за Европско првенство 2009. За репрезентацију играча до 21. године је одиграо укупно три утакмице.[4]

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао 12. августа 2009. у пријатељској утакмици против Јужноафричке Републике. Године 2010. са репрезентацијом је учествовао на Светском првенству у Јужноафричкој Републици (наступио као замена на мечу против Немачке). За сениорску репрезентацију је одиграо укупно 44 утакмице уз два постигнута гола.

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Резултат Такмичење
1. 3. јун 2011. Сеул, Јужна Кореја  Јужна Кореја 1–2 Пријатељска
2. 18. новембар 2014. Ханија, Грчка  Грчка 2–0 Пријатељска

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Динамо Кијев[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Радосав Петровић”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 18. 08. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  2. ^ „Радосав Петровић у Партизану”. b92.net. Приступљено 15. 6. 2016. 
  3. ^ „Партизан на корак од титуле првака”. b92.net. Приступљено 15. 6. 2016. 
  4. ^ а б „Биографија, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Приступљено 26. 4. 2012. 
  5. ^ „Петровић добио радну дозволу, Блекбурн га жели у тиму на премијери”. sport.blic.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  6. ^ „Радосав Петровић у зелено-белом (ФОТО)”. mondo.rs. Приступљено 15. 6. 2016. 
  7. ^ „Петровић и Златна лопта Мундијалита потписали истог дана - Раћа има нови клуб!”. mozzartsport.com. 31. 1. 2017. Приступљено 20. 8. 2019. 
  8. ^ „Раћа Петровић опет мења клуб”. mozzartsport.com. 19. 12. 2016. Приступљено 20. 8. 2019. 
  9. ^ „Званично: Раћа Петровић у црвено-белом три сезоне”. mozzartsport.com. 19. 8. 2019. Приступљено 20. 8. 2019. 
  10. ^ „Zvanično: Raća Petrović ima novi klub u Španiji”. mozzartsport.com. 10. 8. 2021. Приступљено 13. 8. 2021. 
  11. ^ „Raća Petrović otišao u Kazahstan”. mozzartsport.com. 22. 2. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 
  12. ^ „Zvanično: Raća i Tomane zajedno napadaju Vošu”. mozzartsport.com. 20. 7. 2023. Приступљено 24. 7. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радосав_Петровић&oldid=26986203”