Комаром
Комаром мађ. Komárom | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Мађарска |
Регион | Централна прекодунавска регија |
Жупанија | Комаром-Естергом |
Срез | Комаром |
Становништво | |
Становништво | |
— 2015. | 18.957 |
— густина | 270,04 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 47° 44′ 25″ С; 18° 07′ 34″ И / 47.74016° С; 18.126205° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 70,20 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Молнар Атила |
Поштански број | 2900 |
Позивни број | 34 |
Веб-сајт | |
www.komarom.hu |
Комаром или Мали Коморан (мађ. Komárom, слч. Komarno, нем. Komarn) је град у северној Мађарској и броји близу 20.000 становника. Град је погранични и се налази на Дунаву преко пута словачког града Комарно.
Комаром припада жупанији Комаром-Естергом, а име града и жупаније долази од словачке речи Komar, што значи комарац.
Комаром је био село, а од 1896. године предграђе некад већег истоименог градског насеља и седишта жупаније у оквиру Краљевине Мађарске, које се пружало на обе стране Дунава. Град је био у поседу мађарских владара још од 10. века. Током периода 16. века он је једно од главних утврђења прво у одбрани, а затим у офанзиви Хабзбурговаца против Османлија. После Првог светског рата Дунав је постао граница између тадашњих Мађарске и Чехословачке, а он некад јединственог града настала су два мања града; Северни део постао је чехословачки, данас словачки град Комарно, а јужни део мађарски град Комаром. Од пре неколико година оба града су поново повезани мостом преко Дунава.
Комаром је данас познат највише по добро очуваној тврђави из периода Аустро-турских ратова.
Становништво
[уреди | уреди извор]По процени из 2017. у граду је живело 18805 становника.
1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
---|---|---|---|
19.532 | 19.616 | 19.284 | 18.805 |