Џибути

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 21. јул 2019. у 18:48; аутор: Dcirovic (разговор | доприноси) (Враћене измене 178.221.120.190 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
Република Џибути
جمهورية جيبوتي (арапски)
République de Djibouti  (француски)
Крилатица: اتحاد، مساواة، سلام
Unité, Égalité, Paix
(Уједињење, једнакост, мир)
Химна: Џибути
Jabuuti
Gabuuti
Положај Џибутија
Главни градЏибути
Службени језикарапски и француски[1]
Владавина
Председник[2][3]Исмаил Омар Геле
Председник ВладеАбдулкадер Камил Мохамед
Историја
Независностод Француске
27. јуна 1977.
Географија
Површина‍
 — укупно23.000 km2 (146)
 — вода (%)0,09%
Становништво‍
 — 2014.[4][5]873.000 (160)
 — густина37,96 ст./km2
Економија
Валутаџибутијски франак (DJF)
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.dj‍
Позивни број+253

Џибути, званично Република Џибути (арап. [Ǧumhūriyyah Ǧībūtī] ججمهورية جيبوتي; франц. République de Djibouti), мала је држава у источној Африци,[6] на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку.

Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.

Географија

Положај

Џибути се налази на обали Аденског залива и јужном улазу у Црвено море. Са друге стране Црвеног мора налази се Арапско полуострво, а 20 km од обале Џибутија је Јемен. У централни део земље усечен је залив Тађура. Дужина обале је 314 km. Џибути има стратешки важан положај близу најважнијих светских поморско-трговачких путева и арапских изворишта нафте.

Геологија и рељеф

Земља је углавном камена полупустиња са раштрканим висоравнима. У Џибутију не постоји обрадиво земљиште, нити се користи наводњавање. Најнижа тачка је на −155 m, а највиша на 2.028 m (врх Муса Али). Око 9% површина се користи за пашњаке.

Воде

Флора и фауна

Клима

Историја

Овај чланак је део серије о историји Џибутија
Историја Џибутија
Emblem of Djibouti
Праисторија
Антика
Средњи век
Колонијални период
Модерно доба
Џибути

Територија данашњег Џибутија је била насељена разним племенима кроз историју, данас овде живе племена Афар и Сомали Иса. Ова племена су трговали са Арапима, тако да су прихватили ислам као религију.

Средином 19. века територија око залива Тађура била је позната под именом Обок. Француски гувернер Леонс Лагард (Léonce Lagarde) је уговорима са сомалским султанима 1886. преузео власт над њом. Колонија је заокружена споразумом са Великом Британијом 1888. Тада је створен град Џибути са око 5000 становника, који је од 1896. главни град колоније „Француска обала Сомалије“ (Côte française des Somalis). Железничка пруга Адис Абеба-Џибути изграђена је почетком 20. века.

На референдуму из 1958. одлучивало се да ли да се територија уједини са Сомалијом. Референдум није успео због француског мешања. Да би донекле уважили тежњу становништва за аутономијом, име колоније је 1967. референдумом промењено у „Француска територија Афар и Иса“ (Territoire français des Afars et des Issas). Колонија је 27. јуна 1977. године прогласила независност под именом Република Џибути. Први председник, Хасан Гулеб Аптидон (Hassan Gouled Aptidon) владао је до 1991.

Грађански рат су изазвали афарски побуњеници раних 1990-их, али је заустављен мировним споразумом из 1994. године.

Административна подела

Региони Џибутија
Региони Џибутија

Џибути је подељен на 5 регија и један град.

Привреда

Главна грана привреде Џибутија су услужне делатности због своје стратегијске локације, као и статус слободне зоне у северној Африци. Две трећине становника живи у главном граду, док остало становништво чине номадска племена. Због малих падавина увози се већина свежег воћа и поврћа, као и остале хране.

Џибути нуди услуге транзита за регионалне и транзитне бродове. Држава има мало природних ресурса и малу индустрију.

Становништво

Становништво је подељено у две главне групе: Иса и Сомалијце, који чине око 60% житеља. Афари представљају око 35%. Остатак становништва чине Европљани (већина Французи и Италијани), Арапи и Етиопљани.

Скоро све становништво су исламске религије, док је мали проценат хришћана (углавном Европљани). Иако су службени језици француски и арапски, већина становништва говори сомалски и афарски.

Референце

  1. ^ „Djibouti's Constitution of 1992 with Amendments through 2010” (PDF). Government of DJibouti. стр. 3. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 6. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2017. 
  2. ^ „Freedom in the World 2018 – Djibouti”. freedomhouse.org. Freedomhouse. 4. 1. 2018. Архивирано из оригинала 8. 10. 2018. г. Приступљено 7. 10. 2018. 
  3. ^ Norman, Joshua. „The world's enduring dictators: Ismael Omar Guelleh, Djibouti”. CBS News (11 June 2011, 4:55 PM). CBS News. cbsnews.com. Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 7. 10. 2018. 
  4. ^ „Djibouti”. The World Factbook. CIA. 5. 2. 2013. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 26. 2. 2013. 
  5. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џибути&oldid=22035284”