Јован Делић
Јован Делић | |
---|---|
Рођење | село Борковићи у Пиви, ФНР Југославија 4. октобар 1949. |
Поље | Новија српска књижевност |
Институција | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
Награде | "Бранкова награда" Матице српске за есеј, Награда "Милан Богдановић" за новинску критику, Награда "Ђорђе Јовановић" за 2012. године за књижевну критику и есејистику, Награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности |
Јован Делић (Борковићи, Пива, Црна Гора, 4. октобар 1949) главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.
Биографија[уреди | уреди извор]
Основну школу учио је у пивским селима (Бојковићи, Горанско, Плужине и Милковац), а гимназију завршио у Никшићу. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност (1967–1971) где је магистрирао (1983), а потом и докторирао (1996). Као професор по позиву, држао је предавања на славистичким катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Од децембра 1972. до јуна 1998. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, а од 1998. предаје савремену српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. до 1991. радио је као лектор на Универзитету "Георг Аугуст" у Гетингену.[1]
Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника "Зборника Матице српске за књижевност и језик" постављен је 2000. године.
Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[2]
За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.
Научни и књижевни рад[уреди | уреди извор]
Објавио је око 450 библиографских јединица и сљедеће књиге:
- "Критичареви парадокси", Нови Сад, Матица српска, 1980.
- "Српски надреализам и роман", Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
- "Пјесник 'патетике ума'" (о пјесништву Павла Поповића), Нови Сад, Дневник, 1983.
- "Традиција и Вук Стеф. Караџић", Београд, БИГЗ, 1990.
- "Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића", Београд, Просвета, Досије; Титоград, Октоих; Горњи Милановац, Дечје новине, 1991.
- "Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе", Београд, Просвета, 1995.
- "Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II", Београд, БИГЗ, 1997.
- "О поезији и поетици српске модерне", Београд, Завод за уџбенике,2008.
- "Иван В. Лалић и њемачка лирика", Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011 [3]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Два пута је награђиван "Бранковом наградом" Матице српске за есеј (радови о Тину Ујевићу и Александру Солнежењицину). Добитник је награде "Милан Богдановић" за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине "Књига године" за "Хазарску призму", награде "Вук Филиповић" и БИГЗ-ове награде и награде "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. За дело "Иван В. Лалић и њемачка лирика" добио је награду "Ђорђе Јовановић" за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику. Посебни значај има престижна награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности.[3] Додељена му је Изузетна Вукова награда за 2021. годину.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Jovan Delić: Moje knjige su još nezavršene
- ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2020. Приступљено 15. 07. 2019.
- ^ а б Јован Делић: Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011
- ^ Куртеш, Александра. „Уручене Вукове награде”. Politika Online. Приступљено 2022-02-12.
Литература[уреди | уреди извор]
- Проф. др Јован Делић говори о новоустановљеној књижевној награди "Извиискра Његошева"
- Смена поетичких парадигми у српској књижевности XX века: национални и европски контекст