Јован Делић

    Додај везе
    С Википедије, слободне енциклопедије
    Јован Делић
    Рођење(1949-10-04)4. октобар 1949. (72 год.)
    село Борковићи у Пиви, ФНР Југославија
    ПољеНовија српска књижевност
    ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
    Награде"Бранкова награда" Матице српске за есеј, Награда "Милан Богдановић" за новинску критику, Награда "Ђорђе Јовановић" за 2012. године за књижевну критику и есејистику, Награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности

    Јован Делић (Борковићи, Пива, Црна Гора, 4. октобар 1949) главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.

    Биографија[уреди | уреди извор]

    Основну школу учио је у пивским селима (Бојковићи, Горанско, Плужине и Милковац), а гимназију завршио у Никшићу. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност (1967–1971) где је магистрирао (1983), а потом и докторирао (1996). Као професор по позиву, држао је предавања на славистичким катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Од децембра 1972. до јуна 1998. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, а од 1998. предаје савремену српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. до 1991. радио је као лектор на Универзитету "Георг Аугуст" у Гетингену.[1]

    Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника "Зборника Матице српске за књижевност и језик" постављен је 2000. године.

    Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[2]

    За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.

    Научни и књижевни рад[уреди | уреди извор]

    Објавио је око 450 библиографских јединица и сљедеће књиге:

    • "Критичареви парадокси", Нови Сад, Матица српска, 1980.
    • "Српски надреализам и роман", Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
    • "Пјесник 'патетике ума'" (о пјесништву Павла Поповића), Нови Сад, Дневник, 1983.
    • "Традиција и Вук Стеф. Караџић", Београд, БИГЗ, 1990.
    • "Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића", Београд, Просвета, Досије; Титоград, Октоих; Горњи Милановац, Дечје новине, 1991.
    • "Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе", Београд, Просвета, 1995.
    • "Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II", Београд, БИГЗ, 1997.
    • "О поезији и поетици српске модерне", Београд, Завод за уџбенике,2008.
    • "Иван В. Лалић и њемачка лирика", Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011 [3]

    Награде и признања[уреди | уреди извор]

    Два пута је награђиван "Бранковом наградом" Матице српске за есеј (радови о Тину Ујевићу и Александру Солнежењицину). Добитник је награде "Милан Богдановић" за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине "Књига године" за "Хазарску призму", награде "Вук Филиповић" и БИГЗ-ове награде и награде "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. За дело "Иван В. Лалић и њемачка лирика" добио је награду "Ђорђе Јовановић" за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику. Посебни значај има престижна награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности.[3] Додељена му је Изузетна Вукова награда за 2021. годину.[4]

    Референце[уреди | уреди извор]

    1. ^ Jovan Delić: Moje knjige su još nezavršene
    2. ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2020. Приступљено 15. 07. 2019. 
    3. ^ а б Јован Делић: Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011
    4. ^ Куртеш, Александра. „Уручене Вукове награде”. Politika Online. Приступљено 2022-02-12. 

    Литература[уреди | уреди извор]

    Спољашње везе[уреди | уреди извор]

    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Делић&oldid=24694570”