Natrijum nitrit
| |||
| |||
| Identifikacija | |||
|---|---|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.028.687 | ||
| EC broj | 231-555-9 | ||
| E-brojevi | E250 (konzervansi) | ||
| RTECS | RA1225000 | ||
| UN broj | 1500 | ||
| Svojstva | |||
| NaNO2 | |||
| Molarna masa | 68,9953 g/mol | ||
| Agregatno stanje | beli prah | ||
| Gustina | 2,168 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja | 271 °C razlaže se | ||
| 82 g/100 ml (20 °C) | |||
| Struktura | |||
| Kristalna rešetka/struktura | Trigonalan | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS | ||
EU klasifikacija (DSD)
|
Oksidant (O) Toksičan (T) Opasan po okruženje (N) | ||
| R-oznake | R8, R25, R50 | ||
| S-oznake | (S1/2), S45, S61 | ||
| NFPA 704 | |||
| 489 °C (912 °F; 762 K) | |||
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |||
LD50 (LD50)
|
85 mg/kg | ||
| Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni
|
Litijum nitrit Natrijum nitrat | ||
Drugi katjoni
|
Kalijum nitrit Ammnijum nitrit | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Natrijum nitrit je so čija je hemijska formula NaNO2.[3] Koristi se kao konzervans za mesne prerađevine. U čistom stanju je beli do bledo žuti prah. Rastvorljiv je u vodi i higroskopan. Na vazduhu se polako oksidira do natrijum nitrata. Natrijum nitrit je jako redukciono sredstvo.[4]
Ova so se koristi u proizvodnji diazo boja, nitrozo jedinjenja, i drugih organskih jedinjenja; u bojenju i štampanju tekstila; u fotografiji; kao i laboratorijski reagens i inhibitor korozije; u metalnim premazima za fosfatiziranje; i u proizvodnji gumenih hemikalija. Ova so se može koristiti kao elektrolit u proizvodnim procesima elektrohemiskog brušenja, tipično u obliku 10% rastvora u vodi. Natrijum nitrit se takođe koristi u ljudskoj i veterinarskoj medicini kao vasodilator, bronhodilator, i protivotrov kod trovanja cijanidom.
Upotreba[уреди | уреди извор]
U normalnoj ljudskoj prehrani[уреди | уреди извор]
Nitriti su normalni deo ljudske ishrane. Oni su prisutni u većini vrsta povrća.[5][6][7] Spanać i salata mogu da imaju do 2500 mg/Kg nitrata, kelj (302.0 mg/kg) i karfiol (61.0 mg/kg), do niskih koncentracija od 13 mg/Kg u asparagusu. Nivoi nitrita u 34 uzorka povrća, uključujući različite vrste kupusa, salate, spanaća, peršuna i repe je u rasponu između 1.1 i 57 mg/Kg, npr. beli karfiol (3.49 mg/kg) i zeleni karfiol (1.47 mg/kg).[8][9] Kuvanje povrća snižava koncentraciju nitrata ali ne nitrita.[9] Sveže meso sadrži 0.4-0.5 mg/Kg nitrita i 4–7 mg/Kg nitrata (10–30 mg/Kg nitrata u suvomesnatim proizvodima).[7] Prisustvo nitrita u životinjskim tkivima je posledica metabolizma nitrik oksida, važnog neurotransmitera.[10] Azot oksid može biti stvoren de novo posredstvom azot oksid sintaze iz arginina, ili iz nitrata ili nitrita unesenog hranom.[11] Najveći deo istraživanja negativnih efekata nitrita na ljude predatira otkriće važnosti azot oksida u ljudskom metabolizmu i ljudskog endogenog metabolizma nitrita.
Prehrambeni aditiv[уреди | уреди извор]
Kao prehrambeni aditiv, ova so ima dvojnu ulogu u prehrambenoj industriji zato što ona menja boju konzervisane ribe i mesa, a isto tako sprečava rast Clostridium botulinum, bakterije koja uzrokuje botulizam. U Evropskoj uniji ovaj aditiv se može koristiti samo kao mešavina u solima koje sadrže najviše 0,6% natrijum nitrita. In ima EC broj E250. Kalijum nitrit (E249) se koristi na isti način.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025.
- ^ „Nitrates, Carrots, and Homemade Baby Food - Nitrates and Making Homemade Baby Food Carrots, Spinach and More[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2010. г. Приступљено 03. 07. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ а б Dennis, M J; Wilson, L A (2003). „Nitrates and Nitrites”: 4136. doi:10.1016/B0-12-227055-X/00830-0.
- ^ Correia, Manuela; Barroso, ÂNgela; Barroso, M. FáTima; Soares, DéBora; Oliveira, M.B.P.P.; Delerue-Matos, Cristina (2010). „Contribution of different vegetable types to exogenous nitrate and nitrite exposure”. Food Chemistry. 120: 960. doi:10.1016/j.foodchem.2009.11.030.
- ^ а б Leszczyńska, Teresa; Filipiak-Florkiewicz, Agnieszka; Cieślik, Ewa; Sikora, ElżBieta; Pisulewski, Paweł M. (2009). „Effects of some processing methods on nitrate and nitrite changes in cruciferous vegetables”. Journal of Food Composition and Analysis. 22: 315. doi:10.1016/j.jfca.2008.10.025.
- ^ Meulemans, A.; Delsenne, F. (1994). „Measurement of nitrite and nitrate levels in biological samples by capillary electrophoresis”. Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications. 660: 401. doi:10.1016/0378-4347(94)00310-6.
- ^ Southan, G (1998). „Nitrogen Oxides and Hydroxyguanidines: Formation of Donors of Nitric and Nitrous Oxides and Possible Relevance to Nitrous Oxide Formation by Nitric Oxide Synthase”. Nitric Oxide. 2: 270. doi:10.1006/niox.1998.0187.
