Археоптерикс

С Википедије, слободне енциклопедије

Археоптерикс
Временски распон: касна јура, 150.8–148.5 Ma
Фосил потпуног археоптерикса, укључујући удубљења перја на крилима и репу
Берлински примјерак археоптерикса (A. siemensii).
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Кладус: Theropoda
Кладус: Avialae
Породица: Archaeopterygidae
Род: Archaeopteryx
Meyer, 1861
(сачувано име)
Типска врста
Archaeopteryx lithographica
Meyer, 1861 (сачувано име)
Врсте
  • A. siemensii
    Dames, 1897
  • A. albersdoerferi
    Kundrat et al. 2018
Синоними[1]
Синоними рода
  • Griphosaurus
    Wagner, 1862 (одбачено име)
  • Griphornis
    Woodward, 1862 (одбачено име)
  • Archaeornis
    Petronievics, 1917
  • Jurapteryx
    Howgate, 1984
  • Wellnhoferia?
    Elżanowski, 2001
Синоними врсте
  • Griphosaurus problematicus
    Wagner, 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum
  • Griphornis longicaudatus
    Owen 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum
  • Griphosaurus longicaudatus
    (Owen 1862 vide Woodward 1862) Owen 1862 vide Brodkorb 1863 nomen rejectum
  • Archaeopteryx macrura
    Owen, 1862 (rejected name)
  • Archaeopteryx siemensii?
    (Dames, 1897)
  • Archaeornis siemensii
    (Dames, 1897) Peteronievics vide Petroneivics & Woodward 1917
  • Archaeopteryx owenii
    Petronievics, 1917 (rejected name)
  • Archaeopteryx recurva
    Howgate, 1984
  • Jurapteryx recurva
    (Howgate, 1984) Howgate 1985
  • Archaeopteryx bavarica
    Wellnhofer, 1993
  • ?Wellnhoferia grandis
    Elżanowski, 2001

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος — „древна“ и грч. πτέρυξ — „крило“) је најстарија позната птица. Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне Јуре, пре око 150-145 милиона година, у данашњој јужној Немачкој, а такође и у Португалији, током времена када је Европа била архипелаг острва у плитком топлом тропском мору, много ближе екватору него што је сада.

Археоптерикс је била сличне величине и облика као данашња сврака,[2] дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун. Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род Archaeopteryx као најстарији познати род птица (члан групе Avialae).[3] Од тада су идентификоване старије птице, укључујући Anchiornis, Xiaotingia, и Aurornis.[4] Највеће врсте археоптерикса могле би да нарасту до око 05 m (16 ft) дужине. Упркос малој величини, са својим широким крилима и претпостављеној способности летења или једрења, археоптерикс је имао више заједничког са другим малим мезозочким диносаурусима него са модерним птицама. Конкретно, они су делили следеће особине са дромаеосауридима и трудонтидима: чељусти са оштрим зубима, три прста са канџама, дуги кошчат реп, хиперекстензибилни други прст на нози („убијајућа канџа”), перје (што такође сугерише топлокрвност) и разне особине скелета.[5][6]

Ове особине чине археоптерикса јасним кандидатом за прелазни фосил између неавијанских диносауруса и птица.[7][8] Стога, археоптерикс игра важну улогу, не само у проучавању порекла птица, већ и у проучавању диносауруса. Он је именован по једном перу 1861. године,[9] мада се евентуално показало да то перо није птичије.[10] Исте године најављен је први комплетни примерак археоптерикса. Током година откривено је још десет фосила археоптерикса. Упркос варијацијама међу овим фосилима, већина стручњака сматра да сви остаци који су откривени припадају једној врсти. о чему се, додуше, још увек дебатује.

Палеобиологија[уреди | уреди извор]

Перје[уреди | уреди извор]

Слика берлинског примерка из 1880. која показује развијено перје ногу

Примерци врсте Archaeopteryx су очити доказ да је ова птица имала добро развијено перје за летење. Било је изразито асиметрично и имало је структуру као и летно перје данашњих птица. Репно перје било је мање асиметрично, такође у складу са данашњим птицама. Палац, међутим, није имао покретне ресе на перју.

Перје на телу је мање документовано и само је правилно истражен берлински примерак. На берлинском примерку постоји добро развијено перје на ногама; нека од тих пера имају основне обрисне структуре перја, док је у неким деловима перје чврсто и може подржавати лет.[11]

Постојао је слој контурног перја које пролази дуж леђа и слично је контурном перју тела данашњих птица, симетрично је и чврсто, али не круто као перје повезано с летом.

Фосили[уреди | уреди извор]

Досад је нађено десет фосилних остатака ове врсте и једно перо. Прво је 1860. године у близини Солнофена (Немачка) нађено перо ове птице, а описао га је годину дана касније немачки научник Кристијан Ерик Херман фон Мајер. Сви остали остаци археоптерикса пронађени су такође у Солнофену. Први костур нађен је 1861. године.

Сличност са диносаурусима и данашњим птицама[уреди | уреди извор]

Сматра се да врста археоптерикс представља прелазни облик између диносауруса и птица, па зато има велику улогу у проучавању порекла птица и диносауруса. Као и диносауруси, ова птица је имала много шиљатих зуба у чељустима, реп дуг око 30 cm, са 20-23 пршљена, и канџе на предњим ногама. Неки фосили показују да је имала и стопала слична диносаурусима.[12] Међутим, имала је и особине данашњих птица, као што су перје, танке кости предњих ногу и крила. Иако је имала крила, њене летачке способноси досад нису доказане, иако нека истраживања показују да је имала све физичке и мождане предиспозиције за летење.

