Археоптерикс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Archaeopteryx
Временски распон: Касна јура, 150.8–148.5 Ma
Archaeopteryx-model.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Archaeopteryx

Врсте

A. lithographica Мајер, 1861.

Синоними[1]

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος — „древна“ и грч. πτέρυξ — „крило“) је најстарија позната птица. Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне Јуре, пре око 150-145 милиона година. Била је сличне величине и облика као данашња сврака, дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун.

Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род Archaeopteryx као најстарији познати род птица (члан групе Avialae).[2] Од тада су идентификоване старије птице, укључујући Anchiornis, Xiaotingia, и Aurornis.[3]

Палеобиологија[уреди]

Перје[уреди]

Слика берлинског примерка из 1880. која показује развијено перје ногу

Примерци врсте Archaeopteryx су очити доказ да је ова птица имала добро развијено перје за летење. Било је изразито асиметрично и имало је структуру као и летно перје данашњих птица. Репно перје било је мање асиметрично, такође у складу са данашњим птицама. Палац, међутим, није имао покретне ресе на перју.

Перје на телу је мање документовано и само је правилно истражен берлински примерак. На берлинском примерку постоји добро развијено перје на ногама; нека од тих пера имају основне обрисне структуре перја, док је у неким деловима перје чврсто и може подржавати лет.[4]

Постојао је слој контурног перја које пролази дуж леђа и слично је контурном перју тела данашњих птица, симетрично је и чврсто, али не круто као перје повезано с летом.

Фосили[уреди]

Досад је нађено десет фосилних остатака ове врсте и једно перо. Прво је 1860. године у близини Солнофена (Немачка) нађено перо ове птице, а описао га је годину дана касније немачки научник Кристијан Ерик Херман фон Мајер. Сви остали остаци археоптерикса пронађени су такође у Солнофену. Први костур нађен је 1861. године.

Сличност са диносаурусима и данашњим птицама[уреди]

Сматра се да врста археоптерикс представља прелазни облик између диносауруса и птица, па зато има велику улогу у проучавању порекла птица и диносауруса. Као и диносауруси, ова птица је имала много шиљатих зуба у чељустима, реп дуг око 30 cm, са 20-23 пршљена, и канџе на предњим ногама. Неки фосили показују да је имала и стопала слична диносаурусима.[5] Међутим, имала је и особине данашњих птица, као што су перје, танке кости предњих ногу и крила. Иако је имала крила, њене летачке способноси досад нису доказане, иако нека истраживања показују да је имала све физичке и мождане предиспозиције за летење.

Archaeopteryx у популарној култури[уреди]

Нетачна илустрација археоптерикса коју је насликао Хајнрих Хардер, настала око 1916.

Најпознатија је рана птица, па је због тога добила доста пажње. Њен препознатљив изглед и занимање јавности учинили су је обележјем светске популарне културе.

Астероидни појас 9860 Archaeopteryx откривен 1990. године, добио је име по њој.[6]

Једно од “најчуднијих” појављивања археоптерикса у популарној култури јесте дело Алфреда Жарија из 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx.[7].

Друга књига из серије књига за децу „Временска машина“, У потрази за диносаурусима, враћа читаоце у доба мезозоика, да нађе и фотографише археоптерикса.[8]

Галерија[уреди]

Реферецне[уреди]

  1. ^ Mortimer, Mickey (2016). Paraves. The Theropod Database. Приступљено 3. 4. 2016. 
  2. ^ Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 12. 2016. Приступљено 5. 11. 2016. 
  3. ^ Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. doi:10.1038/nature12168. 
  4. ^ Structure and function of hindlimb feathers in Archaeopteryx lithographica
  5. ^ Earliest Bird Had Feet Like Dinosaur, Fossil Shows
  6. ^ JPL Small-Body Database Browser
  7. ^ Buffetaut, E. (1985). The strangest interpretation of Archaeopteryx In: Hecht, M.K.O.; Ostrom, J.H.; Viohl, G. & Wellnhofer, P. (eds.) The Beginnings of Birds: Proceedings of the International Archaeopteryx Conference: 369-370. Eichstätt, Freunde des Jura-Museums Eichstätt.
  8. ^ Bischoff, David; Search for Dinosaurs (Time Machine, No. 2); published 1984 by Bantam Books; introduction

Литература[уреди]

  • G. R. de Beer (1954). Archaeopteryx lithographica: a study based upon the British Museum specimen. Trustees of the British Museum, London.
  • P. Chambers Bones of Contention: The Fossil that Shook Science.. John Murray. London: 2002. ISBN 978-0-7195-6059-0..
  • A. Feduccia The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press.1996. ISBN 978-0-300-06460-5..
  • Heilmann, G. (1926). The Origin of Birds. Witherby, London.
  • T. H. Huxley. (1871). Manual of the anatomy of vertebrate animals. London.
  • H. von Meyer (1861). Archaeopterix lithographica (Vogel-Feder) und Pterodactylus von Solenhofen. Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefakten-Kunde. 1861: 678–679, plate V. [Article in German]. Full text, Google Books.
  • P. Shipman Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. Weidenfeld & Nicolson. London: 1998. ISBN 978-0-297-84156-2..
  • P. Wellnhofer Archaeopteryx — Der Urvogel von Solnhofen (in German). Verlag Friedrich Pfeil, Munich. 2008. ISBN 978-3-89937-076-8..

Спољашње везе[уреди]