Туризам у Бугарској

С Википедије, слободне енциклопедије

Location of World Heritage Sites within Bulgaria

Туризам у Бугарској значајно доприноси економији земље. Смештена на размеђи истока и запада, Бугарска је била место многих цивилизација — Трачана, Грка, Римског царства, Византије, Словена, Прабугара и Османског царства. Земља је богата туристичким знаменитостима и историјским артефактима, расутих по лако доступној територији. Међународно је позната по приморским и зимским одмаралиштима.

Према подацима Светске банке, Бугарска је привукла скоро дванаест милиона страних туриста 2017.[1] из пет земаља: Грчке, Румуније, Турске, Немачке и Русије који чине око 50% свих посетилаца.[2] Године 2014. сектор је допринео 15% БДП-а и подржао 150.000 радних места.[3]

Туристичке атракције[уреди | уреди извор]

Унескова светска баштина и листа нематеријалне културне баштине[уреди | уреди извор]

У Бугарској постоји десет места Унескове светске баштине.[4] Прва четири места уписана су на списак 1979, а последња 2017. Бугарска тренутно има шеснаест додатних некретнина на оквирној листи.[5]

Етнички, културни и историјски туризам[уреди | уреди извор]

Бугарско културно наслеђе има много манифестација — археолошки резервати и споменици, музеји, галерије, богат културни календар, традиционални фолклор и архитектонске споменике.

Историјски споменици и локалитети[уреди | уреди извор]

Музеји[уреди | уреди извор]

Трачко благо[уреди | уреди извор]

Трачани су израђивали украшене златне и сребрне предмете попут разних врста посуда, ритона, маски за лице, пекторала, накита, оружја и друго. Некада су закопавали богате оставе драгоцених предмета како би их сакрили у време непријатељских инвазија и немира. До данас је у Бугарској, која је била колевка трачке цивилизације, ископано више од 80 блага.

Сеоски туризам[уреди | уреди извор]

Бугарска градска кућа представља отелотворење власниковог социјалног статуса, заната и традиције. Многе старе зграде и села Арбанаса, Лештена, Ковачевитса и Мелника које показују ову врсту архитектуре сачуване су до данас.

Градски туризам[уреди | уреди извор]

Манастири[уреди | уреди извор]

Током 13. и нарочито током 14. века изградња манастира је напредовала. Због тешких времена многи манастири су личили на тврђаве. Обично су имале правоугаони облик, зидине су окруживале двориште у коме су се налазиле главне цркве. Споља су били високи камене зидове, а изнутра галерије са неколико продавница које су водиле према становима монаха.

Цркве[уреди | уреди извор]

Фестивали и догађаји[уреди | уреди извор]

Туристичка насеља и природни туризам[уреди | уреди извор]

Морска одмаралишта[уреди | уреди извор]

Бугарско приморје је разнолико. Беле и златне пешчане плаже заузимају приближно 130 km од 378 km дуге обале. Температуре током летњих месеци врло су погодне за морски туризам, а температура воде омогућава купање на мору од маја до октобра. Пре 1989. била је међународно позната као Црвено приморје. Од пада Гвоздене завесе, међутим, њен надимак је промењен у Бугарско приморје.

Пешачење и скијање[уреди | уреди извор]

Имају неколико скијашких подручја која нуде повољне услове за скијање, сноубординг, скијашко трчање и друге зимске спортове.

Национални паркови[уреди | уреди извор]

Бугарска има три национална парка, једанаест паркова природе и 55 резервата природе.[7] Први парк природе у Бугарској и на Балканском полуострву је Витоша, основан 1934.

Пећине и водопади[уреди | уреди извор]

Од 2002. у Бугарској постоји око 4500 откривених подземних формација.[8] Најранији писани подаци о пећинама у Бугарској налазе се у рукописима личности и историчара бугарског националног препорода из 17. века Петра Богдана Бакшева. Прво бугарско спелеолошко друштво основано је 1929. године. У пећинама у земљи живи више од 700 врста бескичмењака и 32 од 37 врста слепих мишева пронађених у Европи.

Облици и формације природе[уреди | уреди извор]


Статистика[уреди | уреди извор]

Доласци по земљама[уреди | уреди извор]

Већина посетилаца који у Бугарску долазе на кратко време су из следећих земаља:[2][9][10][11]

Ранг Држава 2019 2018 2017 2016 2015
1  Румунија 2,161,004 2,035,606 1,943,436 1,743,697 1,499,854
2  Турска 1,628,231 1,534,809 1,437,276 1,312,895 1,237,841
3  Грчка 1,277,610 1,290,313 1,272,997 1,157,062 1,024,527
4  Њемачка 948,492 1,063,502 1,046,219 1,003,030 826,142
5  Србија 679,336 632,902 541,303 490,668 501,091
6  Северна Македонија 605,348 609,591 583,026 562,365 506,052
7  Украјина 596,993 487,400 388,645 342,214 310,777
8  Уједињено Краљевство 508,342 424,384 352,054 281,777 250,038
9  Русија 460,770 522,085 565,754 589,844 493,989
10  Пољска 445,316 474,984 424,724 388,833 285,455
11  Француска 250,014 260,099 231,348 195,571 171,305
12  Израел 246,404 245,567 209,304 183,846 155,276
13  Чешка 214,550 236,265 209,218 219,349 160,978
14  Аустрија 214,179 217,541 216,986 204,489 175,024
15  Холандија 176,122 193,362 183,755 147,882 125,378
16  Италија 167,658 181,770 177,250 152,078 143,446
17  Белгија 155,367 170,146 152,739 119,429 100,777
18  Мађарска 111,132 102,956 111,405 118,805 102,189
19  Сједињене Државе 109,283 101,220 90,963 82,465 81,979
20  Словачка 87,227 101,887 81,318 78,167 74,770
Укупно 12,368,363 11,596,167 10,604,396 9,316,624

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Worldbank Tourism in Bulgaria”. Worldbank.org. Приступљено 2017-08-01. 
  2. ^ а б „Arrivals of visitors from abroad to Bulgaria by months and by country of origin - National statistical institute”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 2019-09-28. 
  3. ^ „Statistical references 2013 - National Statistical Institute” (PDF). Statlib.nsi.bg. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-04-12. г. Приступљено 2017-08-29. 
  4. ^ MacDermott, Mercia (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. стр. 226. ISBN 1-85302-485-6. Приступљено 20. 12. 2011. „While dancing round fires and jumping over fires forms part of many Slav customs, dancing on fire does not, and it is therefore likely that nestinarstvo was inherited by the Bulgarians from the Hellenized Thracians who inhabited the land before them.” 
  5. ^ „UNESCO World Heritage Centre - Tentative List: Bulgaria”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 2019-09-28. 
  6. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre - New Inscribed Properties (2017)”. Whc.unesco.org. Приступљено 2017-08-29. 
  7. ^ „Register of protected areas in Bulgaria”. Executive Environment Agency. Приступљено 2016-04-04. 
  8. ^ География на България. Физическа и социално-икономическа география. „ФорКом“. 2002. стр. 64. ISBN 954-464-123-8. 
  9. ^ „Tourism figures : Purpose of visit” (XLS). Nsi.bg. Приступљено 2017-08-29. 
  10. ^ [1]
  11. ^ [2]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Бугарској&oldid=27375993”