Archaeopteryx у популарној култури[уреди | уреди извор]

Нетачна илустрација археоптерикса коју је насликао Хајнрих Хардер, настала око 1916.

Најпознатија је рана птица, па је због тога добила доста пажње. Њен препознатљив изглед и занимање јавности учинили су је обележјем светске популарне културе.

Астероидни појас 9860 Archaeopteryx откривен 1990. године, добио је име по њој.[13]

Једно од “најчуднијих” појављивања археоптерикса у популарној култури јесте дело Алфреда Жарија из 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx.[14]

Друга књига из серије књига за децу „Временска машина“, У потрази за диносаурусима, враћа читаоце у доба мезозоика, да нађе и фотографише археоптерикса.[15]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Troodontidae Gilmore, 1924”. theropoddatabase.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2019. 
  2. ^ Erickson, Gregory M.; Rauhut, Oliver W. M.; Zhou, Zhonghe; Turner, Alan H.; Inouye, Brian D.; Hu, Dongyu; Norell, Mark A. (2009). Desalle, Robert, ур. „Was Dinosaurian Physiology Inherited by Birds? Reconciling Slow Growth in Archaeopteryx. PLOS ONE. 4 (10): e7390. Bibcode:2009PLoSO...4.7390E. PMC 2756958Слободан приступ. PMID 19816582. doi:10.1371/journal.pone.0007390. 
  3. ^ Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 12. 2016. Приступљено 5. 11. 2016. 
  4. ^ Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. doi:10.1038/nature12168. 
  5. ^ Yalden D. W. (1984). „What size was Archaeopteryx?”. Zoological Journal of the Linnean Society. 82 (1–2): 177—188. doi:10.1111/j.1096-3642.1984.tb00541.x. 
  6. ^ L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4. 
  7. ^ Archaeopteryx: An Early BirdUniversity of California, Berkeley, Museum of Paleontology. Retrieved 18 October 2006.
  8. ^ Ancient birds flew on all fours Архивирано 3 децембар 2017 на сајту Wayback Machine – Nick Longrich, University of Calgary. Discusses how many wings an Archaeopteryx had and other questions.
  9. ^ Griffiths, P. J. (1996). „The Isolated Archaeopteryx Feather”. Archaeopteryx. 14: 1—26. 
  10. ^ Kaye, Thomas G.; Pittman, Michael; Mayr, Gerald; Schwarz, Daniela; Xu, Xing (2019). „Detection of lost calamus challenges identity of isolated Archaeopteryx feather”. Scientific Reports. 9 (1): 1182. Bibcode:2019NatSR...9.1182K. PMC 6362147Слободан приступ. PMID 30718905. doi:10.1038/s41598-018-37343-7. 
  11. ^ Structure and function of hindlimb feathers in Archaeopteryx lithographica
  12. ^ Earliest Bird Had Feet Like Dinosaur, Fossil Shows
  13. ^ JPL Small-Body Database Browser
  14. ^ Buffetaut, E. (1985). The strangest interpretation of Archaeopteryx In: Hecht, M.K.O.; Ostrom, J.H.; Viohl, G. & Wellnhofer, P. (eds.) The Beginnings of Birds: Proceedings of the International Archaeopteryx Conference: 369-370. Eichstätt, Freunde des Jura-Museums Eichstätt.
  15. ^ Bischoff, David; Search for Dinosaurs (Time Machine, No. 2); published 1984 by Bantam Books; introduction

Литература[уреди | уреди извор]

  • G. R. de Beer (1954). Archaeopteryx lithographica: a study based upon the British Museum specimen. Trustees of the British Museum, London.
  • P. Chambers Bones of Contention: The Fossil that Shook Science.. John Murray. London: 2002. ISBN 978-0-7195-6059-0..
  • A. Feduccia The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press.1996. ISBN 978-0-300-06460-5..
  • Heilmann, G. (1926). The Origin of Birds. Witherby, London.
  • T. H. Huxley. (1871). Manual of the anatomy of vertebrate animals. London.
  • H. von Meyer (1861). Archaeopterix lithographica (Vogel-Feder) und Pterodactylus von Solenhofen. Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefakten-Kunde. 1861: 678–679, plate V. [Article in German]. Full text, Google Books.
  • P. Shipman Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. Weidenfeld & Nicolson. London: 1998. ISBN 978-0-297-84156-2..
  • P. Wellnhofer Archaeopteryx — Der Urvogel von Solnhofen (in German). Verlag Friedrich Pfeil, Munich. 2008. ISBN 978-3-89937-076-8..
  • L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4. 
  • Witmer, Lawrence M. (4. 8. 2004). „Inside the oldest bird brain”. Nature. 430 (7000): 619—620. PMID 15295579. S2CID 1317955. doi:10.1038/430619a. </ref>
  • Zweers, G. A.; Van den Berge, J. C. (1997). „Evolutionary patterns of avian trophic diversification”. Zoology: Analysis of Complex Systems. 100: 25—57. ISSN 0944-2006. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]